Pecanje deverike iz Batinog ugla

          Svako od nas ima neku ribu koje je njegov “favorit” za pecanje. Dok mnogi favorizuju skobalja zbog njegovih “lopovskih sposobnosti”, gurkanja mamca, krajnje  specificnog  i za mnogo ne prepoznatljivog uzimanja  kod mene je to ipak drugacije.

          Deverika je riba koju najvise volim da pecam. Jedna  od izuzetno plasljivih, osetljivih i pre svega opreznih riba. Riba koja na svaku sumlju odustaje od hranjenja. Riba za koju predvezi cesto moraju biti bas  dugacki jer svako odstupanje od prirodnog izgleda  mamca smanjuje sansu za ulovom. Cak I u periodu godine kada je najvise aktivna ipak je tesko prevariti jer i najmanji otpor u pokusaju uzimanja mamaca moze je uplasiti. Bas zbog svega toga mi je pecanje deveriko posebno drago i omiljeno.

             Deverika pripada rodu ciprinida. Nastanjuje skoro sve Evropske vode i u njima je prilicno cesta. Najvise joj odgovaraju mirne i sporo tekuce vode.U pitanju je izuzetno jatna riba, čija velika jata se uglavnom drze dna. Nastanjuje uglavnom donje tokove reka, jezera i blago zamuljene bare.

              Telo im je visoko i bocno spljosteno. Glava je mala u odnosu na telo sa relativno malim, tupim i mekim ustima. Boja im varira od srebrno bele po do sive.  Boja im varira u zavisnosti od stanista i velicine ribe. Tako da su barske deverike dosta tamnije od njihovih recnih rodjaka. Sa povecanjem velicine sa starosti od oko tri godine deverika dobija sivkastu boju koja sa godinama postaje sve tamnija. Prosecna velicina kod nas je izmedju 20 i 50cm dok su veci primerci dosta redji.  Zivotni vek deverike u idealnim uslovima je do 16 godina. Ishrana  je raznolika. Uglavnom se hrani na dnu a njenu najcescu hranu cine crvi, gliste, skoljke, puzevi,mali rakovi kao i razne vrste insekata, a krupniji primerci se znaju hraniti i sitnom ribom. Mresti se u aprilu i maju a zenka polaze na podvodno bilje izmedju 100 000 i 300 000jajasaca.

              Deveriku pecam najcesce feeder  tehnikom, a pokazala se kao izuzetna sportska riba za taj vid ribolova.  Tanki najloni, tanki predvezi, fini stapovi, male udice su sve parametri koji pecanju devedeverici bas prilice.

               Stoga je pecam sa osetljivim priborom. Osnovni nailon 0,16mm ili 0,18mm i predvezom od 0,10mm ili 0.12mm. Upotreba hranilica zavise od uslova na vodi. Daljine bacanja, dubine ili da li se peca na reci ili jezeru. Udice koje koristim za pecanje deverike su od 8 do 18 najcesce na  predvezima od 80 cm pa do 1m.

               Po sopstvenom iskustvu sam primetio da je leti  najaktvnija  u ranim  jutarnjim casovima do prvih zraka sunca. Posle toga se aktivnost smanjuje pa je prava majstorija i za mene veliki izazov i uzivancija da se nadmecem sa njom. Cesto zna da kada se sunce podigne vise da se podigne na povrsinu. Tada montiram i sistem parangal na fider stapu. (hranilica je u samom dnu osnovnog nailona,dok se predvez nalazi na 40-50 cm iznad hranilice).


                Mamci koje koristim za pecanje deverike su:  hleb,crv,glista,larva komarca, oblanda, francuski hleb, secerac... Mamac koji je takodje dobro pokazao narocito u letnjim mesecima su ucaureni crvi (kasteri) takodje daju lepe rezultate. Oni su posebno pogodni kod pecanja parangal tehnikom jer su plivajuci mamac. Prirodnije izgledaju u vodi i zadrzavaju se u medjusloju. Posebno je primetno da cesto upravo oni daju krupnije primerke. Jos jedna stvar koju nisam moga ne primetiti je  da deverika voli koktele kao sto su glista-crv, larva-crv, caura-crv. Isto tako voli i da je na udici sarenilo. tj vise boja. Pa izmedju pecanja farbam crve u razne boje.

              Deverika nije preterano borbena riba ali krupniji primerci cesto znaju da  pred samu obalu kada pomislimo da je borba gotova naprave  par strastvenih trzaja, koji nas u vecini slucajeva iznenade pa joj to nase iznenadjnje pomogne da pocepa svoja mekana usta i pobegne. Da bi predupredio to  odlucio sam da koristim feeder gumu. Feeder gum ili fider guma amortizuje te iznenadjujuce begove i smanjuje procenat spadanja sa udice. preporucujem cesto menjanje predveza i udica,jer ze predvez istegne a udica zatupi a sve je to jako bitno za pecanje deverike.

                 Svako ima svog “favorita” medju ribama, a ja sam vam putem ovog teksta pokusao skrenuti paznju na mog a neki saveta ce vam nadam se pomoci da prevarite neku lepu i krupnu deveriku i zavolite njeno pecanje bas onako kao sto ga i ja volim.

          Zeno Karisik- Bato

Kupovina magle 3

               

                    I dok novogodisnja atmosvera lagano posustaje a vedri novogosnji duh pod naletom sumorne svakodnevice popusta polako se vracamo u rutinu na koju smo navikli. Neke stvari koje nas godinama muce se ponovo poput crnih oblaka nadvijaju nad vedrim mislima kojima smo bili preokupirani do pre par "minuta".

                  Jos jedna ribolovacka sezona je za nama a pocetkom svake sumiram utiske od prethodne pokusavajuci da u ovoj sledecoj ispravim sto se ispraviti moze. Kao i uvek prvo se setih najlepsih detalja. Dobrih pecanja. Lepih momenata pored vode. Lepih terena koje sam obisao. Dobrih ljudi s kojima sam imao prilike uzivati pored vode... a onda otvarajuci jednu od  kutija nadjoh i ribolovacku dozvolu za 2016godinu. Dozvolu koja je posle silnih peripetija oko podele voda izdata tek 25.3.i  za koju sam morao izdvojiti 6000din.

                  U vremenu kada 6000din ili 50e   za vecinu gradjana predstavlja značajan novac nekima jos teze pada to sto jedinstvena dozvola i nije bas "jedinstvena". Pa tako doplata ima puno a ni sami ribolovci vise i nisu sigurni kada su na kom ribolovakom podrucju i da li ce im neko zatraziti samo jedinstvenu ili ce im biti potrebna jos neka dozvola za vodu na koju su dosli. Mene je ipak kao i svake godine do sada ljubav prema vodi i ribolovu naterala da se odreknem tog  novca zarad kupovine dozvole.

                   Vec pomalo potisten drzeci taj komadic papira u ruci sam se iz sve siline  naprezao u pokusaju da se setim koliko puta mi je ona zapravo i bila potrebna. Za razliku od prethodne ove sezone sam imao priliku i upoznati „mitska bica“ ovih prostora zvana cuvari. Presabirah se prilicno dugo a onda shvatih da sam ove sezone imao cetiri puta tu srecu sresti se sa cuvarima, pokazati im papiric i prozboriti neku sa njima.cuvarima. Koliko puta ste ih vi sreli?

Krivolov bez
straha

                   Neki koji se bave matematikom bi sada rekli  da sam u bunar bacio 2000din...  Cena  dnevne dozvole koja se i dalje moze izvaditi na vodi kod cuvara je 1000din. Malo sam razmislio o toj matematici...  Postavlja se veoma teško  pitanje: Sta mi kupujemo za tih 6000din? Svake godine se zapitam da li  taj novac predstavlja razliku izmedju ribolova i ribokradje? Da li za taj novac kupujem  svoj duševni mir? Ili mislim da time kupujem veru u bolje sutra za sve nas ribolovce?

Fotografija je preuzeta sa sajta URS

                Dok su ribokradice sve smelije postavlja se pitanje koliko jedan cuvar moze i sme upustiti se u raspravu sa cesto i naoruzanim krivolovcima. Mreze, struja i gas su vec postali deo standardnog folklora na nasim vodama tako da pored tih velikih problema retko ko ima snage boriti se sa lovostajima i ribom ispod mere. Da ne bude sve tako crno i da se pojavilo svetlo na kraju tunela imali smo prilike videti na delu Tamisa od Panceva do Opova na kom su dvojica cuvara svaki dan vodila bespostednu borbu sa ribokradicama raznih formata. Gomila prijava, oduzimanja opreme su najbolji pokazatelj da su Oliver i Slavoljub resili nesto da promene na vodi. A ni izbusene gume na njihovim automobilima i pretnje koje su stizale ih nisu sprecile da nastave na svom putu. Za njima nije zaostajao ni dvojac iz Malog Zvornika koji cine Milan i Bogdankoji vec par godina vodi borbu na svojim terenima.

            Zadnjih godina se velikom brzinom povecava broj revira na kojima ljudi pecaju i vracaju ribu ne povredjenu nazad u vodu za cenu dnevne dozvole od 300 do cak 2000din. Pa u čemu je razlika? Zašto su neki spremni preći stotine kilometara, platiti tolike iznose za jedan dan pecanja?  Spremni su platiti iz razloga sto se nekim od tih revira moze upecati nesto! A zadovoljstvo nadmudrivanja i borbe sa ulovom nema cenu!

Jedan od ulova sa
revira

                         I dok je put do ozdravljenja nasih voda dugacak i krivudav sem par izdvojenih primera i dalje se ne nazire bolje sutra na nasim vodama, a projekti poput jacanja populacije i vestackog mresta  Mladice, Linjaka i Zlatnog karasa  se gase zbog  nedostatka sredstava i  nezainteresovanosti drustva za koje je ekologija i ocuvanje biljnog i zivotinjskog sveta jos uvek na marginama. Ja cu licno nastaviti da kupujem dozvolu jer želim misliti da ce taj novac otici upravo  ljudima kojima je jos uvek stalo i koji se u melahonlicnom drustvu u kom zivimo  pokusavaju izboriti za nas ribolovce, za Mladicu, za Linjaka, za Zlatnog karasa ili bilo koju ribu nasih voda!  I ako nista drugo nadati se da cu naredne sezone sresti cuvare makar sedam puta i time i matematicki razresiti dilemu koja nas muci.