Pune čuvarke i u novembru

Slika sa prvog odlaska naTisu

        Do prvog odlaska na njene obale znao sam o njoj samo iz prica koje su kruzile.  Slusao sam i upijajao o njoj, o njenoj lepoti, o jedinstvenosti koja je krasi. Mislio sam o njoj i tome sta je izvaja od drugih. Verovao sam da je to ono sto trazim. Verovao sam da cu uzivati na njenim obalama. Verovao sam da ce biti izdasna i prema meni.

        A onda smo se jednog junskog jutra  sasvim slucajno nasli na njenoj obali. Zaista je bilo istina ono sto smo slusali u pricama. Tisa je lagano, mirno, moglo bi se reci cak i lenjo tekla ostavljajuci neki opustajuci utisak na nas. Taj dan smo se upoznali sa rekom.  Moglo bi se reci da nas je Tisa tada prihvatila i da od tada imamo neki poseban, jedinstven odnos sa ovom rekom.

Jedan od lokalnih ribolovaca

         Ovog jutra za mesto smo se jedva izborili sa gomilom lokalnih ribolovaca koju su sa  olovima dovoljnim da potope omanji brod i pogolemom artiljerijom stapova, naoruzanih udicama velicine 6 i 8 pokusavali  nesto sto je samo njima bilo logicno. Svaki od njih je pri tim pokusajima zauzeo dvadesetak metara obale i bio u neverovtnom neskladu sa mirnom rekom dok je nervozno setao izmedju svoje po obali rasirene “artiljerije”.

Dorucak

       I ovog  novembarskog jutra raspakivanje ide nekako opusteno uz povremene poglede na reku i na raub grabljivica koje su se razletele po povrsini reke razbijajuci glasove lokalaca koji su na vodi vec ocigledno dovoljno dugo da bi se moglo zakluciti da po njima riba slabo radi. Dok se po vremenu ne bi moglo reci koji je mesec kalendar nam govori da se novembar se polako priblizava kraju a da  sezona pecanja na ovoj reci istice.

       Nivo reke je opao u odnosu na poslednju posetu a voda je prilicno bistra. Ovako bistra voda zahteva upotrebu malo tamnije hrane i finiji pribor, tako da cu hranu pomesati sa teskom zemljom  u odnosu 2:1, a u svaku hranilicu cu dodavati par zivih crvica. Koristicu  Tubertini Focalize feeder tezine bacanja do 100gr sa srednjim vrhom, DG kaveznu hranilicu od 40gr, najlon Tubertini gorilla feeder debljine 0,16mm, predvez 0,12mm duzine 80cm sa udicom velicine 18  koju cu mamciti sa dva bela crva.

   
    Sondiranje dna je pokazalo da je dno cisto i bez prepreka. Pecacu na 25m na dubini od 8m. Po padu prve hranilice dobio sam lagani udarac a na udici se nasla manja  deverika. Za njom jedosla druga, treca, cetvrta… Za razliku od pre sedam dana riba je uzimala dosta opreznije i moralo se kontrirati pri cak i najlaskem podrhtavanju vrha. Ali ovaj put je riba nesto sitnija. Kako sada prevariti neku krupniju? Hranu pojacavam tecnom melasom a predvez produzavam na 1,2m. Udarac izostaje u prvom bacanju. A pri vadjenju hranilice osetih da imam ribu na stapu, a otpor je bio jaci nego inace. U meredovu se nadje i prva malo veca deverika, koja je udicu progutala duboko. Pri sledecem bacanju mi se desilo isto. Stap se naocigled nije ni mrdnuo a riba je bila tu. Pri sledecem bacanju sam pokusao da maksimalnim dotezanjem vrha primetim bilo kakvu promenu, i to je bilo to! Ono sto vecina ne bi ni primetila su u stvari bila uzimanja krupnijih deverika koje su posle uzimanja ostajale kao po pravilu ukopane  sa udicom ustima. Sada je vec bilo lakse znao sam sta da gledam.

         Samo jedna stvar je sada mogla poremetiti pecanje. Vetar! I kao po pravilu poceo je da pirka taman toliko da se i na dotegnutom vrhu ne moze vise nista razaznati. Ono sto mi je sada vec bilo ocigledno je da je riba svoju aktivnost smanjila na minimum i da polako ulazi u zimski rezim hranjenja i cuvanja energije. Jos jedan siguran znak su bile crne tacke na nekim ribama koje pokazuju da je pocela da se krtozi. Svi ti znaci su meni bili dovoljan signal da je za ovu godinu pecanje na Tisi zavrseno. Zadovoljan i tuzan u isto vreme pogledah u vodu. Zadovoljan jos jednim lepim pecanjem ali i tuzan jer je to bilo poslednje druzenje sa Tisom ove sezone. Tako  sa podeljenim osecanjima napustih njenu obalu do proleca i nekog sledeceg susreta.