U vremenu kada 6000din ili 50e predstavlja značajan novac za najveći deo populacije ,a mogucnost da se dodje do stabilnog izvora prihoda je za većinu misaona imenica. Ljubav prema vodi nas tera da se odreknemo tog znacajnog novca zarad kupovine ribolovačke dozvole.
Postavlja se veoma teško I za nas tužno pitanje: Sta mi kupujemo za tih 6000din? Svake godine se zapitam da li je taj novac predstavlja razliku izmedju ribolova I ribokradje? Da li za taj novac kupujem svoj duševni mir? Ili mislim da time sto dajem taj novac kupujem veru da ce ipak biti bolje?
Ribokradja u sred dana i bez ikakvog straha |
Jedan od ulova sa revira |
Zadnjih godina se velikom brzinom povecava broj revira na kojima ljudi pecaju za cenu dnevne dozvole od 300 do cak 1500din. Pa u čemu je razlika?
Zašto su neki spremni preći stotine kilometara, platiti tolike iznose za jedan dan pecanja? Spremni su platiti iz razloga sto se nekim od tih revira moze upecati nesto! A zadovoljstvo nadmudrivanja I borbe sa ulovom nema cenu!
Dozvola za 2015-tu |
Autor
Bojan Ljubičić
Dokse mi riboloci neudruzimo i stanemo zabrat bagri nema nista od ribljeg fonda koi polako izumire, jer nema mresta kao pre stoje bilo samo mozemo dase prisecamo kako je nekad bilo ribe u izobilju
ОдговориИзбришиApsolutno se slazem sa tobom, ali dok se mi ne udruzimo i dok se nasa svest ne podigne ostaju nam secanja na neka davna vremena u kojima se moglo bas uzivati na vodi.
Избриши