Otvaranje zimske sezone na Savi

                      Svako od nas cesto ima neku dilemu. Tako i ja danas gledajuci u prozor niz koji se slivaju  sitne ali one najdosadnije kapi kise razmisljam da li da i uprkos takvom vremenu provedem par sati na reci na kojoj odavno nisam pecao.

Otpad koji plovi
Savom

                      Pogled na vodostaj bese dovoljan znak da se uz trenutni prestanak padavina pocnem spremati. Ovaj put sistem cu montirati u toplini doma svoga jer temperatura od svega 3c bas i ne obecava veliku pokretljivost prstiju. Pad temperature i porast vode me naterase da pomislim da cu ponovo pecati meni omiljene nosaru i skobalja.

             Od ribolovacke akcije ciscenja i krcenja savskog priobalja nisam bio na Savi, a na ovoj reci pecao nisam sigurno dva meseca. Desetak minuta lagane voznje i nadjoh se na omiljenom mestu. Danas je dan kada verovatno samo najluđi , najuporniji i nazagrizeniji planiraju provesti vreme na njenoj obali, a sebe posto sam vec polako hodao ka zeljenoj destinaciji smatram jednim od takvih.

Hranilice kucne izrade velikog kapaciteta

                    Pogled na Savu prekvivenu maglom pomesanom sa izmaglicom bese iz samo meni znanih razloga pozitivan signal. Po obali se moglo videti da je reka u blagom porastu. Takodje se u samoj vodi  moglo videti dosta granja koje reka sa porastom skuplja i nosi.

                    Davno jos sam cuo onu narodnu „ U drustvu je sve lepse“, tako ce meni danas na casicu razgovora svratiti Dragan i njegov sin Luka. Cekajuci njih mesao sam lagano hranu a kombinaciju za ovaj put ce ciniti Magic Bait big fish i Browning B22. Hrana je vec spremna. Na udicu Colmic BS5000 u velicini 16 mamcim belog i crvenog crva. Posto ovaj teren vec poznajem nisam sondirao dno. Pecacu na 25m gde je dubina oko 6m. Iznenadih se kada vec u prvom bacanju dobih udarac. Malo zakasnih sa kontrom i ostadoh bez ulova ali dobih veoma bitnu informaciju koju drugo bacanje i potvrdi. Oba bacanja je uzela pinki crva. Tako da udicu namamcih sa dva pinkija. Udarac je usledio odmah po padu hranilice a u meredovu se nadje prva deverika koju odmah vratih u vodu posto cuvarku za ovo brzo pecanje nisam ni poneo. Par  trenutaka posle toga pridruzise mi se Dragan i Luka. Uz razovor Dragan napravi i par fotki akcije koja je non stop trajala. A onda podigoh stap jos jednom. On se dobrano povi, Dragan me pogleda dok je dril proizvodio zvuk koji svi volimo. Posle par sekundi  opterecenje jednostavno nestade a hranilicu i praznu udicu izvadih iz vode.

Luka, sledeca generacija
 fiderasa

Prosecna deverika tog dana

                   Dok su Luka i Dragan lagano odlazili ja nastavih da pecam deverike koje su kako je vreme prolazilo bile sve krupnije. Iako su deverike bile krupnije meni sve veci problem bese da promrzlim prstima stavljam crve na udicu a to je vec bio signal da je vreme da se krene kuci. Nije bilo danas nosare i skobalja ali su deverike upotpunile ovaj prvi zimski ribolov i napravile odlican uvod u jos jednu zimu na Savi.