Zima na Tisi

                Da mi je neko prosle godine u ovo vreme rekao idemo na pecanje prva pomisao bi bila Sava i pecanje skobalja i nosare. Ova godina je po svemu drugacija od prethodne. Prognozirana temperatura za polovinu decembra je 15tak stepeni! Vodostaj na Savi je nizi nego u avgustu, a voda je toliko bistra da se sa splavova na dubini od 3m mogu videti itekako dosadni pesevi kako vrebaju svaku priliku za zalogajem.
               Ti pesevi me naterase da dobrano razmislim gde bi se mogao zaputiti ovog toplog decembarkog  jutra prosaranog maglom. Posle kraceg razmisljanja sedam u auto i krecem. Mali vodostaji  me naterase da razmisljam malo van zimskih sablona.  Tako da ovog jutra resih da probam prevariti neku deveriku u vecoj dubini i u slabijem toku. Kao idealna prilika za to ucinila mi se Tisa i dobro poznati teren sa velikom dubinom.
              Teren na kom cu pokusati je prilicno dubok tako na mestu koje sam odabrao ima oko 8m dubine a par metara nizvodno od izabranog hranilista ima dosta potopljenih panjeva i granja. Za hranu sam odabrao mesnu kombinaciju sa dodatkom crva i teske zemlje. A za mamac belog crva. Plan je da plasiram hranilice uzvodno od granja i pokusam izvuci neku ribu sa mesta na kom pretpostavljam da boravi. Za to cu koristiti u skladu sa  godisnjim dobom i malo lakse sisteme. Osnovni najlon 0,16mm, predvez duzine 70cm i debljine 0,105mm i udica u velicini 18.
              Strpenje je vrlina ali treba znati granicu izmedju stpljenja i trvdoglavosti. Tako sam vec sat ipo vremena bezuspesno pokusavao dobiti ijedan udarac. Prosto kao da to nije mesto gde bi riba sada mogla biti. Iako je temperatura prijatnih 14c ipak je zima i dani su dosta kraci i nije mi ostalo bas puno vremena. Menjam lokaciju! Selim se nekih 200m nizvodno gde sam takodje pretpostavio da moze biti riba. Mesto je cisto ali pod vodom se na nekih 25 metara od obale nalazi sprud i prelaz sa pliceg na dublje.
            Posle par hranilica sam vec uveliko sumljao ali onda blago i jedva vidljivo titranje vrha me razuveri. Na udici se nasla prva deverika dana. To je mesto koje sam trazio! Nisu to bila uzimanja kakva sam navikao bila su to samo blaga titranja ili poigravanja vrha na koja se moralo odmah reagovati.
            Uz puno promasaja ali i uz poneku upecanu ribu, ali i uz obilje akcije samo duzina dana i temperatura koja je ubrzamo padala sada me upozoravala da je i ovom lepom boravku pred vode dosao kraj. Uz par fotki sada i definitivno zatvorih sezonu pecanja na Tisi.

Kupovina magle II

                     I dok se zima vec krupnim koracima koraca i ka kalenadrskom pocetku,  a polovina Decembra je odavno prosla preslazuci pribor shvatih da je vreme za sumiranje utisaka ove ribolovacke sezone. Kao i uvek prvo se setih najlepsih detalja. Dobrih pecanja, lepih momenata pored vode, lepih terena koje sam obisao,upoznavanja novih ljudi... a onda otvarajuci jednu od  kutija nadjoh i ribolovacku dozvolu za 2015godinu za koju sam posle svih peripetija vezanih za izdavanje iste pocetkom godine izdvojio 6000din.

Ovogodisnja dozvola

                   U vremenu kada 6000din ili 50e predstavlja  značajan novac za najveći deo populacije ,a mogucnost da se dodje do stabilnog izvora prihoda je za većinu misaona imenica. Ljubav prema vodi me  tada naterala da se odreknem tog znacajnog novca zarad kupovine ribolovačke dozvole.

                     Iz sve siline sam se naprazeo u pokusaju da se setim koliko puta ove sezone sam naleteo na „mitska bica“ ovih prostora zvana cuvari. Presabirah se prilicno dugo a onda shvatih da sam ove sezone imao  cak tri puta „cast“ uveriti se da su stvarni i razmeniti par reci s njima. Koliko puta ste ih vi sreli? Pored toga sto sam ih sreo samo tri puta nekako mi bi cudno zato sto su sva tri puta bila u prvoj polovini godine. I to bas onda kada treba kupiti dozvole!

Krivolov bez
straha

                   Neki koji se bave matematikom bi sada rekli  da sam u bunar bacio 3000din posto je cena dnevne dozvole koja se i dalje moze izvaditi na vodi kod cuvara 1000din. Malo sam razmislio o toj matematici...  Postavlja se veoma teško i za nas tužno pitanje: Sta mi kupujemo za tih 6000din? Svake godine se zapitam da li  taj novac predstavlja razliku izmedju ribolova i ribokradje? Da li za taj novac kupujem  svoj duševni mir? Ili mislim da time kupujem veru da ce ipak biti bolje?

                  Dok su mreze, struja a ponegde cak i dinamit i dalje deo folklora sa nasih voda  zadnjih dana smo svedoci vec  10todnevnog trovanja ribe na Velikom Backom Kanalu kod Srborbrana na koji se niko i ne obazire!!! Opet se pitamo: Cija je to nadleznost?  Zasto se na nase pozive i vapaje niko i ne obazire? Da li je jedino bitno napuniti budzet novcem? Da li nekoga u ovoj zemlji zaista interesuje stanje na nasim rekama?

            Zadnjih godina se velikom brzinom povecava broj revira na kojima ljudi pecaju i vracaju ribu ne povredjenu nazad u vodu za cenu dnevne dozvole od 300 do cak 2000din. Pa u čemu je razlika? Zašto su neki spremni preći stotine kilometara, platiti tolike iznose za jedan dan pecanja?  Spremni su platiti iz razloga sto se nekim od tih revira moze upecati nesto! A zadovoljstvo nadmudrivanja i borbe sa ulovom nema cenu!

Jedan od ulova sa
revira

                         I dok se i dalje ne nazire bolje sutra na nasim vodama, a projekti poput jacanja populacije i vestackog mresta  Mladice, Linjaka i Zlatnog karasa  se gase zbog  nedostatka sredstava i totalne  nezainteresovanosti drustva. Ja cu licno nastaviti da kupujem dozvolu jer želim misliti da ce taj novac otici upravo  ljudima kojima je jos uvek stalo i koji se u melahonlicnom drustvu u kom zivimo  pokusavaju izboriti za Mladicu, Linjaka, Zlatnog karasa ili bilo koju ribu nasih voda!  I ako nista drugo nadati se da cu naredne sezone sresti cuvare makar sedam puta i time i matematicki razresiti dilemu koja nas muci.

Silstar Carbondynamic Feeder

              Dok opalo lisce iz dana u dan sve više šuska pod nogama a jesen postaje sve hladnija i hladnija moje misli su sve vise usmerene na pecanje škobalja, mrene, nosare gde cesto pecam na vodama na kojima su neophodne prilicno teske harnilice .

              Sve to me nateralo razmisliti o nabavci jednog Heavy stapa, koji ce se naci pri ruci u situacijama kada fini pribor koji inace koristim bude nedovoljan. Trazio sam jak, ostar stap, sa velikom rezervom snage ali opet stap koji nece biti pregrub! Stap koji nece biti “gluv”. Stap  koji ce osecati rubu ali i stap koji cenom nece prelaziti 50e.

               Mnogi bi rekli nemoguca misija. Cak sam i sam bio skeptican tako da nisam ni trazio previse. A onda  sam na test dobio Silstar Cabondynamic Carp Picker i kada me  taj stap kupio svojim mogucnostima  ali i cenom zapitao sam se da li kod istog proizvodjaca ima jos nesto zanimljivo. Prvo sto sam pogledao bio je Stap iz iste Carbondynamic serije. Vise nisam ni gledao. Ono sto se cinilo kao “nemoguca misija” sada je delovalo sasvim realno.

Duplo lakiran blank u
stilu krljusti

              Naziv stapa je ispisan sa gornje strane na crnom lakiranom blanku. Dok sam u radnji zagledao stap dobih sugestiju da ga pogledam napolju. U prvom trenutku nisam ukapirao sugestiju ali kako sam izasao na sunce ukapirah. Stap je duplo lakiran i na suncu menja boju. Prosaran je sarom u obliku krljusti koja na suncu dolazi do izrazaja. Sada je vec stap delovao prelepo.

Fenomenalna parabola

             Test u radnji je obicno jedno a na vodi se cesto pokaze suprotno. Tako  sam ovaj stap testirao u vise navrata na Savi, Tisi i komercijalnim jezerima. Stap je duzine 360cm, tezina bacanja je 120gr a tezina samog stapa je 220gr. Sto je za stap Heavy tezine bacanja zaista odlicno. Pored relativno male tezine  stap je i u odlicnom balansu tako da ne vuce previse napred kao vecina teskasa. Tacka balansa sa masinicom u velicini 3 je na gornjoj ivici rukohvata sto znaci da ne zamara ni pri visesatnom pecanju. Drska je plutana i za nijansu je kraca nego kod  slicnih modela drugih proizvodjaca.Drzac masinice je klasicni navojni.Dolazi sa tri karbonska vrha koji su ofarbani razlicitim bojama ali nisu obelezeni. Po slobodnoj proceni radi se o vrhovima od 2, 3 i 4oza. Sprovodnici su SIC ima ih 15 i odlicno su rasporedjeni na stapu tako da se opterecenje ravnomerno prenosi na blank koji radi celom duzinom.

               Ako bi nekom stapu mogao dodati atrubut “recni” to bi upravo bio ovaj stap. Najvece hranilice koje sam bacao su bile teske 80grama a  hranilice od 40 ili 50gr izbacuje izuzetno precizno na daljine do 50m. Daljine od  70+ metara su itekako ostvarive ali se dosta gubi na preciznosti.

Odlicno se pokazao
pri pecanju deverike

            Koja bi bila prevashodna namena ovakvog stapa? Po meni  je ovaj stap kao izmisljen za pecanje na reci srednje ili srednje teskim hranilicama. Mrene, skobalji , plotice i krupna deverika su lovina sa kojom necete imati problem u kontroli u bilo kom trenutku i koja ne predstavlja preveliko opterecenje za Carbondynamic. Pored toga smatram ovaj stap izuzetnim method stapom.  Izuzetan blank mu daje mogucnost da se izbori i sa srednje velikim pa cak i vecim saranima i amurima gde bi iskoristio svoj puni potencijal.

            Da li bi vam preporucio jedan ovakav stap?  Stap je zaista dopadljivog dizajna koji ga u ovom cenovnom razredu cini drugacijim. Pruza zaista mnogo vise nego sto kosta a takodje pruza i zadovoljstvo pri upotrebi. Tako da bi ga preporucio  svim pocetnicima u feeder ribolovu kao i svima kojima je potreban dobar recni stap koji ih nece izneveriti ni u tezim situacijama.

Posebnu zahvalnost dugujem Beogradskom  Pro fishing shopu koji je bio ljubazan da mi ustupi ovaj stap na visednevno testiranje.

Šta je potrebno za uspešno zimsko pecanje

          Postoji zaista veliki krug ljudi sa kojima idem na pecanje. Svako od njih mi je drag na svoj nacin, Svako ima neku posebnu energiju koja ga izvaja i te odlaske cini jedinstvenim.  Ali svaki odlazak na vodu sa kumom je zaista dogadjaj za sebe. Ni sam ne znam zasto je tako ali uvek se nesto suludo, ludo ili pak cudno desi bas kada smo zajedno na vodi.

Dobitna kombinacija dana
Winter catch

           Vec neko vreme odlasci na pecanje su zanimljivi, interesantni ali su vec pomalo i stereotipni. Ustanes rano, odes na vodu, pecas, uzivas u drustvu ljudi sa kojima ti je prijatno, dodjes kuci...  Skoro nismo bezali od raznoraznih kucica lutalica, nismo polemisali sa kinezima, nikome riba nije stap odnela  u vodu, udarali kontre zbog kojih bi nam noge izletale pa se valjali po blatu... Jednostavno stvari na koje se ne moze uticati. Nekako same od sebe dese i uvek nama ...

          Prva slobodna subota posle nisam ni sam siguran koliko vremena i jedan telefonski poziv su bili siguran znak da cemo taj dan provesti na Tisi hocu reci Tamisu, ne nego na jezeru, ali ipak dok se Kumov auto parkira ispred zgrade u dve reci se dogovorismo. Idemo na Savu!

         Obicno bi mi krenuli na vodu po lepom vremenu, a onda bi se cim istovarimo stvari ispred auta desila  promena  vremena u vidu slabih, srednje jakih ili jakih padavina. Koje bi kao po nekoj obavezi trajale dok ne krenemo kuci. Ovaj put za divno cudo bese malo drugacije. Krenuli smo po slaboj kisi koja je dosadno rosila i jos jedno tmurno i maglovito jutro cinila jos sumornijim. Ali kada smo stigli iznenadjenje. Umesto provale oblaka i olujnog vetra koji sam ocekivao kisa je stala!

        Lagano smo vec nosili opremu kroz savsko siprazje i birali poziciju kojih je ovog jutra bilo dosta, jer su ljudi bili ocigledno veci pesimisti od nas spazili smo mesto gde bi se obojica mogli smestiti. Vec odavno sam resio uz malo ozbiljniji pristup i kroz par izlazaka probati jednu domacu hranu i uveriti se da li je istina sto je neki toliko hvale ili su u pravu oni sto je kude. Tako sam ovog jutra mesao Winter catch, sa teskom zemljom i keksom u boji uz dodatak river likvida od 100% Catch-a. Prvi utisak je da hrana ima prijatnu aromu a moze se primetiti da ima i dosta mrvica i micro peleta. Koristicu kaveznu hranilicu tunel oblika tezine od 40gr. Osnovni najlon ce danas takodje biti na prvoj probi. U pianju je novi najlon na nasem trzistu Colmic Feeder Pro u debljini od 0,188mm, predvez ce biti duzine 70cm debljine 0,125mm sa udicom Preston Competition 355 u velicini 16.

       Posle tri, cetiri hranilice i pocetnog hranjenja prvi put mamcim i udicu i posle par sekundi dobijam udarac ali ga ne realizujem. Drugo bacanje mi daje ponovo udarac ali i prvu ribu dana. Dok sam lagano skidao ribu sa udice pogledah kuma koji me zapita „Da li se to cuju neki kerovi u pozadini“. Vec sam mislio da je u pitanju jedan od onih nasih dana, poslusah ali se nista nije culo. Ubrzo posle par deverika dlanara poce da se javlja i neka sitnija nosara. To me obradovalo jer sam se potajno nadao da bi se medju njih mogao umesati i neki skobalj. Taman kada je sve krenulo a na nisku temperaturu se nismo ni obazirali iznad naseg hranilista se pokusavao usidriti brodic sa dvojicom kolega. Posle desetominutnog pokusaja sidrenja, bacanja sidra u vise pokusaja, retorickog pitanja "Smetamo li?" i ne bas ljubaznog razgovora sa nama uz veliku buku nastavili su svoj put dalje. Konacno nastavisno! Ali sada nista! Ni pipanje! A to traje od dolaska brodica! Sigurno ima 20min kako se nista ne desava. Zima nam se uvlaci u kosti a prsti se koce. Vec se lomim da predlozim da krenemo kuci. Pogledah u kuma koji predlozi. Hajde mi da zapalimo vatru i da se malo ogrejemo, pecacemo kasnije“. Na brzinu skupismo nesto jos uvek vlaznog granja po obali i uz mnogo muke zapalismo vatru. Ta vatra prubudi posustali duh i ugreja telo. Dobih novi elan! Krenuo sam iz pocetka a onda kao da me neko nagradi za upornost. Prvo lepa deverika, pa jedno kidanje predveza, a odmah zatim jos jedna bas lepa deverika.

       Do kraja dana bilo je uzivanje pecati deveriku i nosaru uz zvuk pucketanja pomalo vlaznih drva koja su gorela iza nasih ledja dajuci nam lepi osecaj toplotekoja se sirila celim telom, osecaj smirenosti i uzivanja, osecaj apsolutne harmonije sa prirodom i okruzenjem. Uz par fotki ulova, vatre koja tinja ovekovecismo jos jedan malo drugaciji odlazak na Savu.