Prvo ovogodisnje pecanje na omiljenom mestu

                   Koji je to razlog koji vas nagoni da idete na pecanje? Da li je to ljubav ka vodi?   Da li je to potreba da se sklonite malo od ljudi i odete u neku drugu sredinu? Mene  tera  onaj osecaj kada pogledam u vodeno prostranstvo ispred sebe, tera me neizvesnost i potreba za nadmudrivanjem sa ribom, tera me avanturisticki duh a ono od cega sam zavisnik je adrenalin koji opija tih trenutaka kada imam ribu na stapu koja se na svaki nacin pokusava osloboditi. Kada se nadje jos jedan takav, onda znam da ce boravak pored vode biti potpun.

              Od poslednjeg dolaska u Srbiju proslo je dosta a svaki novi  moze znaciti samo jedno. Moramo zajedno otici na vodu. Iako od njegovog dolaska nije proslo ni 24h kum i ja smo u autu i laganom razgovoru smo vec na pola do usca Begeja uTisu. Idemo na mesto gde se prethodnih godina mogla pecati krupna babuska. Koja ce sada biti i ciljana riba.

               Jos u toku voznje smo primetili da vetar duva ali tek po izlasku iz kola dalo se primetiti da su uslovi za pecanje na toj poziciji nemoguci za ribolov jer je sama pozicija bila direkno izlozena vetru koji je u naletima duvao i do 30km/h. Pomalo razocaran razmisljao sam o sledecoj opciji. Tu opciju smo dobili prelaskom Titelskog mosta i nalazenjem zavetrine od okolne sume i odbrambenog bedema. Kratka setnja obalom i smestili smo se na prvo mesto gde smo obojica mogli stati.

              Hrana koju cu koristiti je Gold Medal Brown u kombinaciji sa TTX-om bice pojacana dodavanjem secerca, konoplje i mikro peleta otezana teskom zemljom koju mesam sa hranom u razmeri 1:1. Laganim sondiranjem dna na 25m od obale sam nasao zakacaljku u vidu granja tako da cu pecati tik ispred njega na 6m dubine. Korisricu predvez duzine 70cm sa udicom u velicini 16. Hranilica DG tezine 40gr je sasvim dovoljna za danasnji tok Tise.

              Prvih par hranilica sam izbacio i sada posle pocetnog hranjenjenja mamcim udicu sa dva crva, belim i pinkijem. Petnaestak minuta kasnije dobijam i prvi stidljivi udarac. Riba je uzela belog crva. Sada vec mamcim dva bela crva. Nedugo zatim dobih i drugo uzimanje ali ovaj put dobih i pecanje. Na udici se nasla crnooka deverika. Sledecih par bacanja ne dobih uzimanje ali sam imao ribu na stapu.

             Podne je vec  stizalo a mi smo vec bili dobro izgladnelii. Mast na tanjiraci je zacrcala a rostilljske kobasice i pomfrit nikada nisu delovali izazovnije. Posle ne bas kratke pauze kum odlazi na dremku a ja se vracam pecanju.

             Vetar je i dalje jako duvao ali mi je zavetrina dozvoljavala da pecam. Ponovo je krenulo a jos jedna serija crnookih deverika je bila presecena jednim krupnim sabljarom a onda nista. Sve staje! Menjam udicu i stavljam velicinu 14 na koju mamcim 6,7 crva. Dok se najlon jos dotezao dobih udarac. Lagana kontra a zvuk drila ukaza na to da je u pitanju krupnija riba. Posle par min natezanja u meredovu se nasao saran. Lep, zdrav Tiski divljak.

  Lagani koraci koje sam cuo govorili su mi da se kum probudio i sada nastavismo zajedno pecati ako bi se moglo to tako nazvati. Puno smo pricali i uzivali u lepom danu pored reke. U laganoj prici dodje i vreme za pakovanje. Uz par slika ovekovecismo i danasnje druzenje a do neke sledece prilike ostace jos jedno lepo secanje.

         

Savsko popodne

              Posle dva slobodna dana koja koja su bila ispunjena obavezama u toj meri da se nije moglo odvojiti ni par sati koje bi proveo pored vode dosao je i prvi radni dan. Napolju sunce sija, tek pokoja grana se zanjise na slabasnom dasku vetra, a bas u tom trenutku pri pogledu napolje shvatih da radim do 15h a mrak pada tek u 19.30h, Imam ja jos vremena. Iz busa istrcavam i do kuce trcim verovatno u vremenu olimpiskog rekorda. Ulecem u stan, uzimam samo neophodno, da li da jedem ? Nema vremena!  Jescu kada se vratim. Na putu do Save u zovem druga koji je vec na vodi i koji vec uziva u suncanom Aprilskom danu na reci.
                 
                    Pri dolasku videh da je voda opala i za sobom ostavila blato tako da cu morati malo da se odmaknem od vode. Naravno pri raspakivanju se ne trosi ni sekund.  U isto vreme se mesa  hrana, montira stolica, i trazi odgovarajuci sistem. Danas cu pecati na stap koji mi je skoro stigao na probu a u pitanju je Tubertini Synthesis feeder. Sve je spremno hranilica mogu da polete, iiii krecemo! Jedna za drugom hranilice lete u reku, a sunce svremena na vreme  zadje za oblak pa ponovo grane punom snagom. Idila!

                  Riba je odlicno odreagovala na Tubertini Cavedano hranu koja je razbijena sa zemljom u razmeri 2:1 za hranu. Koristim DG hranilicu od 40gr sa kramponima koja u toku stoji kao ukopana. Posle par hranilica pocetnog hranjenja  dobih i prvo pecanje. Na udici velicine 14 se nasla prva crnooka deverika. Za njom dodje i druga, pa treca. A onda pauza i potpuno ista serija peseva. Redjale su se serije deverika, krupatica pa serije peseva. Sa svakom sledecom serijom postajem svesniji da vreme  polako curi.  Sunce sve vise odsjajem koji polako postaje sve duzi i duzi ometa pogled u vrh stapa koji ne posustaje i nastavlja veselo da poigrava u ritmu tog dana.
   
              Kako se sunce spustalo tako smo i mi postajali meta hordama komaraca koji su nam zujali oko glave, nemilosrdno nas ujedali i nisu nam dozvolili da ostanemo do sumraka pored vode. Kazu da se dani provedeni na pecanju ne racunaju u dane zivota. Sta bi onda rekli za moj danasnji dan? Da li se moze racunati  na pola?