Veliki mamac, krupnija riba

                  I dok se sunce polako i stidljivo pokusava probiti kroz gustu maglu koja je i ovo jutro okovala grad, gledam kroz prozor i sa soljom toplog caja u ruci polako brojim sekunde cekajuci da se auto zaustavi ispod prozora i da kao i obicno  nestrpljivo ubacim svoje stvari i jos jednom  krenem na Tisu. Tako i bi. Drugarov auto se zaustavi ispred zgrade. Solja jos uvek toplog caja ostade do pola ne popijena dok  sam sa  opremom tutnjao niz stepenice verovatno razbudivsi  sve pa cak i one stanare sa najtvrdjim snom.

                  Dok smo se ovog hladnog novembarskog jutra lagano vozili po dolmi  oivicenoj belim kristalima mraza koji je svetlucao na prvim suncevim zracima pogled nam je privlacila reka koja svojom mirnocom prosto uliva neko posebno osecanje koje se samo tu moze doziveti. Pre pocetka raspakivanja zastadoh na par minuta da bi uzivao u trenutku


                   Pozicija je izabrana. Sledi se lagano sondiranje dna. Dno je cisto i bez zakacaljki. Pecacu na 25metara od obale gde je dubina oko 10m. Po vec oprobanom recptu koristicu Gold Medal Brown hranu koju  ovaj put mesam u razmeri 1:1 sa teskom zemljom, aromatizujem karamelom, dodajem jednu konzervu secerca koji sam  samleo tako sto sam ga proterao kroz sito, a radi bolje kompaknosti, lepljivosti, slatke arome koju deverika obozava dodajem melasu. Za pocetak pecanje pocinjem na metarskom predvezu sa jednim crvom na udici velicine 18. U DG hranilicu od 50gr dodajem i par crvica.


                  Vec se desetak hranilica naslo na hranilistu, a onda prvo lagano titranje vrha i na udici se nadje spicler. To i nije bio dobar znak. Jer ako je on jos aktivan tesko ce biti doci do deverike. Sledece bacanje nista! Pa opet nista! A onda pade i prva deverika ne veca od dlana. Ne bas sjajan pocetak! Nastavih u istom tempu da hranim uz par stidljivih grizova. Iako je jedan crv na laganoj udici koja na dugom predveu leluja iznad dna znao cesto bio neodoljiv mamac deverici u ovo doba godine vreme je da se menja.

Mali mamac cu zameniti vecim. Udicu mamcim sa tri bela crva. Posle nepunih minut zatitra vrh ali nekako dugacije a uz blagu kontru na obali se nadje i jedan poveci rak. Ponovo tri bela crva i ponovo udarac a po mom licu se moglo videti da je to ono sto zelim. U meredovu se nadje i prva lepa deverika. Ona otvori put kojim treba ici i koji se pokaza kao apsolutno ispravan jer su se deverike redjale kao na traci. Deverika je danas jela kao u letnjim mesecima. Hranila se aktivno i agresivno a veliki mamac je prosto prozdirala tako da su udice cesto morale biti vadjene vadilicom


              Polako dodje i vreme polaska koje smo pomerali vec dva puta ali sada vec mora da se krene. Napravih par fotki sa ulovom i ponovo zastadoh da u apsolutnom miru uz tek pomalo cujni zvuk vetra koji prevrce opalo lisce po obali uzivam u trenutku. Trenutku mira. Trenutku spokoja. Trenutku koji bi zeleo da traje i da se nikada ne prekine. Tako se i sada uz secanje na taj trenutak ponovo nadjem na istom mestu i razmisljam sto skorijem ponovnom odlasku na reku koja me do sada jos nije izneverila.