Novembar na Tisi

     



        Jedan okret, drugi, treci i onda zvuk "Hoces li se smiriti nocas? Celu noc se samo prevrces!". Kako da se smirim i spavam kada je za ujutru zakazan poslednji odlazak na Tisu ove sezone.

      Tek je 4h, a ja kao da spavam citavu vecnost. Napolju je upaljena samo ulicna rasveta od svitanja sam jos miljama daleko. Sto mu ne rekoh da krenemo ranije. Uhhh konacno je 6h, vreme je za polazak. Spakovali smo sve za par min i krecemo.

      Jutro je hladno, ali ne hladno kako bi trebalo biti na pola novembra. Penjemo se lagano na bedem, rampa je podignuta i  provirujemo kroz granje i uzivamo u prizoru. Lagano silazimo sa bedema i stizemo, beton je slobodan ali pozicija iznad zauzeta. Nema veze pecacu sa betona. Voda je mirna kao staklo a sunce se pomalja i lagano probija kroz izmaglicu koja je svuda oko nas. Bice ovo prelep dan.
     
       Hrana je zamesana. Hranilica leti, pocelo je. Jednom, drugi put, treci... Nista se ne desava. Tada krecu problemi. Kao da je voda malo ubrzala i pocela da se igra sa hranilicom od 60gr. Svako drugo bacanje bi je navukla na kamen i kidanja su neizbezna. Vec me polako hvata  . Necu se valjda ovako rastati od Tise za ovu sezonu.

       Ne mogu vise! Menjamo poziciju idemo 1km uzvodno. Makar nista ne upecao ne mogu vise da kidam. Ponovo pocinje hranjenje. Dubina je dosta manja ali nema veze tu sam da uzivam. Odlucio sam, ovde pecam na jedan stap. Koncentracija mora biti maksimalna. Pola sata nista! Vec je 13.30h. Konacno vrh je zaigrao. Eto je prva za danas. Nastavljam jos odlucnije, tu je i druga. Konacno se  osmeh pojavio na vec napacenom licu od jutros. Ovo je uzivanje. Sunce ne posustaje. Prijatno mi je cak i u majici.
     
      Odsjaj se polako spusta na vodu daleko na zapadu i daje signal da je dosta. Tisa ostaje lepa i u prvom sumraku. Za danas je dosta, za ovu sezonu je dosta. Tiso druzimo se ponovo dogodine.

       Koriscena je hrana maros mix xxl dever sa dodatkom lake zemlje, crva i secerca. Mamac je bio crvic u kombinaciji sa podizacem. Bez podizaca je mnogo slabije uzimala.

                                                                                                                       

                                                                                                                 Autor
                                                                                                          Bojan Ljubičić