Savski "rezervati"

                

                Vetar leti-sunce zimi. Kakvo poređenje!?  Koliko samo lagani povetarac koji pirka u lice u letnjim mesecima prija. Koliko osmeha mi je doneo dok je lagano  pirkao I donosio toliko željeno  rashlađenje.

                Zima je,  sedim pored Save I želim se setiti tog toplog osećaja dok me taj isti vetar već toliko produvao da imam osećaj da mi se svaka kost u telu sledila, a onda se iza oblaka ponovo ukazuje sunce  I navlaci pomalo ukočeni osmeh.

                Uff… ovo bas prija, toliko mi je lepo da gotovo ne čujem glasove ljudi oko sebe. Sava  lagano raste iznad  zimske ideale. Blata nema previše. Svi smo se sjatili na obalu sa istim ciljem da zainteresujemo ribu za nasu kombinaciju hrane I mamaca. Toliko nas je na obali da se strategija mora praviti malo drugačije od većine pecanja.  Tako da danas koristim kombinaciju Browning rivera, B22 sa dodatkom teske zemlje,  prezle  I poparenih crva.

              Hranilice lete u hladnu reku, a pogled ide na levo nebili krajičkom oka uhvatio sta se dešava kod kolega koje su bile vrednije i  ranije stigli na vodu nebili zauzeli top pozicije I koji su vec uveliko  pecali dok sam ja lenjo sprovodio svoje male rituale pre prvog bacanja.

              Vrh je zaigrao…kontra…nista! Jednom, drugi put, treći, četvrti, peti!!!  Sta se dešava?!Prelazim na jos finiji sistem. Kontra… Tu je. Prvi skobalj se brzo našao na obali, a ubrzo su mu društvo pravila jos tri drugara. A onda kao da je neko rekao pauza! Trajala je dobrih 45min I kako je munjevito  stalo tako i kreće. Serija od par riba za pola sata  I ponovo pauza. Dočekah I treću seriju i jos četiri skobalja se zakoprcaše na obali. Kada rešiše da ponovo prave pauzu napravih par slika sa ulovom I reših da je dosta za danas.

             Lepa je Sava! Toliko je lepa da je svako ko je imao priliku uzeo deo obale za sebe. Napravio splav, ponton ili nešto slično,  a nama koji u stvari provodimo najvise vremena na njenoj obali ostaje jos par “rezervata” koje niko nije jos uspeo zaposesti . Gledam iz kola u jedan od “rezervata” na kom sam proveo jedan prelep dan. Okrećem pogled ovaj put lagano na desno I na put ispred sebe sa nadom da će mi taj rezervat I ubuduće biti dostupan. 

                                                           
                                                                Autor
                                                       Bojan Ljubičić