Život na vodi...: Kupovina magle

уторак, 24. фебруар 2015.

Kupovina magle

     


        U vremenu kada 6000din ili 50e predstavlja  značajan novac za najveći deo populacije ,a mogucnost da se dodje do stabilnog izvora prihoda je za većinu misaona imenica. Ljubav prema vodi nas tera da se odreknemo tog znacajnog novca zarad kupovine ribolovačke dozvole.

       Postavlja se veoma teško I za nas tužno pitanje: Sta mi kupujemo za tih 6000din? Svake godine se zapitam da li je taj novac predstavlja razliku izmedju ribolova I ribokradje? Da li za taj novac kupujem  svoj duševni mir? Ili mislim da time sto dajem taj novac kupujem veru da ce ipak biti bolje?

Ribokradja u sred dana i bez ikakvog straha
        Uz samu dozvolu dobijamo I knjigu kontrole u koju ribočuvari treba da beleže naše ulove kada su nas zatekli na vodi.Tu knjižicu vec par godina ja držim neotvorenu, a ove godine se zapitah da li uopste treba da mi daju. Spomenuh jednu reč u prethodnoj rečenici “ribočuvar”. Sta to bi? Po par zadnjih godina bi se moglo zakljuciti da su to “mitska bica” o kojima se ispredaju raznorazne legende I koje je uglavnom video prijatelj nasih prijatelja a pitanje da li je I njemu verovati. Na nase konstantne pozive I prijave neregularnosti na vodi ne odgovaraju, a mreze se mogu zateci u sred bela dana cak I na vodama gde je komercijalni ribolov zabranjen!
Jedan od ulova sa revira

         Zadnjih godina se velikom brzinom povecava broj revira na kojima ljudi pecaju za cenu dnevne dozvole od 300 do cak 1500din. Pa u čemu je razlika?
Zašto su neki spremni preći stotine kilometara, platiti tolike iznose za jedan dan pecanja? Spremni su platiti iz razloga sto se nekim od tih revira moze upecati nesto! A zadovoljstvo nadmudrivanja I borbe sa ulovom nema cenu!

Dozvola za 2015-tu
        I dok se I dalje ne nazire bolje sutra na nasim vodama, a projekti poput vracanja mladice u Drinu zamiru I gase se zbog  nedostatka sredstava I nezainteresovanosti drustva. Ja cu licno nastaviti da kupujem dozvolu jer želim biti ispravan u svojim očima. Želim verovati da ce se ipak nešto nekad promeniti na bolje. I ako ništa drugo ako je to novac koji treba za godinu dana izdvojiti za uživanje u nasim osiromašenim  vodama  dacu ga zbog nade u bolje sutra!


                                                                                                                    Autor
                                                                                                         Bojan Ljubičić

2 коментара:

  1. Dokse mi riboloci neudruzimo i stanemo zabrat bagri nema nista od ribljeg fonda koi polako izumire, jer nema mresta kao pre stoje bilo samo mozemo dase prisecamo kako je nekad bilo ribe u izobilju

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Apsolutno se slazem sa tobom, ali dok se mi ne udruzimo i dok se nasa svest ne podigne ostaju nam secanja na neka davna vremena u kojima se moglo bas uzivati na vodi.

      Избриши