Neki vole leto, neki proleće a ja
sam jedva čekao da dodje jesen. Jesen na Tisi je nešto sto se mora videti i
doživeti. Spora i pomalo lenja reka oivicena sumom koja je zakicena sirokim
spektrom toplih boja kroz koje se probija sunce. Obale koje su prekrivene
raznobojnim opalim lišćem koje šuška sa svakim napravljenim korakom.
Propustio sam celo leto. Nikada
nisam imao manje poseta ovoj lepoj reci nego ove godine. Ali evo sada je doslo vreme i konacno krecem
ka Tisi. Zemlja je jos uvek natopljena kisom koja je sipala iz neba ceo
prethodni dan. To je bio glavni razlog da krenem malo kasnije nego obicno.
Morao sam sacekati da se obala makar malo prosusi. 
Sunce je odavno izaslo i dobrano
sam zakasnio za jutarnji „cug“. Dok sam se lagano kretao dolmom mogao sam
primetiti dosta ribolovaca koji su bili vredniji od mene i zauzeli po njima top
pozicije. Prilazim reci i sedam na dobro mi poznatu poziciju. Poziciju na kojoj
sam prosle godine u ovo vreme odlicno pecao. Ali nije bilo isto kao tada, Nesto
nije stimalo. Aktivnost ribe se nije videla ni na jednom mestu. Da li nisam
zeleo ili mogao to da prihvatim odlucio sam da ipak tu ostanem i pokusam
pecati.
Lagano mesam hranu a u isto vreme i
izvirujem oko sebe ne bi li video da li neko oko mene vadi neku ribu ali nista
se nije desavalo. Hrana koju cu danas koristiti je Gold Medal Brown u razmeri
1:1 sa teskom zemljom i sa dodatkom VDE
Bream tecnog aditiva i konzeve secerca.
Pocinjem sa sondiranjem dna. Dubina
na 25m je oko 8m a par metara ispod mesta gde sam resio pecati nalazi se granje koje moze posluziti ribi kao zaklon. Prva
procena da je DG hranilica od 40gr dovoljna pokazala se ispravnom. Drzala je
dno taman koliko treba i bila pozicionirana bas gde sam ja to zeleo. 
Posle pocetnog hranjenja udicu
mamcim sa dva crva. Jednim belim i jednim crvenim. Na moje cudjenje nemam
udarac. Ponovo bacam ali opet bez udarca. Menjam mamac umesto crva stavljam
glistu ali opet nista. Pa ponovo nista. Ponovo menjam. Stavljam kombinaciju crv
glista. Ali opet nista! Sada umesto 50cm predveza montiram metarski. Ponovo nista! Ali sada kao da je tok pojacao pa i hranilica od 50gr jedva drzi dno. Nesto cudno se desava... Menjam udicu. Montiram 18ticu i jednog crva. Sada sam vec bio ozbiljno zabrinut.
Jednostavno riba nije tu!
Sve sam pokusao ali ne ide. Ostaje mi
dve opcije. Da prihvatim poraz i vratim se kuci ili da se selim. Pakujem se
lagano i lomim sta da radim. Idem kuci!
Ali dok sam prolazio pored skretanja za drugu poziciju nesto me povuce
da svratim. Ovde vetra skoro da uopste nije bilo. Povrsinska aktivnost je bila
vidljiva na svakom delu reke. Ne vredi moram ponovo pokusati! Ponovo sve krece
iz pocetka. Raspakujem samo osnovno tako da cuvarka ostaje u torbi. Ova
pozicija je dosta plica pa je ovde dubina na zaravni koja se nalazi na 30m od
obale oko 4m. Sondiranje mi je pokazalo pored dubine da se na toj istoj zaravni
samo malo dalje nalazi i dosta skoljki pa mi seucinilo kao da je to prava
pozicija. Svega 15tak min mi je bilo dovoljno da dobijem prvu ribu. Lepu
deveriku! Pa onda i drugu a za njom i trecu! Riba je bila tu i jela je bukvalno
svaki ponudjeni mamac. Prosto mi je bilo drago sto sam ipak svratio.
Sedeo sam na septembarskom suncu
pecao i uzivao. Zato sam i dosao. Prosto su mi osecanja bila pomesana. Bilo mi
je zao sto odmah po dolasku i pogledu na reku nisam odreagovao kako je trebalo i
promenio poziciju ali mi je bilo i drago sto sam naterao sebe da svratim na i
pogledam reku iz nekog drugog ugla. Taj drugi ugao je danas doneo prevagu i
razliku izmedju loseg i dobrog pecanja ali me i naucio da se cesto moram i
pomuciti i potraziti drugaciji pristup ne bi li ostvario zeljeni cilj ma kakav
on bio.
Нема коментара:
Постави коментар