Život na vodi...: септембар 2017

четвртак, 28. септембар 2017.

More, orade i feeder



                 Sta je za vas u stvari odmor? Leskarenje na plazi , kupanje, plivanje?  E za mene je sve to uz dodatak pecanja koje je prosto postalo neizostavni deo svakog godisnjeg odmora.


             I ove godine sam svoj godisnji odmor resio da provedem u Grckoj. Prosla godina je bila prva na kojoj sam se potrudio malo vise i potrazio i malo krupniju ribu i posle niza godina u kojima je ribolov na plovak i pecanje sparica uz obalu bilo jedina ribolovacka zanimacija prosle godine mi je pecanje Cipla bilo vise nego interesantno ali ove godine sam se odlucio za ipak malo ozbiljniju ribu. Ove godine trazicu i pokusati da prevarim orade!

             Dosta sam citao, informisao se sa raznih strana pokusavajuci da se sto blize priblizim i sto bolje da upoznam  ribu koja ce mi biti ciljana lovina ove godine. Moglo se procitati dosta o mamcima, o tome gde se ova riba krece. Sve to je u teoriji delovalo kao veoma prosto ali da li je to
zaista tako pokazace par narednih dana.

            Sam sistem koji cu koristiti je sistem sa dve udice. Prva je montirana 50cm iznad hranilice koja je ovaj put fiksirana na predvezu ud nekih 30cm, a druga ispod hranilice na predvezu od 70cm. Posto je ovih dana cesto bilo talasa odlucio sam se za DG hranilice od 40gr sa kramponima. Oko izbora udice sam se dvoumio bas puno. I pored gomile preporuka odlucio sam se za proverenu udicu koja me do sada nikada nije izneverila, udicu Serie 10.

            Posle tri dana usledio je prvi pokusaj ribolova. Duga pescana plaza je sa leve strane se zavrsavala  stenovitim delom koji je ulazio u vodu. Smestio sam se se na sami kraj pescanog dela plaze. Ideja je bila jednostavna. Nahraniti deo sa dubinom od oko 4m gde se stene zavrsavaju i pocinje pesak. To mi se ucinilo kao pozicija gde se riba krece i procena je bila da sa riboovom pocnem tu.

            Hrana koju cu ovaj put koristiti je mix braon cavedana i prezle a da bi to jos dodatno zacinio dodao sam jos i jednu sardinu. Kao mamac cu koristiti dve verzije morskih crva. Prva su bibi crvi koje sam nalazio na plazi a drugi su bili crvi sa koji su licili na nase stonoge. Sada sam namacio po jednog od oba na udice i plasirao mamac na zeljeno mesto. Posle par izbacenih hranilica dobijam i prvi udarac. Kontra, riba je tu ali nije ono cemu sam se nadao. Na udici se nasao spar. Posle njega serija se nastavila. Neretko bi ribe bile i na obe udice. Bilo je tu riba razlicitih oblika, velicina i boja ali sam ostao bez orade ovaj dan.

            Sledeci dan sam se opredelio da ipak sa maskom za ronjenje  prvo izvidim teren. To je bio pun pogodak. Tada sam tek video koliko sam pogresio. Oko stenja je bilo ribe ali su to uglavnom bili, sparovi i salpe a pravo iznenadjenjeje usledilo! Na 100tinjak  metara od obale zavrsavao se pescani pojas i dvo je bilo pod gustom travom a tik ispred tog pojasa sam video ono sto me zanimalo. Na svakih 15tak metara po jedna ili dve orade su cuvale svoj deo teritorije.

           Malo sam porazmislio i odlucio da probam i na toj daljini. Napravio sam male izmene na sistemu pa sam izbacio gornju udicu, hranilicu je zamenilo piker olovo (na koje bi zalepio malo hrane) koje je sada imalo slobodan hod a predvez sam produzio na 1m.

          Oko 19h se plaza taman rascistila dovoljno i resih da probam ponovo. Ovaj put sam seo daleko od kamena na pescani deo.Bacao sam na samo par metara ispred pojasa trave ali rezultata nije bilo. Oko 20h cisto da upecam neku ribu i da se upisem za danas resih da zabacim na 30tak metara i pokusam prevariti nekog sparica koji su u toku dana krstarili na tom potezu. Samo par min kasnije dobijam udarac ali nije to bio udarac spara nego silovito povijanje vrha stapa. Kontrirati nisam ni imao potrebe. Samo sam podigao stap i krenuo u borbu sa svojim ulovom. Posla par minuta na plazu sam izvadio svoju prvu oradu. Nije bila velika ali ipak prva koju sam uvatio pa je bila posebno draga.

             Tada sam skontao da na ovoj plazi riba u vecernjim satima kada prodje guzva prilazi obali u potrazi za hranom. Narednih dana se ponovo pecalo i orade su se samo redjale. Dolazile u razlicitim velicinama ali zajednicko ima je bilo da je svaka bila neverovatno borbena. Pored ulova bilo je i neverovatnih kidanja kada je ceo stap polazio ka vodi. U nekim trenutcima sam imao osecaj kao da sam zakacio podmornicu koja je naprasno resila da ide ka pucini a ja sam joj se nasao na putu.


           Na kraju bilo je ovo jos jedno prelepo iskustvo. Uzivanje pri vadjenju ovih neverovatno borbenih riba je bilo neverovatno. Koliko li sam samo puta ponovio „kada bi i recne ribe ovako vukle“. Sledece godine nemam dilemu. Na more cu ponovo ici da uzivam na plazi. ali suncanje i kupanje mozda i nece biti u prvom planu, pecanje orade je nesto sto jedva cekam da ponovim!







петак, 22. септембар 2017.

Sitan spod i krupne babuske








                       „Koliko ljudi toliko cudi“ je jedna od izreka koja se pored ljudi moze primeniti i na gomili drugih stvari. Jedna od njih su sigurno vode na kojima pecamo. Svaka ima nesto svoje. Nesto drugacije.  Neku samo svoju specificnost kojoj se moramo prilagoditi da bi uspesno pecali na njoj.

                   Tako i ovog poponeva dok sam se vozio ka  jezeru Paljuvi kod Uba razmisljao sam da li ce ideja koju imam dati rezultat i da li je bas ta ideja ono sto ce dati pravi rezultat na ovoj vodi. Po dolasku na jezero zaticem nesvakidasnju situaciju za ovu vodu. Na ovom inace izuzetno posecenom jezeru gde se cesto desava da mozete ostati bez mesta ako malo zakasnite na celom jezeru nije bilo vise od pet, sest ribolovaca. Ta cinjenica mi je govorila da aktivnost ribe i nije na velikom nivou.

                  Do sada sam na ovom jezeru pecao vise puta. Po pravilu sam najbolje prolazio sproleca kada voda jos nije bila topla i kada se siitna bodorka, cverglan i keder nisu jos dovoljno aktivirali. Sada dolazim u malo drugacije vreme. Vrelo leto je na izmaku, voda je jos uvek jako topla a i sitna riba je u punoj aktivnosti. Postavlja se se pitanje kako selektovati babusku i kako uopste zivi mamac spustiti na dno a da ga keder ne napadne.

                Plan sam napravio dan ranije. Pecacu sa dva stapa. Jednim stapom pecacu na 35m a drugim na 45m. Osim razlike u daljini napravicu razliku i u hrani. Tako sam za stap kojim cu pecati na 35m spremio kombinaciju hrana koju u odnosu 1:1 cine Tubertini Big Fondo Nero i Maxi baits saranski mix. Sve to ce biti zacinjeno Maxi baits micro peletama sa aromom jagode. Za drugo hraniliste sam spremio nesto drugacije. Osnovu hrane ce ciniti sitan spod koji u ovom slucaju cine kuvana psenica, konoplja i riza. Na 2kg spod miksa sam dodao i jos pola kg peleta sa aromom jagode i tek nekih 300gr hrane koju sam spremio za prvo hraniliste i sve to prelio sa 50ml aktivatora sa aromom jagode.

                 Hrane su konacno spremne i to je znacilo da mogu poceti sa pecanjem. Danas cu koristiti DG hranilice od 25gr veceg kapaciteta. U brzom tempu sam na oba hranilista bez mamcenja udice izbacio po par hranilica ne bi li formirao hraniliste. Doslo je vreme i za mamcenje. Pa sam na udicu u velicini 16 stavio jednu tanku glistu a kao neku vrstu spopera sam stavio jednog belog crva. Dabi izbegao napade sitne ribe pre nego sto bi udica stigla do dna vrh udice bi zabo u hranu u hranu u hranilici tako da odmah po padanju na dno postane slobodna.

                Na prve udarce nisam dugo cekao. Na 35m je sitna bodorka odmah pocela da se javlja. Iako na 45m nisam imao ni udarac pratio sam tempo hranjenja blizeg stapa pa sam odmah po vadjenju blizeg i njega vadio i dohranjivao i tu daljinu. Proslo je vec satipo od pocetka pecanja i za sada je islo jako lose jer  pored par sitnih babuski koje su se javile na blizi stap, nista vrednije pomena se nije desavalo.

                Bas tada sam pogledao na sat i bilo je vec  16.30h vec dva sata pokusavam. Preda mnom je jos ne vise od 2h pecanja. Razmisljanje mi prekide prvi udarac na dalji stap i vec po udarcu se videlo da to nije ona sica koja me mucila na blizem stapu. Na stapu je bila prva lepa babuska koja se borila sve do ulaska u meredov. To je bilo ono sto sam i cekao. Sitni spod je odradio bas ono sto sam zeleo. Odmah sam blizi stap spustio sa strane i posvetio se pecanju samo na dalji. Odmah sam izbacio  jos dve, tri hranilice a onda ponovo namamcio udicu i skoro po padanju sistema imao novi lep udarac. Ovaj put je to bila deverika. A onda ponovo babuska, pa jos jedna....

              Redjala se riba za ribom. Par babuski pa deverika i sve tako u krug. Skoro da nisam ni primetio koliko je sati i da je vreme za pakovanje. Za poslednjih dva sata sam se tako nauzivao vadeci svaku ribu koja je alavo uzimala mamac i borila se do zadnjeg trenutka dok je ne bi skinuo sa udice.  Uzivao sam u jos jednom lepom danu provedenom na vodi i u jos jednom visesatnom nadmudrivanju sa ribom. Ovaj put sam ja pobedio ali tu je jos mnogo voda na kojima tek treba smisliti jedintvenu formulu koja ce ponovo doneti pobedu.