Tajna laganog titranja vrha

            Narodna izreka glasi stpljiv=spasen. Nekada prosto treba biti dovoljno stpljiv i sacekati pravi trenutak koliko god se on cinio daleko. Jos od polovine novembra i poslednjeg odlaska na vodu cekam taj, pravi trenutak.Trenutak kada cu ponovo imati priliku provesti dan na vodi. Malo nedostatak slobodnog vremena a malo vremenske prilike i ne prilike su uslovile da se nacekam.

             Vec danima unazad sam planirao da cu u cetvrtak na Savu ali informacije koje sam imao nisu bile bas pogodne. „Sava u opadanju. Voda se brzo povlaci. Jako slaba aktivnost ribe.“ Bese to izvestaj koji bas i ne obecava. Trazila se druga opcija. Ta druga opcija bila je Kolubara kod Lukavca a onda sledi poziv koji menja sve. U razgovoru sa Batom sa kojim sam sutradan trebao na vodu pomenuh mu da je stanje na Savi jako lose, da je na Kolubari pitanje da li cemo naci mesto.  Malo kroz salu mu rekoh  da mi se danas javio drug i rekao da se na Zapadnoj Moravi ponesto peca.  Kratko i jasno dobih odgovor “ pa sto ne idemo tamo?“. Samo za sekundu zacutah i onda kao iz topa rekoh“ Idemo na Moravu sutra“.

            U razgovoru sa Danijelom koji ce nam biti domacin sutra dogovorih sve detalje. Ciljana riba je skobalj koji je prosto dominantan na tom terenu.  Krecemo rano ujutru a Danijel ce kao pravi domacin ustati ranije,  biti na vodi od zore i pokusati da ostavi parce obale i za nas. Destinacija je Ugljarevo. Ni manje ni vise nego 200km od kuce.

           Posle dva sata voznje stizemo na destinaciju. Morava  se ovde lagano siri i usporava a slika gomile ribolovaca nacickanih po obali nam govore da smo stigli na pravo mesto. Lagano noseci opremu ka Danijelu koji nas je vec cekao gledao sam po malo i kolege koje su vec bile na vodi. Bilo je tu i fiderasa i plovkarosa a zvuk koji se prenosio vazduhom i cuo na svakih par sekundi je bio zvuk fijukanja bolonjeza prilikom kontre. Pomislih extra! Dosli smo u pravom trenutku. Riba radi.

          Nismo zeleli dangubiti ni trenutka pa smo se brzo raspakovali i zamesali hranu. Dok sam mesao hranu Danijel mi rece da od jutros ima dve ribe ali i da slabo radi. To bas i nisam zeleo cuti. Koristicu hranu na bazi sira razbijenu u odnosu 1:1 sa teskom zemljom a radi bolje lepljivosti dodao sam i 5% Colante PV1 aditiva. U svaku trecu hranilicu dodavacu nesto crvica.

           Danas prosto nije bilo potrebe za sondiranjem jer nam je teren vec opisao nas domacin. Krecemo smo sa pecanjem. Danijel i Bata su u startu krenuli nesto dalje od mene i pecali u samom toku dok sam ja imao ideju pokusati na samoj ivici toka gde se voda malo usporava i okrece se.

           Koristicu hranilicu sa kramponima od 40gr, predvez je oko 1m a udicu u velicini 18 mamcim sa dva crva. Posle par bacanja Bata dobija prvog skobalja a neduga zatim i drugog pa onda Danijel jos jednog. Bese mi to jasan znak da i

ja predjem u maticu. Bata zatim dobija jos jednog skobalja a onda sve staje! Niko ni udarac! Ni pipanje! Nista! Kada vec nije bilo nekog desavanja pogledah malo oko sebe i prosto ostadoh zatecen. Na bolonjez se iz 15 „kontri“ udarenih ponekad na prazno a retko kada bi bilo potrebe dobijala po neka riba. Uglavnom zakacena sa strane a tek ponekad za usta. Jednostavno okrenuh glavu i poceh da razmisljam kako da nadmudrim i ja neku ribu.

         Sta li mi sve nije palo na pamet da promenim rezultat je uporno bio isti. Menjali su se predvezi, mamci, udice...  Dva sata nista se ne desava.  Vec je jedan sat. Zabacim, pozicioniram hranilicu ona se isprezni malo zakotrlja ponovo stane i to je to.... S vremena na vreme crvi bi bili ispijeni ali udarca nigde! Maksimalna koncentracija.  A onda u tom polasku u kotrljanje primetih malu razliku. Umesto da vrh krene na gore kao kada hranilica krene u kotrljanje i  vrh je jedva primetno krenuo malo na dole pa u kotrljanje. Samo se nasmejah i pomislih kako to do sada nisam primetio.

        I dok se jos uvek ni kod koga nista ne desava a vreme neumitno tece vrh ponovo jedva primetno krenu na dole i dok hranilica jos nije ni stigla da se zakotrlja kontra mi dade bas ono sto sam zeleo. Prvi skobalj je bio na udici. Dva bacanja posle po istom principu sam imao i drugu ribu a onda usledi jedan promasaj posle koga dobih pitanje od kolege koji je sedeo nedaleko od mene pored zasto kontriram u prazno. Samo se nasmejah dok sam par trenutaka kasnije vadio i trecu a potom i cetvrtu ribu.

       Serija je trajala sve do 15h kada sam je morao prekinuti jer je vec bilo vreme da se lagano pakujemo. Dug je put nazad do kuce. Dok smo se pakovali   je i zvuk fijukanja bolonjeza  prosto nestao.U obilazak nam je svratila ribocuvarska sluzba koja nam je prekontrolisala dozvole i razmenila par reci sa nama.


       Dok smo se klackali nazad u dugom putu do kuce komentarisali smo danasnji dan i zajedno zakljucili da smo imali jos jedan zaista lep dan proveden pored vode.  Upoznali smo jos jedan nov teren i Zapadnu Moravu kojoj cemo se sigurno vratiti i ponovo uzivati na njenim obalama.

Ribolov babuske na malom jezeru.

         Nekada je samo par sati dovoljno da se zaista odmorimo i nauzivamo baveci se za nas najvaznijom sporednom stavari na svetu. Ovo je video sa jednog takvog, pomalo kratkog ali okrepljujuceg boravka pored vode.
 
          Za fenomenalnu muziku koja upotpunjuje video sam zahvalan Srdjanu Grujicicu.

Ribolov babuske feeder tehnikom.
U ovom snimku su korisceni:
In this video I used:
Tubertini Concept TB feeder 13ft
Tubertini Galaxy feder 12ft
Tubertini Concept d 3500
Tubertini Viral 4000
Gorilla feeder 0,20mm
Viral braid 0,08mm
Gorila UC4 fluorocarbon 0,14mm
Serie 10 velicina 16
Hranilica(feeders) DG 30gr
Hrana (Groundbait): Tubertini Gold medal brown, Tubertini Carpa tinca red
Muzika: Srdjan Grujičić ( http://www.srdjangrujicic.com )

Pecanje u serijama

          Tako blizu a tako daleko bi mozda bila i najbolja recenica koja definise moj odnos sa rekom Savom. Pomalo slabasan riblji fond na delu oji posecujem, velika guzva, mali broj pristupacnih mesta, ceste oscilacije vodostaja su faktori koji me prosto teraju odbijaju od reke koja mi protice na 500m od kuce.

         Prolece je vec u punom jeku temperature se lagano dizu. Vode se polako aktiviraju dajuci sve bolje i bolje ulove.Vec par dana pratim vremensku prognozu koja se bukvalno menja iz sata u sat u nadi da cu za sutra imati koliko toliko lepo vreme da se mogu zaputiti na neku od zeljenih destinacija bez bojazni da cu dobar deo dana presedeti ispod kisobrana i u autu. I pored svog nadanja ipak je najavljen jos jedan prevrtljiv dan. Nekako se resenje samo nametnulo. Treba otici na najblizu vodu, ne nadati se nekom ulovu i prosto uzivati i provesti jos jedan dan pored vode. Kao resenje se jednostavno nametnula Sava. 

         Dok sam ovog ranog jutra cupkao ispred zgrade cekajuci Milana dodje po mene nisam mogao odoleti utisku da su meterolozi imali pravo jer je jutro bilo vlazno i hladno u toj meri da se dah koji sam ispustao video jasno i prosto stapao sa maglom koja se sirila oko mene. Sve informacije su govorile da je Sava u laganom porastu i ali i da se ponei sobalj jos uvek moze prevariti.

         Sam dolazak na vodu prikazao je malo drugaciju situaciju od ocekivane. Umesto porasta vode od 10tak cm na dnevnom nivou voda je porasla vise od 40cm u odnosu na juce a sto je jos gore zamutila se u dobroj meri. Tracak nade je prestavljalo to sto se mogla uociti aktivnost ribe na nekih 20m od obale.

         I pored najavljenog suncanog dana sunce bi tek po malo i veoma tesko nalazilo put kroz oblake i ovo jutro u kombinaciji sa vetrom koji nam je duvao u lice cinio jos hladnijim. Dok je Milan brzo spremio sve sto mu je trebalo za pocetak ribolova ja sam kilavio i setkao okolo izbegavajuci sto sam duze mogao da sednem na hladnu stolicu cekajuci da se sunce konacno prikaze i unese malo topline u ovo maglovito jutro.

          U prethodnom periodu sam imao sa Savkim sobaljima razlicita iskustva pa sam se odlucio za slatkasto, slanu kombinaciju hrana. Vec standardni Cavedano cu da bi sto prirodnije izgledao za ovo doba godine mesati sa gold medal black i jos to ucvrstiti sa PV1 Colanteom i teskom zemljom. A na 2kg te mase cu dodati jos 500gr krupno mlevene prezle.

          Lagano i ja sada krecem. Pecacu na 20m na samoj ivici matice gde je dubina oko 6m. Koristicu hranilice sa kramponima a odlucio sam se za hranilicu sa 6 polja tezine 45gr. Posle desetak minuta nisam imao ni udarac a nista se nijepromenilo ni posle pola sata pecanja. Resih da bolje ispitam teren pa sam uveo jos jedan stap koji ce biti u samoj matici na 30m daljine.

          Posle 2h pokusavalja, menjanja i trazenja ribe  jedinio sto je bilo dobro je to to sto je sunce konacno ogrejalo a magla se digla pa se sada vec moglo sedeti u dukserici. Jasno se videlo da voda nadolazi brzo. Mozda cak prebrzo a pored toga sto dolazi pocela je i da muti. Bas tada dobih udarac na dalji stap koji je bio u matici. Na udici se nasla plotica a recept je bio predvez 1m sa samo jednim crvicem navucenim na veoma laganu udicu koja sa takvim mamcem titra u medjusloju. Nastavih dalje, za njom dodje odmah i druga a zatim treca. Bas kada sam pomislio da je riba legla na hranu sve staje i ponovo zatisje. Zatisje je prajalo  45min a onda na drugi stap ponovo serija. Ovaj put serija je bila kraca. Samo dve ribe. A onda ponovo sve staje. 45min je ponovo trebalo ribi da se vrati i uzme moj mamac. Serija ovaj put bese nesto duza.

             Voda je brzo dolazila a riba se konstantno kretala. Za trenutak riba bi se nasla u domasaju mojih stapova pa bi prosto nestala. Imao sam strpljenja sacekati jos jednu seriju a onda uzivati u pogledu na reku. Gledati sada vec u braonkastu vodu koja tece, vrhove koji nepomicno stoje… Vreme je! Vreme je da se lagano pakujem i kazem Savi ponovo dovidjenja i vidimo se…

Vode na kojima smo odrasli

                  

            Malo je reka koje samim pomenom njihovog imena izazovu takvu reakciju kod mene kao pomen na recicu na kojoj sam odrastao i za koju me veze toliko lepih uspomena.

    

            Josanica! 

     

            Sam naziv reke mnogim ribolovcima a i zaljubljenicima u prirodu poput mene budi lepa secanja. Jos dok su stasavali pored njenih obala prvo kao kao deca a kasnije i momcici setali, rostiljali pa i pecali na Josanici.

            Josanica je inace mala reka ukupne duzine oko 17km koja nastaje od Pločke reke i Brajkovine, koje se sastaju u selu Jelakci na padinama planine Crni vrh. Svoj put nastavlja preko nekoliko sela i zaseoka sa sve do Novog Pazara gde se njen tok i zavrsava ulivajuci se u reku Rasku koja je takodje jedna od Pazarskih lepotica. Obe reke su svojom lepotom zasenile mnoge pesnike pa je njihova lepota ispevana u velikom broju pesama. 

             Tu se rodise i zazivese mnoge ljubavi. Pa tako i moja ljubav prema ribolovu, vodi i prirodi. Josanica je reka izuzetno bogata kiseonikom i hladna je cak i u letnjem periodu. Dok je u gornjem delu toka je veoma zanimljiv za riobolov potocne pastrmke dok je u donjem delu koji i ja posecujem nastanjena krkusom, potocnom mrenom i klenom. 

              Oduvek je privlacila ribolovce koji su na sat dva izlazili da "merace" i opuste se gledajuci u plovak ili vrh stapa. Cesto a sam znam posle napornog dana svratiti i opustiti se. Recica mi je zanimljiva jos vise kad sam video da u njoj mogu naci i mamce za meni omiljenu ribu deveriku kao sto su  larve komaraca ili crvi caurasi (kamenjari ). 

              Mamac koji najcesce koristim za lov krskuse je crv cauras, ali u prolece mi je omiljeni mamac lipin cvet. Sistem koji koristim je jednostavan. Na lakom stap namenjen za picker tehniku pecanja koristim tanak najlon 0,10   i sa udicom 16 pravo je uzivanje nadmetati se sa Krkusicom, a jos vece kad iznenadi po neki lep Klen. U toku mresta zna da se javi i po neka nosara (sljivar) koja uz reku Rasku iz reke Ibar dodje i do Josanice.

             Naravno sve ovo ima i svoju drugu stranu price. Kao i sve sto ljutska ruka dohvati tako i reku Josanicu ruzi raznovrsni otpad i smece koji ljudi svesno bacaju u reku. Odvodi od fabrika koje se nalaze na obalama reke josanice kvare sliku ove prelepe recice koja ima odlican vodni potencijal da se zastiti i napravi svojersan revir koji velikom broju ribolovaca predstavljao utociste i mesto odmora a ugostiteljima ovog kraja donosio dodatni posao.

          

       

 Zeno Karisik  Bato