Vreme zaista leti. Dani se menjaju kao na traci. Leto je vec lagano na izmaku a ja sam jos uvek ne svestan da na godisnji odmor krecem za par dana.
Vec 20tak dana u razgovoru sa kolegama ispitujem sve moguce opcije morskog ribolova. Iskustva su razlicita: Plovak je za more sa obale kao izmisljen, samo plovak sa nekog mola ili kamena, dubinka samo nocu ili bas rano ujutru, ali jedna mi opasno zapara usi fiderom nemas sta da trazis na moru. To u meni probudi neki inat. Bice ove godine fiderom na moru.
Poveden iskustvom od prosle godine kada mi je krupnija riba uglavnom bila van domasaja, opredelio sam se za malo jacu opremu. Stap koji cu koristiti je Tubertini Android telefeeder duzine 3,9m. U pitanju je stap koji je voma lagan za transport sto sada ima veoma bitnu ulogu. Tezine bacanja heavy a po samoj konstrukciji pomalo podseca na neke surf stapove. Upareio sam ga sa Tubertini Toda masinicom. U pitanju je veoma jaka masinica kompletno napravljena od metala a uz to je i u potpunosti zaptivena pa se moze se koristiti za morski ribolov. Osnovni najlon je 0,20mm, a predvez 0,16m. Uz sve to sam izabrao tri modela malo jacih udica koje su mi se ucinile kao dobar izbor.
Sve je spremno! Krecemo na put. U glavi mi se jos vrte ideje kako? Sta? Koju ribu pecati. Vec sam procitao gomilu tekstova o pecanju na moru. O skoljki, filetu, morskim crvima ali uvek se kroz pricu provlacilo pecanje na hleb na koje se gotovo uvek vezivalo iskljucivo za plovak i cipla. Taj isti cipl mi se zbog cestog poredjenja i slicnosti sa nasim skobaljem ucinio kao riba koja bi mogla bila izuzetno atraktivna za pecanje.
Prvi dan po dolasku se zaputih na dobro mi poznatu plazu koju smo posecivali i prethodnih godina. Cim smo stigli uzeo sam masku i krenuo na laganu pretragu dna. Bilo mi je vec poznato da od 15m od obale i 1,5m dubine pesak smenjanju kamene ploce. Na tom delu voda naglo plica tako da se sa 1,5m dubina vraca na svega 40cm i onda pocinje lagano da raste kako odmicemo od obale sve do kraja ploca koje se protezu sve do 60m od obale gde ima oko 6m dubine. Po zavrsetku ploca ponovo krece pesak. Bas taj sam kraj ploce i prelaz na pesak mi se ucinio izuzetno interesantnim. Ribe je bilo u obilju. Jedino sto je malo brinulo je bio upravo pojas od kamena gde se riba mogla zavuci u svakom trenutku.
Ipak prvi dan nisam ni rasklapao pribor. Umoran od puta imao sam samo odmor na pameti. Sada vec odmoran jedva docekah da se guzva na plaza malo rascisti i raspakovah pribor. Za mamac sam uzeo par skoljki prilepaka koje sam uspeo naci na kamenu a za primamu cu koristiti VDE Green Marine , pojacacan Green Mistery peletama.
DG hranilica je plasirana na samu ivicu peska. Posle par miniI druga pogadja isto mesto. Dobih lagan udarac i prvu ribu. Sledeci udarac koji sam dobio je bio izuzetno jak. Blank se dobrano savio a na kontru sam osetio samo jako “pumpanje” a onda je krenula ka meni i samo stala. Uradila je tacno ono cega sam se plasio. Usla je u stenje! Kidanje je bilo neminovno… Ponovo montiram sitem ali se situacija ponovila posle nepunih 15min. Dosta mi je bilo za taj dan. Nadmudren sam…
Sledeci dan sam se odlucio za drugu poziciju. Pecanje na kraju plaze na stenju koje duboko zalazi u more. Sondiranjem dna sam nasao plato sa sljunkovitim dnom na 20tak metara od obale na kom je oko 5m dubine. Ovaj put sam resio pecati na koricu hleba aromatizovanu sirom a izboh hrane ostaje isti VDE green marine plus pelete. Dok sam lagano dotezao sistem kod prvog bacanja dobih lep udarac i prvog krupnijeg spara. Odmah za njim jednu lepu usatu. Tada krece serija sparova koju prekida ozbiljan udarac. Kontra! Pusliranje na stapu ali predvez puca… Nastavljam da pecam. Tada krece serija Pirki. Riba koje su mi se ucinile izuzetno slucnima nasim bandarima. Uzimale su izuzetno agresivno a bile su i prilicno borbene. Za dva sata koja sam pecao to vece sam se toliko nauzivao da narednih dana nisam ni uzimao stap.
Par dana kasnije dok sam sa maskom na licu pretrazivao sta se sve to krije u udubljenjima izmedju kamenih ploca primetih belasanje na 10tak m od mene. Jato ciplova je polako krstarilo. To je bio podstek koji mi je trebao. Bitno mi je bilo da ih vidim da znam da ih ima tu! Polako se plaza cistila a ja sam razmisljao kao da dolijam "morskom skobalju". Pokusao sam istom kombinacijom kojom sam pecao na kamenu ali rezultata nije bilo. U voznji do smestaja razmisljao sam o danasnjem neuspehu u pecanju cipla. O tome gde je greska? Misli mi prekide zena recenicom”Kako nisi nista upeao danas kada ako samo malo podignem pesak u plicaku one dodju?! To mi dade novu ideju!
Vec je 18h sedeo sam i mesao kombinaciju za danas. Osnovu hrane ovaj put cine prezla i sitan pesak u koje sam dodao samo malo hrane tek po neku peletu. Ideja je bila da napravim oblak koji bi ribu zainteresovao i u koji bi usla da se hrani. U tom oblaku bi bila udica Serie 10 u velicini 16 namamcena koricom hleba koja bi titrala iznad same povrsine dna. 
Namestio sam se i poceo. Pecam na samom pocetku ploce na 17m od obale i svega 30cm dubine. Nedugo po plasiranju par hranilica dobio sam i prvi udarac. Nije to bio klasican jak udarac morskih riba. Bilo je to vise titranje i poigravanje vrha. Dok sam cekao pravi trenutak da kontriram setih reci namenjenih skobalju verovatno naseg najboljeg fider skobaljasa ”Lopov je to!”. U tom trenutku vrh jace zatitra a kontra dade prvog cipla. Posle prvog sve je bilo lako. Riba je konstantno uzimala. Bilo je tu i spadanja i omasaja ali svakih par minuta imao sam po jednog. Bilo je pitanje samo da li je sitniji ili krupniji. Najveci su isli do nekih 600-700gr a borba sa njima je zaista bila…
Svako vece do kraja letovanja sam sedeo na plazi na istom mestu i uzivao. Uzivao u sumu talasa koji su pravili specifican zvuk dok su nestajali oko mojih nogu. Uzivao sam u zalascima sunca koji su bili upecatljivi i okupani paletom toplih boja koje su se razlivala na vodenoj povrsini. Ali najvise sam uzivao dok bi sa istim zarom vadio svakog cipla a onda nepovredjenog vracao u more. Sada kada razmislim gde bi isao na more sledece godine odmah mi pada na pamet ovo pecanje Cipla i osecaj zadovoljstva. Cipli, vidimo se dogodine! Kratak editorijal o pecanju cipla na moru.
Feeder i more:
Нема коментара:
Постави коментар