Zima na Tisi

                Da mi je neko prosle godine u ovo vreme rekao idemo na pecanje prva pomisao bi bila Sava i pecanje skobalja i nosare. Ova godina je po svemu drugacija od prethodne. Prognozirana temperatura za polovinu decembra je 15tak stepeni! Vodostaj na Savi je nizi nego u avgustu, a voda je toliko bistra da se sa splavova na dubini od 3m mogu videti itekako dosadni pesevi kako vrebaju svaku priliku za zalogajem.
               Ti pesevi me naterase da dobrano razmislim gde bi se mogao zaputiti ovog toplog decembarkog  jutra prosaranog maglom. Posle kraceg razmisljanja sedam u auto i krecem. Mali vodostaji  me naterase da razmisljam malo van zimskih sablona.  Tako da ovog jutra resih da probam prevariti neku deveriku u vecoj dubini i u slabijem toku. Kao idealna prilika za to ucinila mi se Tisa i dobro poznati teren sa velikom dubinom.
              Teren na kom cu pokusati je prilicno dubok tako na mestu koje sam odabrao ima oko 8m dubine a par metara nizvodno od izabranog hranilista ima dosta potopljenih panjeva i granja. Za hranu sam odabrao mesnu kombinaciju sa dodatkom crva i teske zemlje. A za mamac belog crva. Plan je da plasiram hranilice uzvodno od granja i pokusam izvuci neku ribu sa mesta na kom pretpostavljam da boravi. Za to cu koristiti u skladu sa  godisnjim dobom i malo lakse sisteme. Osnovni najlon 0,16mm, predvez duzine 70cm i debljine 0,105mm i udica u velicini 18.
              Strpenje je vrlina ali treba znati granicu izmedju stpljenja i trvdoglavosti. Tako sam vec sat ipo vremena bezuspesno pokusavao dobiti ijedan udarac. Prosto kao da to nije mesto gde bi riba sada mogla biti. Iako je temperatura prijatnih 14c ipak je zima i dani su dosta kraci i nije mi ostalo bas puno vremena. Menjam lokaciju! Selim se nekih 200m nizvodno gde sam takodje pretpostavio da moze biti riba. Mesto je cisto ali pod vodom se na nekih 25 metara od obale nalazi sprud i prelaz sa pliceg na dublje.
            Posle par hranilica sam vec uveliko sumljao ali onda blago i jedva vidljivo titranje vrha me razuveri. Na udici se nasla prva deverika dana. To je mesto koje sam trazio! Nisu to bila uzimanja kakva sam navikao bila su to samo blaga titranja ili poigravanja vrha na koja se moralo odmah reagovati.
            Uz puno promasaja ali i uz poneku upecanu ribu, ali i uz obilje akcije samo duzina dana i temperatura koja je ubrzamo padala sada me upozoravala da je i ovom lepom boravku pred vode dosao kraj. Uz par fotki sada i definitivno zatvorih sezonu pecanja na Tisi.

Kupovina magle II

                     I dok se zima vec krupnim koracima koraca i ka kalenadrskom pocetku,  a polovina Decembra je odavno prosla preslazuci pribor shvatih da je vreme za sumiranje utisaka ove ribolovacke sezone. Kao i uvek prvo se setih najlepsih detalja. Dobrih pecanja, lepih momenata pored vode, lepih terena koje sam obisao,upoznavanja novih ljudi... a onda otvarajuci jednu od  kutija nadjoh i ribolovacku dozvolu za 2015godinu za koju sam posle svih peripetija vezanih za izdavanje iste pocetkom godine izdvojio 6000din.

Ovogodisnja dozvola

                   U vremenu kada 6000din ili 50e predstavlja  značajan novac za najveći deo populacije ,a mogucnost da se dodje do stabilnog izvora prihoda je za većinu misaona imenica. Ljubav prema vodi me  tada naterala da se odreknem tog znacajnog novca zarad kupovine ribolovačke dozvole.

                     Iz sve siline sam se naprazeo u pokusaju da se setim koliko puta ove sezone sam naleteo na „mitska bica“ ovih prostora zvana cuvari. Presabirah se prilicno dugo a onda shvatih da sam ove sezone imao  cak tri puta „cast“ uveriti se da su stvarni i razmeniti par reci s njima. Koliko puta ste ih vi sreli? Pored toga sto sam ih sreo samo tri puta nekako mi bi cudno zato sto su sva tri puta bila u prvoj polovini godine. I to bas onda kada treba kupiti dozvole!

Krivolov bez
straha

                   Neki koji se bave matematikom bi sada rekli  da sam u bunar bacio 3000din posto je cena dnevne dozvole koja se i dalje moze izvaditi na vodi kod cuvara 1000din. Malo sam razmislio o toj matematici...  Postavlja se veoma teško i za nas tužno pitanje: Sta mi kupujemo za tih 6000din? Svake godine se zapitam da li  taj novac predstavlja razliku izmedju ribolova i ribokradje? Da li za taj novac kupujem  svoj duševni mir? Ili mislim da time kupujem veru da ce ipak biti bolje?

                  Dok su mreze, struja a ponegde cak i dinamit i dalje deo folklora sa nasih voda  zadnjih dana smo svedoci vec  10todnevnog trovanja ribe na Velikom Backom Kanalu kod Srborbrana na koji se niko i ne obazire!!! Opet se pitamo: Cija je to nadleznost?  Zasto se na nase pozive i vapaje niko i ne obazire? Da li je jedino bitno napuniti budzet novcem? Da li nekoga u ovoj zemlji zaista interesuje stanje na nasim rekama?

            Zadnjih godina se velikom brzinom povecava broj revira na kojima ljudi pecaju i vracaju ribu ne povredjenu nazad u vodu za cenu dnevne dozvole od 300 do cak 2000din. Pa u čemu je razlika? Zašto su neki spremni preći stotine kilometara, platiti tolike iznose za jedan dan pecanja?  Spremni su platiti iz razloga sto se nekim od tih revira moze upecati nesto! A zadovoljstvo nadmudrivanja i borbe sa ulovom nema cenu!

Jedan od ulova sa
revira

                         I dok se i dalje ne nazire bolje sutra na nasim vodama, a projekti poput jacanja populacije i vestackog mresta  Mladice, Linjaka i Zlatnog karasa  se gase zbog  nedostatka sredstava i totalne  nezainteresovanosti drustva. Ja cu licno nastaviti da kupujem dozvolu jer želim misliti da ce taj novac otici upravo  ljudima kojima je jos uvek stalo i koji se u melahonlicnom drustvu u kom zivimo  pokusavaju izboriti za Mladicu, Linjaka, Zlatnog karasa ili bilo koju ribu nasih voda!  I ako nista drugo nadati se da cu naredne sezone sresti cuvare makar sedam puta i time i matematicki razresiti dilemu koja nas muci.

Silstar Carbondynamic Feeder

              Dok opalo lisce iz dana u dan sve više šuska pod nogama a jesen postaje sve hladnija i hladnija moje misli su sve vise usmerene na pecanje škobalja, mrene, nosare gde cesto pecam na vodama na kojima su neophodne prilicno teske harnilice .

              Sve to me nateralo razmisliti o nabavci jednog Heavy stapa, koji ce se naci pri ruci u situacijama kada fini pribor koji inace koristim bude nedovoljan. Trazio sam jak, ostar stap, sa velikom rezervom snage ali opet stap koji nece biti pregrub! Stap koji nece biti “gluv”. Stap  koji ce osecati rubu ali i stap koji cenom nece prelaziti 50e.

               Mnogi bi rekli nemoguca misija. Cak sam i sam bio skeptican tako da nisam ni trazio previse. A onda  sam na test dobio Silstar Cabondynamic Carp Picker i kada me  taj stap kupio svojim mogucnostima  ali i cenom zapitao sam se da li kod istog proizvodjaca ima jos nesto zanimljivo. Prvo sto sam pogledao bio je Stap iz iste Carbondynamic serije. Vise nisam ni gledao. Ono sto se cinilo kao “nemoguca misija” sada je delovalo sasvim realno.

Duplo lakiran blank u
stilu krljusti

              Naziv stapa je ispisan sa gornje strane na crnom lakiranom blanku. Dok sam u radnji zagledao stap dobih sugestiju da ga pogledam napolju. U prvom trenutku nisam ukapirao sugestiju ali kako sam izasao na sunce ukapirah. Stap je duplo lakiran i na suncu menja boju. Prosaran je sarom u obliku krljusti koja na suncu dolazi do izrazaja. Sada je vec stap delovao prelepo.

Fenomenalna parabola

             Test u radnji je obicno jedno a na vodi se cesto pokaze suprotno. Tako  sam ovaj stap testirao u vise navrata na Savi, Tisi i komercijalnim jezerima. Stap je duzine 360cm, tezina bacanja je 120gr a tezina samog stapa je 220gr. Sto je za stap Heavy tezine bacanja zaista odlicno. Pored relativno male tezine  stap je i u odlicnom balansu tako da ne vuce previse napred kao vecina teskasa. Tacka balansa sa masinicom u velicini 3 je na gornjoj ivici rukohvata sto znaci da ne zamara ni pri visesatnom pecanju. Drska je plutana i za nijansu je kraca nego kod  slicnih modela drugih proizvodjaca.Drzac masinice je klasicni navojni.Dolazi sa tri karbonska vrha koji su ofarbani razlicitim bojama ali nisu obelezeni. Po slobodnoj proceni radi se o vrhovima od 2, 3 i 4oza. Sprovodnici su SIC ima ih 15 i odlicno su rasporedjeni na stapu tako da se opterecenje ravnomerno prenosi na blank koji radi celom duzinom.

               Ako bi nekom stapu mogao dodati atrubut “recni” to bi upravo bio ovaj stap. Najvece hranilice koje sam bacao su bile teske 80grama a  hranilice od 40 ili 50gr izbacuje izuzetno precizno na daljine do 50m. Daljine od  70+ metara su itekako ostvarive ali se dosta gubi na preciznosti.

Odlicno se pokazao
pri pecanju deverike

            Koja bi bila prevashodna namena ovakvog stapa? Po meni  je ovaj stap kao izmisljen za pecanje na reci srednje ili srednje teskim hranilicama. Mrene, skobalji , plotice i krupna deverika su lovina sa kojom necete imati problem u kontroli u bilo kom trenutku i koja ne predstavlja preveliko opterecenje za Carbondynamic. Pored toga smatram ovaj stap izuzetnim method stapom.  Izuzetan blank mu daje mogucnost da se izbori i sa srednje velikim pa cak i vecim saranima i amurima gde bi iskoristio svoj puni potencijal.

            Da li bi vam preporucio jedan ovakav stap?  Stap je zaista dopadljivog dizajna koji ga u ovom cenovnom razredu cini drugacijim. Pruza zaista mnogo vise nego sto kosta a takodje pruza i zadovoljstvo pri upotrebi. Tako da bi ga preporucio  svim pocetnicima u feeder ribolovu kao i svima kojima je potreban dobar recni stap koji ih nece izneveriti ni u tezim situacijama.

Posebnu zahvalnost dugujem Beogradskom  Pro fishing shopu koji je bio ljubazan da mi ustupi ovaj stap na visednevno testiranje.

Šta je potrebno za uspešno zimsko pecanje

          Postoji zaista veliki krug ljudi sa kojima idem na pecanje. Svako od njih mi je drag na svoj nacin, Svako ima neku posebnu energiju koja ga izvaja i te odlaske cini jedinstvenim.  Ali svaki odlazak na vodu sa kumom je zaista dogadjaj za sebe. Ni sam ne znam zasto je tako ali uvek se nesto suludo, ludo ili pak cudno desi bas kada smo zajedno na vodi.

Dobitna kombinacija dana
Winter catch

           Vec neko vreme odlasci na pecanje su zanimljivi, interesantni ali su vec pomalo i stereotipni. Ustanes rano, odes na vodu, pecas, uzivas u drustvu ljudi sa kojima ti je prijatno, dodjes kuci...  Skoro nismo bezali od raznoraznih kucica lutalica, nismo polemisali sa kinezima, nikome riba nije stap odnela  u vodu, udarali kontre zbog kojih bi nam noge izletale pa se valjali po blatu... Jednostavno stvari na koje se ne moze uticati. Nekako same od sebe dese i uvek nama ...

          Prva slobodna subota posle nisam ni sam siguran koliko vremena i jedan telefonski poziv su bili siguran znak da cemo taj dan provesti na Tisi hocu reci Tamisu, ne nego na jezeru, ali ipak dok se Kumov auto parkira ispred zgrade u dve reci se dogovorismo. Idemo na Savu!

         Obicno bi mi krenuli na vodu po lepom vremenu, a onda bi se cim istovarimo stvari ispred auta desila  promena  vremena u vidu slabih, srednje jakih ili jakih padavina. Koje bi kao po nekoj obavezi trajale dok ne krenemo kuci. Ovaj put za divno cudo bese malo drugacije. Krenuli smo po slaboj kisi koja je dosadno rosila i jos jedno tmurno i maglovito jutro cinila jos sumornijim. Ali kada smo stigli iznenadjenje. Umesto provale oblaka i olujnog vetra koji sam ocekivao kisa je stala!

        Lagano smo vec nosili opremu kroz savsko siprazje i birali poziciju kojih je ovog jutra bilo dosta, jer su ljudi bili ocigledno veci pesimisti od nas spazili smo mesto gde bi se obojica mogli smestiti. Vec odavno sam resio uz malo ozbiljniji pristup i kroz par izlazaka probati jednu domacu hranu i uveriti se da li je istina sto je neki toliko hvale ili su u pravu oni sto je kude. Tako sam ovog jutra mesao Winter catch, sa teskom zemljom i keksom u boji uz dodatak river likvida od 100% Catch-a. Prvi utisak je da hrana ima prijatnu aromu a moze se primetiti da ima i dosta mrvica i micro peleta. Koristicu kaveznu hranilicu tunel oblika tezine od 40gr. Osnovni najlon ce danas takodje biti na prvoj probi. U pianju je novi najlon na nasem trzistu Colmic Feeder Pro u debljini od 0,188mm, predvez ce biti duzine 70cm debljine 0,125mm sa udicom Preston Competition 355 u velicini 16.

       Posle tri, cetiri hranilice i pocetnog hranjenja prvi put mamcim i udicu i posle par sekundi dobijam udarac ali ga ne realizujem. Drugo bacanje mi daje ponovo udarac ali i prvu ribu dana. Dok sam lagano skidao ribu sa udice pogledah kuma koji me zapita „Da li se to cuju neki kerovi u pozadini“. Vec sam mislio da je u pitanju jedan od onih nasih dana, poslusah ali se nista nije culo. Ubrzo posle par deverika dlanara poce da se javlja i neka sitnija nosara. To me obradovalo jer sam se potajno nadao da bi se medju njih mogao umesati i neki skobalj. Taman kada je sve krenulo a na nisku temperaturu se nismo ni obazirali iznad naseg hranilista se pokusavao usidriti brodic sa dvojicom kolega. Posle desetominutnog pokusaja sidrenja, bacanja sidra u vise pokusaja, retorickog pitanja "Smetamo li?" i ne bas ljubaznog razgovora sa nama uz veliku buku nastavili su svoj put dalje. Konacno nastavisno! Ali sada nista! Ni pipanje! A to traje od dolaska brodica! Sigurno ima 20min kako se nista ne desava. Zima nam se uvlaci u kosti a prsti se koce. Vec se lomim da predlozim da krenemo kuci. Pogledah u kuma koji predlozi. Hajde mi da zapalimo vatru i da se malo ogrejemo, pecacemo kasnije“. Na brzinu skupismo nesto jos uvek vlaznog granja po obali i uz mnogo muke zapalismo vatru. Ta vatra prubudi posustali duh i ugreja telo. Dobih novi elan! Krenuo sam iz pocetka a onda kao da me neko nagradi za upornost. Prvo lepa deverika, pa jedno kidanje predveza, a odmah zatim jos jedna bas lepa deverika.

       Do kraja dana bilo je uzivanje pecati deveriku i nosaru uz zvuk pucketanja pomalo vlaznih drva koja su gorela iza nasih ledja dajuci nam lepi osecaj toplotekoja se sirila celim telom, osecaj smirenosti i uzivanja, osecaj apsolutne harmonije sa prirodom i okruzenjem. Uz par fotki ulova, vatre koja tinja ovekovecismo jos jedan malo drugaciji odlazak na Savu.

Otvaranje zimske sezone na Savi

                      Svako od nas cesto ima neku dilemu. Tako i ja danas gledajuci u prozor niz koji se slivaju  sitne ali one najdosadnije kapi kise razmisljam da li da i uprkos takvom vremenu provedem par sati na reci na kojoj odavno nisam pecao.

Otpad koji plovi
Savom

                      Pogled na vodostaj bese dovoljan znak da se uz trenutni prestanak padavina pocnem spremati. Ovaj put sistem cu montirati u toplini doma svoga jer temperatura od svega 3c bas i ne obecava veliku pokretljivost prstiju. Pad temperature i porast vode me naterase da pomislim da cu ponovo pecati meni omiljene nosaru i skobalja.

             Od ribolovacke akcije ciscenja i krcenja savskog priobalja nisam bio na Savi, a na ovoj reci pecao nisam sigurno dva meseca. Desetak minuta lagane voznje i nadjoh se na omiljenom mestu. Danas je dan kada verovatno samo najluđi , najuporniji i nazagrizeniji planiraju provesti vreme na njenoj obali, a sebe posto sam vec polako hodao ka zeljenoj destinaciji smatram jednim od takvih.

Hranilice kucne izrade velikog kapaciteta

                    Pogled na Savu prekvivenu maglom pomesanom sa izmaglicom bese iz samo meni znanih razloga pozitivan signal. Po obali se moglo videti da je reka u blagom porastu. Takodje se u samoj vodi  moglo videti dosta granja koje reka sa porastom skuplja i nosi.

                    Davno jos sam cuo onu narodnu „ U drustvu je sve lepse“, tako ce meni danas na casicu razgovora svratiti Dragan i njegov sin Luka. Cekajuci njih mesao sam lagano hranu a kombinaciju za ovaj put ce ciniti Magic Bait big fish i Browning B22. Hrana je vec spremna. Na udicu Colmic BS5000 u velicini 16 mamcim belog i crvenog crva. Posto ovaj teren vec poznajem nisam sondirao dno. Pecacu na 25m gde je dubina oko 6m. Iznenadih se kada vec u prvom bacanju dobih udarac. Malo zakasnih sa kontrom i ostadoh bez ulova ali dobih veoma bitnu informaciju koju drugo bacanje i potvrdi. Oba bacanja je uzela pinki crva. Tako da udicu namamcih sa dva pinkija. Udarac je usledio odmah po padu hranilice a u meredovu se nadje prva deverika koju odmah vratih u vodu posto cuvarku za ovo brzo pecanje nisam ni poneo. Par  trenutaka posle toga pridruzise mi se Dragan i Luka. Uz razovor Dragan napravi i par fotki akcije koja je non stop trajala. A onda podigoh stap jos jednom. On se dobrano povi, Dragan me pogleda dok je dril proizvodio zvuk koji svi volimo. Posle par sekundi  opterecenje jednostavno nestade a hranilicu i praznu udicu izvadih iz vode.

Luka, sledeca generacija
 fiderasa

Prosecna deverika tog dana

                   Dok su Luka i Dragan lagano odlazili ja nastavih da pecam deverike koje su kako je vreme prolazilo bile sve krupnije. Iako su deverike bile krupnije meni sve veci problem bese da promrzlim prstima stavljam crve na udicu a to je vec bio signal da je vreme da se krene kuci. Nije bilo danas nosare i skobalja ali su deverike upotpunile ovaj prvi zimski ribolov i napravile odlican uvod u jos jednu zimu na Savi.

Pune čuvarke i u novembru

Slika sa prvog odlaska naTisu

        Do prvog odlaska na njene obale znao sam o njoj samo iz prica koje su kruzile.  Slusao sam i upijajao o njoj, o njenoj lepoti, o jedinstvenosti koja je krasi. Mislio sam o njoj i tome sta je izvaja od drugih. Verovao sam da je to ono sto trazim. Verovao sam da cu uzivati na njenim obalama. Verovao sam da ce biti izdasna i prema meni.

        A onda smo se jednog junskog jutra  sasvim slucajno nasli na njenoj obali. Zaista je bilo istina ono sto smo slusali u pricama. Tisa je lagano, mirno, moglo bi se reci cak i lenjo tekla ostavljajuci neki opustajuci utisak na nas. Taj dan smo se upoznali sa rekom.  Moglo bi se reci da nas je Tisa tada prihvatila i da od tada imamo neki poseban, jedinstven odnos sa ovom rekom.

Jedan od lokalnih ribolovaca

         Ovog jutra za mesto smo se jedva izborili sa gomilom lokalnih ribolovaca koju su sa  olovima dovoljnim da potope omanji brod i pogolemom artiljerijom stapova, naoruzanih udicama velicine 6 i 8 pokusavali  nesto sto je samo njima bilo logicno. Svaki od njih je pri tim pokusajima zauzeo dvadesetak metara obale i bio u neverovtnom neskladu sa mirnom rekom dok je nervozno setao izmedju svoje po obali rasirene “artiljerije”.

Dorucak

       I ovog  novembarskog jutra raspakivanje ide nekako opusteno uz povremene poglede na reku i na raub grabljivica koje su se razletele po povrsini reke razbijajuci glasove lokalaca koji su na vodi vec ocigledno dovoljno dugo da bi se moglo zakluciti da po njima riba slabo radi. Dok se po vremenu ne bi moglo reci koji je mesec kalendar nam govori da se novembar se polako priblizava kraju a da  sezona pecanja na ovoj reci istice.

       Nivo reke je opao u odnosu na poslednju posetu a voda je prilicno bistra. Ovako bistra voda zahteva upotrebu malo tamnije hrane i finiji pribor, tako da cu hranu pomesati sa teskom zemljom  u odnosu 2:1, a u svaku hranilicu cu dodavati par zivih crvica. Koristicu  Tubertini Focalize feeder tezine bacanja do 100gr sa srednjim vrhom, DG kaveznu hranilicu od 40gr, najlon Tubertini gorilla feeder debljine 0,16mm, predvez 0,12mm duzine 80cm sa udicom velicine 18  koju cu mamciti sa dva bela crva.

   
    Sondiranje dna je pokazalo da je dno cisto i bez prepreka. Pecacu na 25m na dubini od 8m. Po padu prve hranilice dobio sam lagani udarac a na udici se nasla manja  deverika. Za njom jedosla druga, treca, cetvrta… Za razliku od pre sedam dana riba je uzimala dosta opreznije i moralo se kontrirati pri cak i najlaskem podrhtavanju vrha. Ali ovaj put je riba nesto sitnija. Kako sada prevariti neku krupniju? Hranu pojacavam tecnom melasom a predvez produzavam na 1,2m. Udarac izostaje u prvom bacanju. A pri vadjenju hranilice osetih da imam ribu na stapu, a otpor je bio jaci nego inace. U meredovu se nadje i prva malo veca deverika, koja je udicu progutala duboko. Pri sledecem bacanju mi se desilo isto. Stap se naocigled nije ni mrdnuo a riba je bila tu. Pri sledecem bacanju sam pokusao da maksimalnim dotezanjem vrha primetim bilo kakvu promenu, i to je bilo to! Ono sto vecina ne bi ni primetila su u stvari bila uzimanja krupnijih deverika koje su posle uzimanja ostajale kao po pravilu ukopane  sa udicom ustima. Sada je vec bilo lakse znao sam sta da gledam.

         Samo jedna stvar je sada mogla poremetiti pecanje. Vetar! I kao po pravilu poceo je da pirka taman toliko da se i na dotegnutom vrhu ne moze vise nista razaznati. Ono sto mi je sada vec bilo ocigledno je da je riba svoju aktivnost smanjila na minimum i da polako ulazi u zimski rezim hranjenja i cuvanja energije. Jos jedan siguran znak su bile crne tacke na nekim ribama koje pokazuju da je pocela da se krtozi. Svi ti znaci su meni bili dovoljan signal da je za ovu godinu pecanje na Tisi zavrseno. Zadovoljan i tuzan u isto vreme pogledah u vodu. Zadovoljan jos jednim lepim pecanjem ali i tuzan jer je to bilo poslednje druzenje sa Tisom ove sezone. Tako  sa podeljenim osecanjima napustih njenu obalu do proleca i nekog sledeceg susreta.

Ribolovacka akcija

 

Zimsko ruho

                Svako od nas ima neko svoje omiljeno mesto. Mesto koje mu je blizu. Mesto koje mu je ispred nosa.  Mesto koje mu je vise puta pruzilo uzivanje. Mesto koje nije okupirano splavovima. Mesto na kom mozemo sedeti na samoj obali . Mesto spokoja, odmaora i uzivanja....   Mesto na koje moze da ode u svakom trenutku i da uziva u reci, pecanju,  zalasku sunca... I ja imam takvo mesto. Celu zimu sam proveo tamo. Mali  "Savski rezervat". Skoro se zapitah sta li se desava sa tim nasim malim „Savkim rezervatom“?

                  Svima se desava da nas neka misao prosto okupira,  misao koju ne mozemo istisnuti iz glave. Takva bese i moja misao o ovoj destinaciji. Cim su mi obaveze dopustile  zaputih se na omiljenu Savsku destinaciju. Po dolasku me zatekao ne bas obecavajuci prizor. Sava je bila mala celog leta sto je uslovilo da vegetacija prosto buja u priobalnom delu. Gomila zbunja i siprazja je porasla odmah uz vodu, iako u ovom trenutku i ne predstavlja preveliki problem sa porastom vode ce napraviti gotovo nemogucu situaciju za boravak i uzivanje na ovoj destinaciji.

                 Nije mi trebalo mnogo da nadjem ljude koji ovaj teren vole koliko i ja i da se planovi pocnu praviti. Par dana po prvim razgovorima mala ekipa u sastavu Nemanja Damnjanovic, Nemanja Agrakijev, Dragan Mitrovic i ja se nasla na nasem malom Savskom rezervatu. Naoruzani dobrom voljom, velikom energijom i sa par poljoprivrednih alatki  smo se upustili u borbu sa zaraslom i zapustenom Savskom obalom. Bese to ozbilnja borba koja je trajala celo popodne. Gacalo se po hladnoj vodi i iznad visine cizama, seklo se rastinje, kosilo se, izvlacili su se panjevi sa gomilama ostavljenih sistema. Da li je to vredelo naseg truda?

Deo krsa izvadjenog
iz Save

                Mokri,iznureni i umorni  ali zadovoljni sedosmo na obalu na nasem malom rezervatu i uz jos jedan nezaboravan zalazak sunca razmenismo par prica sa istog mesta. Par prica koje su jasno rekle „vredelo je“, a naredni dolasci gomile ribolovaca i price koje ce se ispredati sa istih ce samo potvrditi da nas trud nije bio uzaludan.

Neočekivana poseta

            Kao deca smo biciklima zajedno prosli sve poznate i nepoznate Drinske puteve. Utabali i napravili neke nove staze. Svaki put uz vodu smo znali. Kroz kakve dogodovstine smo prolazili, a sada to sve izgleda tako blizu ali i tako daleko. Izmedju nas je trenutno vise hiljada km, dug je to put za biciklo! Retki su trenutci u kojima zajedno imamo priliku evocirati i podsetiti se najlepseg i najbezbriznijeg doba zivota. Doba kada smo sa stapovima duplo starijim od nas ali sa velikom voljom gacali po barama, rekama i recicama naseg kraja.

           Nekada kada su nam noci bile duge poput godina a dani kratki poput sekunda. Ni ceo dan pored vode nam nije bio dovoljan da vidimo sve i odemo gde bismo zeleli i kada smo  se sa prvim sumrakom vracali kuci uz  uz grickanje svezeg voca odbranog uz put planirali gde bismo sutra mogli otici. To vreme je proslo. Vremena je sve manje a zivot nam ne popusta  nego nam samo dodaje obaveze zbog kojih ostajemo sve dalje i cesce od izvora zadovoljstva i onog starog osecaja bezbriznosti.

          Konacno dodje trenutak kada se udaljenost smanji da ne bude daleka ni za bicikl, a to je moralo znaciti samo jedno! Ponovni zajednicki odlazak na vodu. Brzo se dogovorismo da ce to biti najbliza voda na koju mozemo otici. Krenusmo ujutru posle neprespavane noci, a vremena nema previse posto je za popodne ovaj brzi zivot nametnuo nove obaveze. Bicikle ovaj put zamenismo autom, a za pet minuta se nadjosmo na zeljenoj lokaciji.
          Moje klasicno opusteno raspakivanje uz gomilu malih rituala ovaj put preskocis i za par minuta spremih sistem i hranu. Ciljana riba ovaj put je deverika koje savskom jezeru ima u solidnoj kolicini ali je zbog izuzetno bistre vode a i same plasljive prirode ribe prilicno tesko prevariti.
           Dok sam ja jos punio prvu hranilicu zacuh samo ”tu je” i pogledah u kuma kako uz visoko podignut stap privlaci prvu ribu dana.  Bocov , bandar iliti kostreš je bio dovoljno halapljiv i uz prve sunceve zrake se pomamio na crvice i nasao se na udici. Obecavajuci pocetak! Poceh konacno i ja. Vec desetak hranilica sam istresao ali bez rezultata, a onda blago titranje i na udici se nadje bandar. Dok nas je sunce sve jace i jace grejalo uz par kapi neizbezne visnjevace i lagani razgovor shvatismo da je voda opala pola metra za dva dana. Da smo na pogresnoj poziciji za taj nivo vode. Da je voda previse prozirna a da je suncevi zraci bez daska vetra cine jos prozirnijom! Shvatismo da od deverike danas nema nista. Posvetismo se razgovoru koji bi mogao da traje unedogled i uz ponekog upecanog kostresa koji bi se nasao tu samo da ulepsa dan posvetismo se uzivanju koje ide uz ribolov. Suncu, visnjevaci, prici i pogledu na vodu koji leci!

         Uz pogled na vodu koja leci i gomilom dogovora, ideja i planova se nas dvojica i rastasmo danas. Nije bio danas dan koji je upotpunio ribolovacki ugodjaj ali ovu nasu “casicu” razgovora nista na svetu ne moze zameniti. Dok nam se putevi ponovo ne spoje imacemo priliku razmisljati i smisljati sledecu destinaciju na kojoj bi sve to moglo potrajti malo duze a do tada ostaje nedovrsena prica i razmisljanje o nekom sledecem odlasku.