Postoji zaista veliki krug ljudi sa kojima idem na pecanje. Svako od njih mi je drag na svoj nacin, Svako ima neku posebnu energiju koja ga izvaja i te odlaske cini jedinstvenim. Ali svaki odlazak na vodu sa kumom je zaista dogadjaj za sebe. Ni sam ne znam zasto je tako ali uvek se nesto suludo, ludo ili pak cudno desi bas kada smo zajedno na vodi. |
| Dobitna kombinacija dana Winter catch |
Prva slobodna subota posle nisam ni sam siguran koliko vremena i jedan telefonski poziv su bili siguran znak da cemo taj dan provesti na Tisi hocu reci Tamisu, ne nego na jezeru, ali ipak dok se Kumov auto parkira ispred zgrade u dve reci se dogovorismo. Idemo na Savu!
Obicno bi mi krenuli na vodu po lepom vremenu, a onda bi se cim istovarimo stvari ispred auta desila promena vremena u vidu slabih, srednje jakih ili jakih padavina. Koje bi kao po nekoj obavezi trajale dok ne krenemo kuci. Ovaj put za divno cudo bese malo drugacije. Krenuli smo po slaboj kisi koja je dosadno rosila i jos jedno tmurno i maglovito jutro cinila jos sumornijim. Ali kada smo stigli iznenadjenje. Umesto provale oblaka i olujnog vetra koji sam ocekivao kisa je stala!
Lagano smo vec nosili opremu kroz savsko siprazje i birali poziciju kojih je ovog jutra bilo dosta, jer su ljudi bili ocigledno veci pesimisti od nas spazili smo mesto gde bi se obojica mogli smestiti. Vec odavno sam resio uz malo ozbiljniji pristup i kroz par izlazaka probati jednu domacu hranu i uveriti se da li je istina sto je neki toliko hvale ili su u pravu oni sto je kude. Tako sam ovog jutra mesao Winter catch, sa teskom zemljom i keksom u boji uz dodatak river likvida od 100% Catch-a. Prvi utisak je da hrana ima prijatnu aromu a moze se primetiti da ima i dosta mrvica i micro peleta. Koristicu kaveznu hranilicu tunel oblika tezine od 40gr. Osnovni najlon ce danas takodje biti na prvoj probi. U pianju je novi najlon na nasem trzistu Colmic Feeder Pro u debljini od 0,188mm, predvez ce biti duzine 70cm debljine 0,125mm sa udicom Preston Competition 355 u velicini 16.
Posle tri, cetiri hranilice i pocetnog hranjenja prvi put mamcim i udicu i posle par sekundi dobijam udarac ali ga ne realizujem. Drugo bacanje mi daje ponovo udarac ali i prvu ribu dana. Dok sam lagano skidao ribu sa udice pogledah kuma koji me zapita „Da li se to cuju neki kerovi u pozadini“. Vec sam mislio da je u pitanju jedan od onih nasih dana, poslusah ali se nista nije culo. Ubrzo posle par deverika dlanara poce da se javlja i neka sitnija nosara. To me obradovalo jer sam se potajno nadao da bi se medju njih mogao umesati i neki skobalj. Taman kada je sve krenulo a na nisku temperaturu se nismo ni obazirali iznad naseg hranilista se pokusavao usidriti brodic sa dvojicom kolega. Posle desetominutnog pokusaja sidrenja, bacanja sidra u vise pokusaja, retorickog pitanja "Smetamo li?" i ne bas ljubaznog razgovora sa nama uz veliku buku nastavili su svoj put dalje. Konacno nastavisno! Ali sada nista! Ni pipanje! A to traje od dolaska brodica! Sigurno ima 20min kako se nista ne desava. Zima nam se uvlaci u kosti a prsti se koce. Vec se lomim da predlozim da krenemo kuci. Pogledah u kuma koji predlozi. Hajde mi da zapalimo vatru i da se malo ogrejemo, pecacemo kasnije“. Na brzinu skupismo nesto jos uvek vlaznog granja po obali i uz mnogo muke zapalismo vatru. Ta vatra prubudi posustali duh i ugreja telo. Dobih novi elan! Krenuo sam iz pocetka a onda kao da me neko nagradi za upornost. Prvo lepa deverika, pa jedno kidanje predveza, a odmah zatim jos jedna bas lepa deverika.
Do kraja dana bilo je uzivanje pecati deveriku i nosaru uz zvuk pucketanja pomalo vlaznih drva koja su gorela iza nasih ledja dajuci nam lepi osecaj toplotekoja se sirila celim telom, osecaj smirenosti i uzivanja, osecaj apsolutne harmonije sa prirodom i okruzenjem. Uz par fotki ulova, vatre koja tinja ovekovecismo jos jedan malo drugaciji odlazak na Savu.
Нема коментара:
Постави коментар