Kupovina magle II

                     I dok se zima vec krupnim koracima koraca i ka kalenadrskom pocetku,  a polovina Decembra je odavno prosla preslazuci pribor shvatih da je vreme za sumiranje utisaka ove ribolovacke sezone. Kao i uvek prvo se setih najlepsih detalja. Dobrih pecanja, lepih momenata pored vode, lepih terena koje sam obisao,upoznavanja novih ljudi... a onda otvarajuci jednu od  kutija nadjoh i ribolovacku dozvolu za 2015godinu za koju sam posle svih peripetija vezanih za izdavanje iste pocetkom godine izdvojio 6000din.

Ovogodisnja dozvola

                   U vremenu kada 6000din ili 50e predstavlja  značajan novac za najveći deo populacije ,a mogucnost da se dodje do stabilnog izvora prihoda je za većinu misaona imenica. Ljubav prema vodi me  tada naterala da se odreknem tog znacajnog novca zarad kupovine ribolovačke dozvole.

                     Iz sve siline sam se naprazeo u pokusaju da se setim koliko puta ove sezone sam naleteo na „mitska bica“ ovih prostora zvana cuvari. Presabirah se prilicno dugo a onda shvatih da sam ove sezone imao  cak tri puta „cast“ uveriti se da su stvarni i razmeniti par reci s njima. Koliko puta ste ih vi sreli? Pored toga sto sam ih sreo samo tri puta nekako mi bi cudno zato sto su sva tri puta bila u prvoj polovini godine. I to bas onda kada treba kupiti dozvole!

Krivolov bez
straha

                   Neki koji se bave matematikom bi sada rekli  da sam u bunar bacio 3000din posto je cena dnevne dozvole koja se i dalje moze izvaditi na vodi kod cuvara 1000din. Malo sam razmislio o toj matematici...  Postavlja se veoma teško i za nas tužno pitanje: Sta mi kupujemo za tih 6000din? Svake godine se zapitam da li  taj novac predstavlja razliku izmedju ribolova i ribokradje? Da li za taj novac kupujem  svoj duševni mir? Ili mislim da time kupujem veru da ce ipak biti bolje?

                  Dok su mreze, struja a ponegde cak i dinamit i dalje deo folklora sa nasih voda  zadnjih dana smo svedoci vec  10todnevnog trovanja ribe na Velikom Backom Kanalu kod Srborbrana na koji se niko i ne obazire!!! Opet se pitamo: Cija je to nadleznost?  Zasto se na nase pozive i vapaje niko i ne obazire? Da li je jedino bitno napuniti budzet novcem? Da li nekoga u ovoj zemlji zaista interesuje stanje na nasim rekama?

            Zadnjih godina se velikom brzinom povecava broj revira na kojima ljudi pecaju i vracaju ribu ne povredjenu nazad u vodu za cenu dnevne dozvole od 300 do cak 2000din. Pa u čemu je razlika? Zašto su neki spremni preći stotine kilometara, platiti tolike iznose za jedan dan pecanja?  Spremni su platiti iz razloga sto se nekim od tih revira moze upecati nesto! A zadovoljstvo nadmudrivanja i borbe sa ulovom nema cenu!

Jedan od ulova sa
revira

                         I dok se i dalje ne nazire bolje sutra na nasim vodama, a projekti poput jacanja populacije i vestackog mresta  Mladice, Linjaka i Zlatnog karasa  se gase zbog  nedostatka sredstava i totalne  nezainteresovanosti drustva. Ja cu licno nastaviti da kupujem dozvolu jer želim misliti da ce taj novac otici upravo  ljudima kojima je jos uvek stalo i koji se u melahonlicnom drustvu u kom zivimo  pokusavaju izboriti za Mladicu, Linjaka, Zlatnog karasa ili bilo koju ribu nasih voda!  I ako nista drugo nadati se da cu naredne sezone sresti cuvare makar sedam puta i time i matematicki razresiti dilemu koja nas muci.