Veliki mamac, krupnija riba

                  I dok se sunce polako i stidljivo pokusava probiti kroz gustu maglu koja je i ovo jutro okovala grad, gledam kroz prozor i sa soljom toplog caja u ruci polako brojim sekunde cekajuci da se auto zaustavi ispod prozora i da kao i obicno  nestrpljivo ubacim svoje stvari i jos jednom  krenem na Tisu. Tako i bi. Drugarov auto se zaustavi ispred zgrade. Solja jos uvek toplog caja ostade do pola ne popijena dok  sam sa  opremom tutnjao niz stepenice verovatno razbudivsi  sve pa cak i one stanare sa najtvrdjim snom.

                  Dok smo se ovog hladnog novembarskog jutra lagano vozili po dolmi  oivicenoj belim kristalima mraza koji je svetlucao na prvim suncevim zracima pogled nam je privlacila reka koja svojom mirnocom prosto uliva neko posebno osecanje koje se samo tu moze doziveti. Pre pocetka raspakivanja zastadoh na par minuta da bi uzivao u trenutku


                   Pozicija je izabrana. Sledi se lagano sondiranje dna. Dno je cisto i bez zakacaljki. Pecacu na 25metara od obale gde je dubina oko 10m. Po vec oprobanom recptu koristicu Gold Medal Brown hranu koju  ovaj put mesam u razmeri 1:1 sa teskom zemljom, aromatizujem karamelom, dodajem jednu konzervu secerca koji sam  samleo tako sto sam ga proterao kroz sito, a radi bolje kompaknosti, lepljivosti, slatke arome koju deverika obozava dodajem melasu. Za pocetak pecanje pocinjem na metarskom predvezu sa jednim crvom na udici velicine 18. U DG hranilicu od 50gr dodajem i par crvica.


                  Vec se desetak hranilica naslo na hranilistu, a onda prvo lagano titranje vrha i na udici se nadje spicler. To i nije bio dobar znak. Jer ako je on jos aktivan tesko ce biti doci do deverike. Sledece bacanje nista! Pa opet nista! A onda pade i prva deverika ne veca od dlana. Ne bas sjajan pocetak! Nastavih u istom tempu da hranim uz par stidljivih grizova. Iako je jedan crv na laganoj udici koja na dugom predveu leluja iznad dna znao cesto bio neodoljiv mamac deverici u ovo doba godine vreme je da se menja.

Mali mamac cu zameniti vecim. Udicu mamcim sa tri bela crva. Posle nepunih minut zatitra vrh ali nekako dugacije a uz blagu kontru na obali se nadje i jedan poveci rak. Ponovo tri bela crva i ponovo udarac a po mom licu se moglo videti da je to ono sto zelim. U meredovu se nadje i prva lepa deverika. Ona otvori put kojim treba ici i koji se pokaza kao apsolutno ispravan jer su se deverike redjale kao na traci. Deverika je danas jela kao u letnjim mesecima. Hranila se aktivno i agresivno a veliki mamac je prosto prozdirala tako da su udice cesto morale biti vadjene vadilicom


              Polako dodje i vreme polaska koje smo pomerali vec dva puta ali sada vec mora da se krene. Napravih par fotki sa ulovom i ponovo zastadoh da u apsolutnom miru uz tek pomalo cujni zvuk vetra koji prevrce opalo lisce po obali uzivam u trenutku. Trenutku mira. Trenutku spokoja. Trenutku koji bi zeleo da traje i da se nikada ne prekine. Tako se i sada uz secanje na taj trenutak ponovo nadjem na istom mestu i razmisljam sto skorijem ponovnom odlasku na reku koja me do sada jos nije izneverila.
               

Ribolov na Gazivodama

              Sada vec pomalo davne 1977 godine pregradjivanjem Ibra i pravljenjem jedne od najvecih brana sa glinenom osnovom nastala je je jedna od najlepsih akumulacija na ovim prostorima Jezero Gazivode. Jezero je stvoreno radi potreba okolnih naselja za pijacom vodom a i proizvodnja struje je bila bitan faktor za stvaranje ove akumulacije.
           
              Smesteno je na jugozapadu Srbije a pripada opstinama Tutin i Zubin potok. Ime dobija po istoimenom selu koje se nalazi u samoj blizini jezera. Kao i sve novo i ovaj projekat je u pocetku od mestana okolnih sela i gradova smatran kao bezpotreban. Ali ubrzo je ovaj projekat postao nesto sasvim drugo.
           
                Prelepi ambijent i raznolik riblji fond privlacili su dogo mnoge ribolovce sa prostora bivse Jugoslavije a neretko su jezero posecivali i ribolovci celog sveta.
       
                 Secam se jos kada me je stari vodio na pecaje. Skobalja je bilo toliko da su ga ribolovci koji su pecali lipljena,pastrmku i ostale grabljiice bukvalno sutirali nogama jer je izlazio na obalu. Stariji ribolovci sa sjetom se prisecaju zlatnog doba gazivode "stavis kesu sa hlebom oko vrata, zagazis do pojasa i pecas skobalja.

                 Nemili dogadjaji na prostorima bivse YU dovode do toga da sve manje ribolovaca posecuje Gazivode. Upravo u tom periodu po obali jezera poceli su se pojavljivati splavovi a paralelno sa pojavom splavova susedna opstina Rozaje  postavlja svoju deponiju tik uz Ibar. Tada pocinje "horor" na Gazivodama. Skobalj je prosto nestao! Sva ostala riba se povukla dalje od obale, a povrsina vode je sve cesce bila pokrivena smecem. Mreze postaju nesto sto je standardna pojava na jezeru.
           
                Jezero postaje potpuno gurnuto u stranu i zapostavljeno. Sve je manje ribolovaca obilazilo Gazivode. Ostali su samo oni  koji su bas bili primorani da u toku leta pecaju bas tu. Cak su i oni su nerado dolazili. Na vodi su se pojavili neki novi "profesionalni ribari" sa jedne strane mrezarosi a sa druge strane "mesari".Ljudi kojimaje bilo bitno da na bilo koji nacin napune svoje cuvarke. Plovak tehnika je polako izumrla na jezeru. Razlog tome je bio veoma jednostavan. Riba povukla daleko o obale i moze se pecati samo fider ili dubinskim sistemom.

              Ipak izgleda da na Gazivodama dolaze neki bolji dani. Ove godine je korisnik voda poslao pojacanje u toku trajanja mresta. Sto je dalo jako dobre rezultate. Saranski stapovi su ponovo vrsili svoju funkciju, a na fideru se javljala krupna deverika i babuska. Primetno je i to da se sve vise mladih budi ponovo pocinje sportski se baviti ribolovom,pa cak i vracati po neku ribu.

              Pre nekoliko dana ribocuvari su pronasli mrezu u kojoj je bilo nekoliko skobalja. Ta iformacija me bas obradovala i zbog izvadjene mreze a jos vise zbog skobalja kog dugo na Gazivodama nisam video. Moze se desiti da se od sledece god probudi ona stara čar Gazivoda...

              Ekipa Fider Novi Pazar je za sledecu god planirala par akcija ciscenja u kojoj ce ucetvovati i urs ADA iz Beograda. Takodje se planira i prvi fider kup... a ako uslovi to dozvole i prva smudjijada. Gors Novi Pazar i usr Bistro Novi Pazar su takodje obecali svoju podrsku za ove akcije. Izgleda da ipak dolaze bolji dani za Gazivode a drago mi je sto cu i ja aktivno ucestvovati i dati nesto jezeru koje je meni vec dalo toliko.

Bistro,
Zeno Karisik Bato

Novembarske babuske

                   Dok jutro polako pocinje da rudi a dan pocinje da smenjuje noc ja vec stojim ispred zgrade i cekam Batu da bi se zajedno zaputili na jezero Paljuvi kod Uba. Posle ni manje ni vise od 10odlaganja zajednickog odlaska na vodu iz raznoraznih razloga konacno su se ovog jutra poklopile sve kockice.

              Nalazimo se u periodu godine kada se od strane svih ribolovaca intenzivira odlazak na reke. Riba je krenula ka zimovnicima. Zajedno sa ribom zimovnike su okupirali i ribolovci, koji neretko provode i cele noci cuvajuci najbolje pozicije i cekajuci po nekoliko sati da svane da bi mogli pecati.  Posto ne volim guzvu i volim uzivati u miru pored vode malo sam razmisljao sta li se desava na jezerima sada posle par toplih i suncanih dana koji su  iza nas.  Razmisljanje je krenulo  o pecanju na nekoj od plicih akumulacija u kojima je ovo suncano vreme ribu nateralo da se malo pokrene i pridje u plice delove jezera.

               Uz put smo pricali o million razlicitih tema ali se uvek provlacilo pitanje  da li cemo uspeti da nadjemo neko normalno mesto. Bili smo  ubedjeni da jos neko razmislja poput nas. Jednocasovna voznja je brzo prosla a pogled na jezero nam dade do znanja da drugi ipak ne razmisljaju poput nas jer smo bili sami na ovoj velikoj  vodi.

              Na ovom jezeru sam pecao vec par puta ove godine a dominantna riblja vrsta na prethodnim pecanjima je bila babuska. Tako da sam ovaj put spremio kombinaciju hrana za babusku. U odnosu 1:1 sam pomesao TTX i Gold medal brown a tu kombinaciju  sam razbio lakom zemjom. U hranu sam dodao i nesto kukuruza secerca  i malo micro peleta.

             Za razliku od nekih drugih pecanja gde uglavnom pecam na jedan stap ovaj put sam se odlucio za pecanje na dva. Jednim cu praviti hraniliste na 25m dok cu drugim izaci na 40m. Bata koji je sedeo tek nekih 10tak m od mene se odlucio za istu strategiju. Posle desetak min pocetnog hranjenja  stavljam DG hranilicu od 20gr sa cetiri polja i mamcim
udice crvima. Odmah popadanju sistema na blizem stapu dobijam udarac. Brzo titranje i poigravanje vrha mi je dalo do znanja da to nije babuska. Uz laganu kontru na udici se nasla bodorka.
              Vreme je lagano prolazilo. Udarci na crve su se proredili pa smo sada obojica mamcili udicu parcetom gliste i jednim crvom. Na daljem hranilistu nisam imao ni udarac a na blizem obilje akcije i zanimaciju sa bodorkama koje su konstantno jele.  Dok sam se ja zanimao bodorkama pogledah Batu. Imao je prvu babusku na stapu. Lepa babuska teska oko 600gr dade mu solidan otpor ali se brzo nasla u meredovu. Nedugo zatim Bata dobija i drugu babusku a za to vreme meni umesto bodoke pocinje na blizi stap da se javlja deverika. Prvo par sitnijih a onda pocinje da se javlja i lepa deverika.

                Samo par metara smo jedan od drugog. Koristimo istu primamu, isti system, iste mamce ali ja i dalje pecam deveriku a Bata babusku. Konacno dobih i prvi udarac na dalji stap a po otporu sam mogao videti da je u pitanju babuska. Vec u sledecem bacanju dobih ponovo babusku a pogled na stranu mi pokaza da i Bata ima jos jednu.

               Zvuk auta koji se parkira iza nas natera nas obojicu da se okrenemo. Iz auta je izasao cuvar koji nam je pregledao dozvole i dao nam informaciu da smo samo malo zakasnili. Do pre par dana se dosta bolje pecalo a jucerasnje i danasnje oblacno vreme sa malo vetra je pomalo preseklo ribu.

             Bas tada je vetar ponovo pojacavao i vec pomalo tesko pecanje cinio jos tezim. Jedan pogled je bio dovoljan da se u sekundi dogovorimo da je vreme za pakovanje. Zvuk vetra koji sve vise pojacava sada smo mogli cuti I u autu dok smo lagano putovali natrag. Bilo je ovo poslednje ovogodisnje druzenje sa Paljuvima. Sledece zakazujemo za sledecu godinu a do tada se i mi selimo na neku od reka.

Intervju: Tamara Petrovic prvakinja Srbije u ribolovu na plovak

          Dobili smo priliku postaviti nekoliko zanimljivih pitanja Tamari Petrovic. Prvakinji Srbije u ribolovu na plovak.



1. Nesto o sebi?
 Rodjena sam u Pozarevu 01.02.1992.god. Zivim u Velikom Gradistu, malom mestu na obali Dunava, gde sam odrastala uz reku i uz sve lepote koju reka pruza . U Velikom Gradistu sam zavrsila osnovnu i srednju skolu, a trenutno sam u zavrsnoj fazi diplomiranja na Visokoj hotelijerskoj skoli strukovnih studija u Beogradu.

2.Kada si se pocela baviti ribolovom?
 Ribolovom sam pocela da se bavim sa nepunih 5 godina , pecajuci iz radoznalosti , na Dunavu i Srebrnom Jezeru , sa drustvom iz komsiluka.

3.Ko je imao najveci uticaj da se pocnes baviti?
 Kao prvo, moja porodica je ostvarila veliki uticaj na mene, stvarajuci i razvijajuci u meni osecaj i duh za sportsko nadmetanje. Obzirom da sam prakticno rasla na Dunavu velikoj reci, gde sam sa društvom provodila veliki deo svog slobodnog vremena blizina reke, pecaroša ,alasa i njihov način života i druženja, privuklo me je sportskom ribolovu.

4.Kada si rešila da se takmiči?
 Drugarica iz razreda me je pozvala da se učlanimo u školu ribolova "Šaran" gde smo se skupljali i učili i vežbali osnove ribolova odnosno kako se prave sistemi, vezuju udice,...

5. Kada si pocela koristiti tubertini opremu?
 Tubertini opremu sam pocela koristiti 2014.godine, a pre svega zbog kvaliteta opreme i lakoce rukovanja .

 6.Omiljeni deo opreme od kog se ne odvajas?
Omiljeni deo opreme mi je tubertini stolica TETRA QUEEN koja mi pruža udobnost dugog sedenja i koja mi omogućava lakoću rukovanja i pristupačnost drugim delovima opreme.

7. Koji štek koristiš?
Trenutno koristim najnoviji model firme tubertini "CONCEPT 8 ICE LIGHT" i "CONCEPT 8 ICE CARP" isključivo zbog njihove male težine i lakoće rukovanja.

8. Koji bi takmičarac, a koji bolonjez preporučila?
Definitivno preporučujem CONCEPT BLACK 3,5 m kao i bolonjez LEVELTECH 7705.

9. U kojoj oblasti ribolova misliš da još možeš da napreduješ?
Pre svega sam se opredelila na oblast pecanja na plovak i trenutno nisam toliko aktivna u ostalim oblastima ribolova. U svakom slučaju u budunosti imam u planu da se oprobam i u ostalim oblastima.

10.  Koliko ti znači podrška Tubertinija?
Znači mi dosta u smislu postizanja uspeha jer vrhunski rezultat između ostalog zavisi i od vrhunske opreme a naravno mi je i velika podrška u materijalnom smislu, jer mi obezbeđuje najveći deo opreme.

11.  Očekivanja od sledece sezone?
Obzirom da me u sledeoj sezoni očekuje učestvovanje na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj, od naredne sezone očekujem dosta,pre svega dobar rezultat, a i eventualno dobar plasman sa reprezentacijom Srbije na svetskom prvenstvu.

Stap za sve prilike

                                                                                 

           Poznata je ribolovacka opcinjenost priborom. Gde svako zeli da za sebe ima makar  jedan lep stap. Stap za kog je bio spreman za danasnje uslove da izdvoji ne tako mali novac ali i stap kog planira koristiti vise sezona i uzivati pecajuci snjim.

            Kupovina novog stapa za vecinu ribolovaca u danasnje vreme je slatka muka. Stapova i brendova na trzistu ima nikad vise. Raspon cena nikad veci... Koja bi to bila cifra koja vecini ribolovaca predstavlja granicu pri kupovini novog stapa? U razgovoru sa kolegama dosao sam do neke cifre od 100e koju veliki broj ribolovaca oznacava kao cifru preko koje ne bi isao. A upravo bi ta cifra najcesce  i predstavljala kvalitetnu razliku izmedju stapova srednje i vise klase.

             Kao i u svakoj tehnici tako i u fideru  ne postoji stap koji je pogodan za sve vode. Light stapovi su preslabi za tekuce vode a heavy prejaki za stajace. Ako vec nismo u prilici da imamo 10stapova da pokrijemo sve situacije treba napraviti mali kompromis i uzeti stap kojim bismo bili zadovoljni. Stap koji se moze uklopiti u najveci deo situacija na kojima se nalazimo. Upravo jedan takav stap mi se nasao na testu i imam zadovoljstvo da njim pecam vec par meseci.

             U pitanju je Tubertini Focalize feeder. Stap izdradjen od karbona  po meni najuniverzalnije duzine u feeder ribolovu od 12ft(3,6m), tezine bacanja MH (mediumheavy) ili do 100gr i tezine od 196gr. U pitanju je trodelni stap transportne duzine od 126cm sto u dobroj meri olaksava njegov bezbedan transport. Vec na prvi pogled stap izgleda dopadljivo. Tankog mat crnog blanka sa zutim detaljima na kom se nalazi 14 SIC sprovodnika prosto osvaja na prvi pogled.

             Rukohvat je uradjen u kombinaciji eva-pluta.  Drzac masinice je Fuji,  u pitanju je klasican navojni drzac u kom masinica savrseno stoji bez ikakvog klackanja ili pomeranja. Na kraju rukohvata se nalazi malo zadebljanje od kombinacije pluta-guma koje stiti stap sa donje strane i nece dozvoliti da se pluta osteti.Odmah iznad gornjeg rukovata izdradjenog od eva materijala sa jedne strane se nalazi logo proizvodjaca a sa druge zakacaljka za udicu.

            Stap dolazi sa tri vrha. Posto je u pitanju stap prlicno ostrog  ali ne i grubog ili krutog blanka  logican izbor je bio da svi vrhovi budu izradjeni od karbona . Obojeni su u razlicite boje i razlicite su osetljivosti. Vrhovi su oznaceni i oznakama L (najslabiji),M(srednji) i H (najjaci). Po slobodnoj proceni snaga im je 1,5oz, 2oz i 3oz.

           Sam blank je kombinacija ostrine i snage ali i osetljivosti. Dovoljno je ostar i jak da ga tok na reci ne povija a opet dovoljno i osetljiv da dozvoljava koriscenje manjih udica i tanjih sistema cak i pri lovu krupnije ribe bez bojazni da bi riba sa njega mogla spasti.  Sam stap je progresivne akcije tako da se sa povecanjem opterecenja ukljucuje sve veci deo blanka.

            Tezina bacanja je do 100g. Optericavao sam ga hranilicama od 20 i 30gr na jezerskom pecanju pa sve do 70gr na reci. Tih 70gr bi upravo i bili gornja granica za ovaj stap. Ipak treba istaci da se ovaj stap najbolje snalazi i da mu najbolje pristaju hranilice od 30 do 60gr koje zbog progresivne akcije kao i ostrijeg blanka moze precizno izbacivati na daljine do 45m. Mogu se ostvariti i vece daljine ali se dosta gubi na preciznosti.

              Gde bi sve jedan ovakav feeder bio upotrebljiv? Jedan ovakav stap bi bio upotrebljiv na stajacim, sporo pa cak i srednje tekucim vodama. A njegova siroka upotrebljivost se ogleda i u tome sto se snjim moze pecati skoro sve pocev od sitne deverike i bodorke na jezerima, preko sarana na komercijalnim revirima pa sve do mrena i skobalja sa nasih reka.

              Na kraju ostaje pitanje opravdanosti cene? Sa cenom od oko 12 000din(100e) ovaj stap ne spada u jeftine stapove. Ali u pitanju je stap koji vise nego zadovoljava potrebe jednog naprednog rekreativca i koji ce pokriti vecinu voda na kojima on peca. U pitanju je stap cija univerzalnost nece izneveriti i koji ce vam uvek biti u priboru. Stap kojim ce te uzivati dok pecate i koji ce te bez ikakve bojazni koristiti duzi niz godina.