Dan na Dobrodolu

                          Dok veče pada,  a kiša ne prestaje da dobuje vec dva dana, nivo Save raste preko ribolovackog maksimuma sedim kući i lomim mozak gde da idem, a onda kako je zvuk kapi koje udaraju u staklo počinjao da jenjava tako mi se misli izbistriše. Jesenas rekoh i obećah ”Dobrodole vidimo se ponovo” i dođe konačno i taj dan.

                        Organizacija je prilično jednostavna kretanje pre sedam i do osam smo na vodi. Već je 6.20h.  Kao oparen ustajem iz kreveta. Brzo oblačenje I umivanje. Spreman. Tačno na vreme. Izlećem ispred zgrade. Već se dobro razdanilo. Trebali smo ranije krenuti. Zakasnićemo za izbor bolje pozicije. Gledam u pomalo tmurno nebo i razmisljam što ih još nema. Kasne!  Već je 7.40h. Auto se zaustavlja, ubacujem pribor gotovo bez pozdrava i u žurbi kao da je vojna vezba.

Odlican spoj

                        Nervoza ne popušta. Sada mi se I put odužio. Konačno, pred nama se ukazuje jezero. A onda šok broj jedan: skoro sve pozicije su zauzete! Samo dve na kraju nisu. Dok polako Idemo obalom jezera prema slobodnim pozicijama šok broj dva: svi na jezeru u sred lovostaja pecaju na pampur i dubinku stuku i smudja! Dok jos pokušavam da se pomirim sa novonastalom situacijom i lagano raspakujem pribor šok broj tri: pojavljuje se cuvar, a “ribolovci” u stampedu napuštaju jezero. Pogledah jos jednom, pa mi smo sami na jezeru!

Tubertini trinity u akciji

                      Danas cu probati novu hranu na našem trzistu. U pitanju je Sportfisherov Magic bait koji ću mešati sa lakom zemljom i Browningom B22. Hrana je srednje granulacije, prilično jake arome, a može se primetiti da nije korišćena prezla  nego keks u boji.  Treba biti oprezan pri kvašenju I ne prekvasiti je, a potrebno joj je malo više vremena da upije. Tako da ne bi bilo loše kvasiti je veče pre pecanja ili pre samog polaska na vodu. Kao mamac cu kristiti pinkije i obične crve.

                      Već je desetak hranilica odletelo u vodu, a rezultat je za sada razočaravajuć samo jedan peš! Velikih problema imam sa vetrom koji duva direkno u lice, a vrh konstantno poigrava. Pomerih se na kontra stranu mesta i tu me doceka prijatna zavetrina od drveta. Sa tim se poklopi i početak uzimanja bodorke. Ređale su se kao na traci, a često nisu dočekale ni da hranilica padne do dna. Nervoza polako popušta , a osetih i prijatan miris koji je vetar daleko nosio.Vreme je za ručak.

Deo ulova

                      Posle ručka onako siti i na pola puta do sna koji nam je dolazio na oči, a koji je jedino razbijalo sunce koje  je baš rešilo da sija u punoj prolećnoj snazi i da nas ogreje dok smo sumirali utiske, lenjo počesmo sa pakovanjem. Dobrodole vidimo se ubrzo!

                     

                                                                 Autor
                                                            Bojan Ljubicic