Glina, crvi, mrene...

          Sa dolaskom jeseni i prvim zahladjenjem za neke se polako zavrsava ribolovacka sezona dok za neke tek tada ono pravo pocinje. S jeseni riba pocinje polako da se grupise. Voda se lagano hladi i daje ribi signal da je vreme da pocne ozbiljnije da se hrani a to je idealna prilika za dobar ribolov.

          Na putu sam ka zavicaju. Vec par dana uklapam obaveze i pokusavam napraviti par sati slobodnog vremena da bi pri ovoj  poseti Loznici mogao da se posvetim Drini i otvaranju sezone u pecanju mrene.

          Malo specifican vodostaj ce ovaj put biti presudan za ribolov. Voda zna oscilovati usled rada hidroelektrane i po pola metra uvis za samo 30min. Zadnja dva dana voda nije previse oscilovala i na srednjem nivou je sto nam maksimalno odgovara za danasnji ribolov. Dogovor je da krenemo oko 12h ali zbog obaveza u zadnjem trenutku polazak je pomeren za 14h. Posto cemo pecati na crva prihranu ce ciniti takozvane  „bombe“ napravljene od gline i crva. Uz put pravimo stajanje da nakupimo dovoljno gline i nastavljamo ka Drini.

          Vec je 3h i lagano stizemo na mesto planirano za danasnej pecanje. Ali tada nas je docekalo neprijatno iznenadjenje. Voda je mala! Na mestu na kom bi trebali pecati sada nema ni 50cm dubine. Pored toga sto je mala jos veci problem je to sto po recima dvojice ribolovaca koji su se vec pakovali i planirali da napuste ovo mesto voda jos uvek opada. Sada smo vec bili u problemu. Seli smo pored reke i 15tak min samo gledali u vodu uz poneku razmenjenu rec i trazili resenje. Upravo to gledanje u vodu nam je i dalo odgovor! Nekih 100-150m uzvodno od nas, iznad samog preliva jasno smo mogli videti ribu kako se izbacuje.

         Polako rasklapamo pribor moj domacin na ovom terenu Vladimir ce pecati na mec stap dok sam ja resio probati jedan bolonjez koji mi se na „suvo“ ucinio zaista dobrim. U pitanju je Tubertini  7705 CC. Ovde je obala u blagom padu pa dubina polako raste. Riba je prilicno daleko i u jacem je toku pa cemo morati da gazimo da bi dosli do mesta odakle mozemo plasirati nase mamce na pravu poziciju. Gazimo po klizavom kamenu ja sa kofom sa zemljom i crvima a Vlada sa crvenom kesom u koju je ubacio kamen i koju ce spustiti na mesto odakle cemo pecati. Ona ce posluziti kao marker.

          Procena je da ce plovak od 5gr biti dobar za ovu jacinu toka. Osnovni najlon je 0,16mm a predvez 0,14mm. Bombe su plasirane na poziciju i sada krecemo. Na udicu serie 10 u velicini 14 mamcim 4crva. Prvi prolaz plovka prolazi bez udarca a u drugom Vlada vec ima udarac. Dok je on zamarao i ja dobijam udarac. I jedan i drugi imamo lepe plotice na stapu. Odlican pocetak! Prolazi par bacanja bez udarca a  onda se javlja i prvi skobalj. Nedugo za njim i jedan krupan klen. Nastavljamo dalje a tada zatisje. Vracam se po kantu sa zemljom i crvima i na hraniliste plasiram jos par kugli.

           Dok sam ostavio kantu i vracao se u vodu Vlada je vec vadio ribu. Bese to prva mrena. Ne previse krupna ali borbena i u ovako jakom toku njeno vadjenje pruza uzitak. Trazio sam pogledom pod vodom marker a Vlada je vec imao jos jednu ribu na stapu. Na prvom bacanju imam udarac ali omasaj. Nedugo zatim i ja dobijam prvu mrenu. Pa, drugu... Tada seriju mrena ponovo prekidaju plotice a onda ponovo sve staje. . A onda Vlada dobija lep udarac i na stapu ima ponovo lepu mrenu. Sada mrenu treba zadrzati. Vreme je za jos jednu seriju kugli.

       Ali na moje iznenadjenje kugle ovaj put ne donese nikakvu razliku. Sve je stalo. Vidimo ribu, jos je tu ali nista se ne desava. Gotovo je za danas su bile reci koje su mi se ucinile da sam cuo. Pogledah prema Vladi, a on ih tada ponovi. Kako bre gotovo? Ne pecamo ni 2h. Kada sam bacio pogled ka obali sve mi bese jasno. Oprema koju smo ostavili par metara od vode sada vec bese na samoj ivici vode. Voda raste i to raste brzo.

      Bese to kraj pecanja. Pecanja na kom smo ostali uskraceni za  najlepsi sat. Ali sto bi rekao jedan drug. Drina je to. Nepredvidljiva potpuno. I u pravu je! Danas nas je nagradila lepim pecanjem ali i uskratila za vreme provedeno na njenim prelepim obalama. Uz pogled u zatalasanu vodu koja je nadirala I rasla iz minuta u minut napustamo ovu reku do nekog sledeceg dolaska.

Ponovo na omiljenom mestu za pecanje

                 Posle duze ribolovacke pauze konacno se naslo vremena za pecanje  a gde drugde bi se islo nego na meni omiljenen Gazivode. Kako zbog promene vremena tako i zbog konstantnog variranja vodostaja pravo pitanje je bilo na koje mesto probati...
                 
                 Sobzirom da su poslednji dani po vodostaju i vremenu vise licili na rano prolece nego na jesen odlucujem se da pokusam na mestu gde smo  ekipa i ja u prolece imali jako lepe rezultate.      
 
                Dolaskom na mesto vidim da je vodostaj dosta nizi nego sto je to bilo kada sam zadnji put pecao..Lagano sam se raspakovao i mesao hranu za koju sam se danas odlucio. a to je 100% Catch med, pomesanu sa mljevenim keksom i kuvanom konopljom. Odlucio sam pecati na dva stapa. Udicu na prvom stapu kojim sam planirao pecati blize sam namamcio mesnim crvom i zabacio na zeljenu poziciju. Na drugom stapu sam montirao novu "Hit" hranilicu i njome zabacio malo dalje od kavezne.
               
                 Nisam dugo cekao na prvi udarac. Na stapu koji je bio blize zabacen imao sam udarac i prvu ribicu. Bese to bodorkica i bas kada sam sam nju skinuo sa udice imao sam udarac i ma drugom stapu. Na njemu je bila moja omiljena i ciljana riba deverika...Sada kada sam nasao deveriku resio sam da oba stapa zabacujem  na istu daljinu.

                  To je u pocetku davalo lepe rezultate,naizmenicno pogravanje vrhova mi je pruzalo jako lepo zadovoljstvo... Kako je sunce pojacavalo tako se i aktivnost povecavala. Sada vec nije bilo moguce  pecati sa dva stapa, jedan sam ostavio sa strane ...Na stapu koji mi je koji sam nastavio koristiti sam svaki  zabacaj imao udarac koji je bio realizovan ribom...

                  I ako sam ocekivao kakoje vreme prolazilo da se javi i neka krupnija deverika  ipak do toga nije doslo. Ali sam bio zadovoljan. Zadovoljan ostvarenim rezultatom ali pre svega time sto sam ponovo posle pauze proveo lep dan pored vode.Na kraju pecanja kao i uvek ribe su vracene da ih ponovo lovimo.

                        BISTRO
             

                 Zeno Karisik-Bato

Pocetak jesenje sezone na Tisi

             Neki vole leto, neki proleće a ja sam jedva čekao da dodje jesen. Jesen na Tisi je nešto sto se mora videti i doživeti. Spora i pomalo lenja reka oivicena sumom koja je zakicena sirokim spektrom toplih boja kroz koje se probija sunce. Obale koje su prekrivene raznobojnim opalim lišćem koje šuška sa svakim napravljenim korakom.

            Propustio sam celo leto. Nikada nisam imao manje poseta ovoj lepoj reci nego ove godine.  Ali evo sada je doslo vreme i konacno krecem ka Tisi. Zemlja je jos uvek natopljena kisom koja je sipala iz neba ceo prethodni dan. To je bio glavni razlog da krenem malo kasnije nego obicno. Morao sam sacekati da se obala makar malo prosusi.

            Sunce je odavno izaslo i dobrano sam zakasnio za jutarnji „cug“. Dok sam se lagano kretao dolmom mogao sam primetiti dosta ribolovaca koji su bili vredniji od mene i zauzeli po njima top pozicije. Prilazim reci i sedam na dobro mi poznatu poziciju. Poziciju na kojoj sam prosle godine u ovo vreme odlicno pecao. Ali nije bilo isto kao tada, Nesto nije stimalo. Aktivnost ribe se nije videla ni na jednom mestu. Da li nisam zeleo ili mogao to da prihvatim odlucio sam da ipak tu ostanem i pokusam pecati.

            Lagano mesam hranu a u isto vreme i izvirujem oko sebe ne bi li video da li neko oko mene vadi neku ribu ali nista se nije desavalo. Hrana koju cu danas koristiti je Gold Medal Brown u razmeri 1:1 sa teskom zemljom i  sa dodatkom VDE Bream tecnog aditiva i konzeve secerca.

            Pocinjem sa sondiranjem dna. Dubina na 25m je oko 8m a par metara ispod mesta gde sam resio pecati nalazi se granje  koje moze posluziti ribi kao zaklon. Prva procena da je DG hranilica od 40gr dovoljna pokazala se ispravnom. Drzala je dno taman koliko treba i bila pozicionirana bas gde sam ja to zeleo.

              Posle pocetnog hranjenja udicu mamcim sa dva crva. Jednim belim i jednim crvenim. Na moje cudjenje nemam udarac. Ponovo bacam ali opet bez udarca. Menjam mamac umesto crva stavljam glistu ali opet nista. Pa ponovo nista. Ponovo menjam. Stavljam kombinaciju crv glista. Ali opet nista! Sada umesto 50cm predveza montiram metarski. Ponovo nista!  Ali sada kao da je tok pojacao pa i hranilica od 50gr jedva drzi dno. Nesto cudno se desava... Menjam udicu. Montiram 18ticu i jednog crva. Sada sam vec bio ozbiljno zabrinut. Jednostavno riba nije tu!

            Sve sam pokusao ali ne ide. Ostaje mi dve opcije. Da prihvatim poraz i vratim se kuci ili da se selim. Pakujem se lagano i lomim sta da radim. Idem kuci!  Ali dok sam prolazio pored skretanja za drugu poziciju nesto me povuce da svratim. Ovde vetra skoro da uopste nije bilo. Povrsinska aktivnost je bila vidljiva na svakom delu reke. Ne vredi moram ponovo pokusati! Ponovo sve krece iz pocetka. Raspakujem samo osnovno tako da cuvarka ostaje u torbi. Ova pozicija je dosta plica pa je ovde dubina na zaravni koja se nalazi na 30m od obale oko 4m. Sondiranje mi je pokazalo pored dubine da se na toj istoj zaravni samo malo dalje nalazi i dosta skoljki pa mi seucinilo kao da je to prava pozicija. Svega 15tak min mi je bilo dovoljno da dobijem prvu ribu. Lepu deveriku! Pa onda i drugu a za njom i trecu! Riba je bila tu i jela je bukvalno svaki ponudjeni mamac. Prosto mi je bilo drago sto sam ipak svratio.

                Sedeo sam na septembarskom suncu pecao i uzivao. Zato sam i dosao. Prosto su mi osecanja bila pomesana. Bilo mi je zao sto odmah po dolasku i pogledu na reku nisam odreagovao kako je trebalo i promenio poziciju ali mi je bilo i drago sto sam naterao sebe da svratim na i pogledam reku iz nekog drugog ugla. Taj drugi ugao je danas doneo prevagu i razliku izmedju loseg i dobrog pecanja ali me i naucio da se cesto moram i pomuciti i potraziti drugaciji pristup ne bi li ostvario zeljeni cilj ma kakav on bio.

Septembarsko pecanje babuske

             Postoje tereni koji su mi posebno dragi ali iz nekih samo meni znanih razloga ne posecujem ih onoliko koliko bi zeleo. Ovog jutra sam se zaputio upravo prema jednoj od tih pomalo zapostavljenih destinacija.


              Dok su svi oko mene pricali o Vojvodanskim rekama. O tome kako samo lepo tamo pecaju. Meni su samo neki delovi njihovih recenica ostajali urezani u secanju. A najcesce bi to zvucalo: “ Presao sam 200m obale da nadjem kamen. Ne mozes da pridjes vodi od blata. Upao sam  do obrva u blato“. Nekome ko je odrastao na Drinskom sljunku je to zvucalo bas cudno.

             Na Tamisu sam prvi put pecao pre par godina.  Ali utisak koji je ta reka ostavila na mene je bio dovoljan da ga odmah zavolim. Drvored sa topolom posadjenom u savrsenim vrstama. Tamno zelena boja vode koja bi lagano nosila tek neku lisku koja kao da tu i pripada. Ali ono sto je ostavilo poseban utisak je ribolov i riblji fond.

            Laganim korakom idemo obalom reke i trazimo mesto koje igleda drugacije od ostalih. Mesto koje ce biti zaklonjenjo od pogleda ljudi, koje ce biti daleko od guzve i graje ali i izglednu poziciju za pecanje. Mali usek u sumi nas je doveo na reku bas na poziciju kakvu smo zeleli. Ovde se reka blago suzava. Prilaz obali uz blagi pad i bez blata. Kontra obala sa velikim bedemom potkopana sa  dubinom koja na prvi pogled obecava  za Tamis i malo granja koje je tek stcalo iz vode.

           Oprema je doneta i hrana se lagano mesa. Ovaj put sam se odlucio za Tubertini Carpa Tinca Yellow hranu koju mesam u odnosu 1:1 sa teskom zemljom uz dodatak peleta i secerca. Deo peleta cu odmah dodati u hranu i kvasiti zajedno sa njom a u svaku petu hranilicu cu dodavati i suve pelete. Ovim zelim napraviti da na hranilistu bude hrana krupnije granulacije koja ce se u razlicitim vremenskim intervalima otvarati i drzati ribu dugo vremena. Stap koji cu koristiti je Tubertini Galaxy feeder. U pitanju je perjanica ovog brenda i novitet za ovu godinu koji je  tek pristigao kod nas. Tezina bacanja je ML ili do 60gr.

Fenomenalna parabola Galaxy
fidera

          Sondiranje pokazuje ono sto se moglo i slutiti. Dubina raste sve do 2/3 recnog toka a onda pocinje zaravan nacickana granjem. Upravo tu na samoj ivici podvodnog granja i na dubini od pet metara cu i pecati.

            Vec je 8.30h. Pocinjem sa hranjenjem. Izbacio sam 5,6 hranilica, a onda umesto hranilice vece zapremine za pocetno hranjenje montiram DG hranilicu tezine 30gr koja ce biti dovoljna da danasnje pecanje. Udica je velicine 16, a na nju mamcim dva crva. Nedugo po pozicioniranju sistema dobijam i prvi udarac a titranje vrha od 1oz mi dade do znanja da je u pitanju sitnija riba... Tako i bi, a deverikica je vec vracena u vodu. Nastavljam. Sledece bacanje dobijam pesa. Pa jos jednog! A onda vrh malo jace krenu ka vodi! Kontra i reakcija zakacene ribe mi dadose do znanja da nije toliko sitna riba. U meredovu se nasla babuska! Nastavljam i ujedno pogled skrecem prema kumu koji takodje vadi babusku! Od tog trenutka babuska se pecala konstantno, a onda prekid! Bez udarca sam vec tri bacanja. Vec u glavi razmisljam da ili je usla grabljivica ili je se nesto krupnije mota po hranilistu. Bas u tom trenutku stap silovito krece ka vodi a to je znacilo samo jedno! Saran! Na kontru riba ucini bas ono sto nisam ocekivao! Iz sve snage krenu ka meni. Dok sam sto sam brze mogao namotavao olabavljen najlon riba je sve vise prilazila obali, a onda je naglo skrenula levo i usla u pravo u granje na par metara ispred mene. Pokusavao sam na razne nacine. Ali bio sam nadmudren! Tamiski lisac me nadmudrio!

Sva riba je vracena nazad u vodu

              Pogled na sat mi rece da je vec 14.30h. Vec kasnim! Neverovatno da bas danas imam popodne obaveze. Bas danas kada riba odlicno radi!  Kakvo je to samo pecanje bilo. Uz par neizbeznih slika sa ulovom se rastajemo sa Tamisom za danas. Lep je Tamis! Drugaciji od drugih reka. Nekako minijaturan ali ta njegova boja. Boja koja samo zagolica mastu ribolovaca i prosto vuce da ponovo dodjemo na njegove obale i prosto se samo zagledamo u vodu koja jos uvek krije riblje bogatstvo koje je zaista retko za nase vodotokove!


      Kratak video snimak sa pecanja na kom se vidi 6 ulovljenih riba za 10min.

Fiderom na moru

   Vreme zaista leti. Dani se menjaju kao na traci. Leto je vec lagano na izmaku a ja sam jos uvek ne svestan da na godisnji odmor krecem za par dana. 

          Ovo leto bese popunjeno raznoraznim  obavezama koje su se kao tempirane pojavljivale tacno kada bi ustinuo neki trenutak za sebe. Vremena za uzivanje i odmor skoro da nije ni bilo... Godisnji koji mi je vec stigao je prilika da se bez uobicajne uzurbanosti posvetim odmoru i da ugrabim vremena za pecanje.

           Vec 20tak dana u razgovoru sa kolegama ispitujem sve moguce opcije morskog ribolova. Iskustva su razlicita: Plovak je za more sa obale kao izmisljen, samo plovak sa nekog mola ili kamena, dubinka samo nocu ili bas rano ujutru, ali jedna mi opasno zapara usi fiderom nemas sta da trazis na moru. To u meni probudi neki inat. Bice ove godine fiderom na moru.

          Poveden iskustvom od prosle godine kada mi je krupnija riba uglavnom bila van domasaja, opredelio sam se za malo jacu opremu. Stap koji cu koristiti je Tubertini Android telefeeder duzine 3,9m. U pitanju je stap koji je voma lagan za transport sto sada ima veoma bitnu ulogu. Tezine bacanja heavy a po samoj konstrukciji pomalo podseca na neke surf stapove. Upareio sam ga sa Tubertini Toda masinicom. U pitanju je veoma jaka masinica kompletno napravljena od metala a uz to je i u potpunosti zaptivena pa se moze se koristiti za morski ribolov. Osnovni najlon je 0,20mm, a predvez 0,16m. Uz sve to sam izabrao tri modela malo jacih udica koje su mi se ucinile kao dobar izbor.

          Sve je spremno! Krecemo na put. U glavi mi se jos vrte ideje kako? Sta? Koju ribu pecati. Vec sam procitao gomilu tekstova o pecanju na moru. O skoljki, filetu, morskim crvima ali uvek se kroz pricu provlacilo pecanje na hleb na koje se gotovo uvek vezivalo iskljucivo za plovak i cipla. Taj isti cipl mi se zbog cestog poredjenja i slicnosti sa nasim skobaljem ucinio kao riba koja bi mogla bila izuzetno atraktivna za pecanje.

         Prvi dan po dolasku se zaputih na dobro mi poznatu plazu koju smo posecivali i prethodnih godina. Cim smo stigli uzeo sam masku i krenuo na laganu pretragu dna. Bilo mi je vec poznato da od 15m od obale i 1,5m dubine pesak smenjanju kamene ploce. Na tom delu voda naglo plica tako da se sa 1,5m dubina vraca na svega 40cm i onda pocinje lagano da raste kako odmicemo od obale sve  do kraja ploca koje se protezu sve do 60m od obale gde ima oko 6m dubine. Po zavrsetku ploca ponovo krece pesak. Bas taj sam kraj ploce i prelaz na pesak mi se ucinio izuzetno interesantnim. Ribe je bilo u obilju. Jedino sto je malo brinulo je bio upravo pojas od kamena gde se riba mogla zavuci u svakom trenutku.

         Ipak prvi dan nisam ni rasklapao pribor. Umoran od puta imao sam samo odmor na pameti. Sada vec odmoran jedva docekah da se guzva na plaza malo rascisti i raspakovah pribor. Za mamac sam uzeo par skoljki prilepaka koje sam uspeo naci na kamenu a za primamu cu koristiti VDE Green Marine , pojacacan Green Mistery peletama. 

          DG hranilica je plasirana na samu ivicu peska. Posle par miniI druga pogadja isto mesto. Dobih lagan udarac i prvu ribu. Sledeci udarac koji sam dobio je bio izuzetno jak. Blank se dobrano savio a na kontru sam osetio samo jako “pumpanje” a onda je krenula ka meni i samo stala. Uradila je tacno ono cega sam se plasio. Usla je u stenje! Kidanje je bilo neminovno… Ponovo montiram sitem ali se situacija ponovila posle nepunih 15min. Dosta mi je bilo za taj dan. Nadmudren sam…

        Sledeci dan sam se odlucio za drugu poziciju. Pecanje na kraju plaze na stenju koje duboko zalazi u more. Sondiranjem dna sam nasao plato sa sljunkovitim dnom na 20tak metara od obale na kom je oko 5m dubine. Ovaj put sam resio pecati na koricu hleba aromatizovanu sirom a izboh hrane ostaje isti VDE green marine plus pelete. Dok sam lagano dotezao sistem kod prvog bacanja dobih lep udarac i prvog  krupnijeg spara. Odmah za njim jednu lepu usatu. Tada krece  serija sparova koju prekida ozbiljan udarac. Kontra! Pusliranje na stapu ali predvez puca… Nastavljam da pecam. Tada krece serija Pirki. Riba koje su mi se ucinile izuzetno slucnima nasim bandarima. Uzimale su izuzetno agresivno a bile su i prilicno borbene. Za dva sata koja sam pecao to vece sam se toliko nauzivao da narednih dana nisam ni uzimao stap.

             Par dana kasnije dok sam sa maskom na licu pretrazivao sta se sve to krije u udubljenjima izmedju kamenih ploca primetih belasanje na 10tak m od mene. Jato ciplova je polako krstarilo. To je bio podstek koji mi je trebao. Bitno mi je bilo da ih vidim da znam da ih ima tu! Polako se plaza cistila a ja sam razmisljao kao da dolijam "morskom skobalju". Pokusao sam istom kombinacijom kojom sam pecao na kamenu ali rezultata nije bilo. U voznji do smestaja razmisljao sam o danasnjem neuspehu u pecanju cipla. O tome gde je greska?  Misli mi prekide zena recenicom”Kako nisi nista upeao danas kada ako samo malo podignem pesak u plicaku one dodju?! To mi dade novu ideju!

             Vec je 18h sedeo sam i mesao kombinaciju za danas. Osnovu hrane ovaj put cine prezla  i sitan pesak u koje sam dodao samo malo hrane tek po neku peletu. Ideja je bila da napravim oblak koji bi ribu zainteresovao i  u koji bi usla da se hrani. U tom oblaku bi bila udica Serie 10 u velicini 16 namamcena koricom hleba koja bi titrala iznad same povrsine dna. 

             Namestio sam se i poceo. Pecam na samom pocetku ploce na 17m od obale i svega 30cm dubine. Nedugo po plasiranju par hranilica dobio sam i prvi udarac. Nije to bio klasican jak udarac morskih riba. Bilo je to vise titranje i poigravanje vrha. Dok sam cekao pravi trenutak da kontriram  setih reci namenjenih skobalju verovatno naseg najboljeg fider skobaljasa ”Lopov je to!”. U tom trenutku vrh jace zatitra a kontra dade prvog cipla. Posle prvog sve je bilo lako. Riba je konstantno uzimala. Bilo je tu i spadanja i omasaja ali svakih par minuta imao sam po jednog. Bilo je pitanje samo da li je sitniji ili krupniji. Najveci su isli do nekih 600-700gr a borba sa njima je zaista bila…

            Svako vece do kraja letovanja sam sedeo na plazi na istom mestu i uzivao. Uzivao u sumu talasa koji su pravili specifican zvuk dok su nestajali oko mojih  nogu. Uzivao sam u zalascima sunca koji su bili upecatljivi i okupani paletom toplih boja koje su se razlivala na vodenoj povrsini. Ali najvise sam uzivao dok bi sa istim zarom vadio svakog cipla a onda nepovredjenog vracao u more.  Sada kada razmislim gde bi isao na more sledece godine odmah mi pada na pamet ovo pecanje Cipla i osecaj zadovoljstva. Cipli, vidimo se dogodine! 

                                 Kratak editorijal o pecanju cipla na moru.
                                                     Feeder i more: