Zavisnost zvana pecanje

                      Biti zavisnik! Kako to samo grozno zvuči. Pogled napolje, mrkli je mrak, može se samo čuti glas ponekog  veselog prolaznika koji jos nije dosao sasvim sebi od burne noci. Alarm se još nije ni oglasio, a ja? Ja sam već na vratima pod punom opremom i krećem ka autu. Sve je spakovano a onda poziv kumu, cisto da proverim da se nije uspavao. Ocekivah da ce telefon zvoniti i zvoniti ali na prvi ton on se javi i apsolutno budan odgovori na moje pitanje da je spreman. Na pitanje kada je ustao dobih odgovor koji me nasmejao „nisam ni legao“. Zavisnost kako to drugacije opisati stanje kada znate da necete spavati i narednih 24h po cenu odlaska na vodu.

                     Dok lagano idemo ka dobro poznatoj destinaciji pogledom ispratih kako temperatura na termostatu u autu polako pada od toplih 23c u Beogradu dok smo polako isli obalom Tise brojka bi malo drugacija osvezavajucih 18c. Iako sunce jos nije ni najavilo svoj izlazak na obali je vec dosta ljudi pokusavalo prevariti poneku ribu. Tako i nasa planirana pozicija bi zauzeta ali nema veze, idemo dalje i  prvu poziciju gde je bilo dovoljno mesta da se smestimo zauzesmo za taj dan.

                     Hrana se polako mesa. Stap se montira a onda sve staje na nekoliko minuta uz pogled na  sunce dok se lagano pocinje ukazivati uz odsjaj na vodi i uz raub bucova na svega par metara od nas. E ovo je vredno ne prespavane noci.

                     Sondiranje pokaza da je na 20m od obale dubina oko 8m, a na 30m oko 12m. Tisa lagano tece tako da ce hranilica od 40gr biti dovoljna. Polete i prva hranilica, za njom i druga, treca.  Vrh lagano zatitra, kontra je pravovremena a na obali se nadje lepa deverika. Odlican pocetak! U narednih pola sata u meredovu se nadjose jos dve,  a onda barza lagano prodjeT isom i svu socivicu i drezgu koja je do tog trenutka isla sredinom neometajuci pecanje pogura u obale napravivsi pakao za pecanje! Hranilice su narednih vise od dva sata letele u vodu samo kada bi se pruzila prilika a cesto se moralo cekati i po 20min da bi se uz malo srece ponovo zabacilo. Vetar konacno malo dunu i poneri socivivu prema sredini i dozvoli nam da pecamo jos malo, ali kao da se nesto u medjuvremenu promenilo. Do kraja pecanja se javilo jos par lepih deverika a sitna riba je konstantno dosadjivala na sve mamce i na svim daljinama.

                     Bukvalno na prve zrake sunca koji su se probili do nas odreagovasno pakovanjem pribora  i lagano napustimo Tisu za danas.Na putu nazad zapitah se naglas „da li je vredelo“ a neocekivano dobih odgovor iz polusna sa susednog sedista kratko i jasno "Jeste!".

Niski vodostaji a ulov odličan

                   Već danima sunce je rešilo da nam pokaže svu svoju snagu, temperatura vazduha a bogami i betona je toliko visoka da stvara pomalo neprijatan osećaj kada se zadržite samo par trenutaka na istom mestu, a ja? Ja iščekujem slobodan dan i odlazak na vodu na hladjenje u svakom smislu te reči.

Roda na obali Tise

                   Danima kiše nema, reke su pale na minimume. Čak se ni oni malo stariji ne sećaju se kada je nivo naših reka bio ovako nizak. Gde se zaputiti u takvoj situaciji? Moram naći vodu dovoljno duboku koja je u donjim slojevima ostala dovoljno hladna i u kojoj bi riba mogla ostati dovoljno aktivna. Ako izuzmemo Djerdapsku klisuru Tisa je dublja cak i od Dunava tako da se nameće kao sasvim logično rešenje.

Čak i one su našle spas u vodi

                  Dok se polako vozimo ka dobro poznatoj destinaciji i u susret reci koja me jos nije razocarala mali pogled  na temperaturu na termostatu u kolima koja je u 8.30h pokazivala 28c je bio dovoljan znak da nas čeka jos jedan paklen dan. A onda stizemo, naravno biramo poziciju sa najdebljom hladovinom a sam pogled na reku  nam je dao do znanja da ovo nece biti nimalo lako pecanje! Voda je baš niska. Sočivice ima dosta, a pored nje i  drezga lagano plovi nizvodno.

                 Pozicija deluje izgledno, a sondiranje dna pokazuje da je dno bez ikakvih prepreka. Daljina na kojoj cu pecati je na 25m od obale i ima dubinu izmedju 6-7m. Tok je nesto sporiji tako da ce hranilica od 30gr biti sasvim dovoljna. Ovaj put ću koristiti moj omiljeni  Browning CC  Stillwater uparen sa Shimano Exage masinicom, najlon Tubertini gorilla feeder 0,16mm i udicu colmic BS5000 u veličini 16. Hrana je zamešana, a koristiću Maserbih feeder normal uz dodatak melasa aditiva, šecerca, konoplje i crva. Kao mamac ću koristiti kombinaciju belog i pinki crva.

                Već je 10h. Vreme je da se počne!Prvi sat prodje bez udarca. Da li je to došao dan kada će me i Tisa izneveriti? Dok sam duboko zagazio u drugi sat pecanja vrh stapa lagano zatitra, kontra! Tu je! Na obali se uz malo muke nadje lepa babuska od  700-800gr. Ne prodje ni par trenutaka a jedan od kolega nam pridje da vidi sta se desava uz konstataciju da su oni tu odavno ali bez uspeha. Razgovor sa njim prepustih drugaru u vecini avantura, ljubitelju prirode, iskusnom rostiljdziji i ribolovcu pocetniku. U toku tog veoma “živopisnog“ razgovora zatitra vrh i njegovog stapa a on uz dosta osmeha i kao pravi znalac izvadi lepu deveriku, a nedugo posle toga i babusku. Beše to siguran znak kolegi da se u tišini skloni od nas. Meni je sada već riba lepo legla na hranu tako da je akcija u toku. Ipak me Tisa ni ovaj put neće izneveriti!

               Oko 15h dok je sunce već visoko diglo se iznad krosnji drveća grejući naše mesto  napravih par  fotki sa delom ulova i prepustih drugaru da krsti sveže pribavljenu tanjiraču. Sedeći u hladovini topola sa par muški usoljenih riba na tanjirači i sa pogledom u Tisu zapitah se koliko li je samo malo potrebno čoveku da bude srećan i zadovoljan. Uživah jos malo u trenutku spokoja a onda se lagano spakovasmo rekosmo Tisi dovidjenja i hvala i za ovaj put.