Jezerske deverike

               Jos jedan topao dan nas je naterao da na pecanje krenemo u popodnevnim satima. I to gde da idemo? Izbor je bio veoma lak, naravno idemo na  jezero Gazivode. Na vodu stigosmo u subotu oko 17:30. U pravo vreme da pokusamo prevariti nekog staklookog lepotana. Iako sebe ne smatram za nekog smudjarosa svremena na vreme ipak odlucim pokusati prevariti nekog. Tako i ove tople letnje veceri  dok sam u drustvu drugara  boravio i uzivao na obalama Gazivoda odlucih da pokusamo.
             Odmah po dolasku smo zabacili kedericu i namontirali stapove. Odlucili smo pecati dubinskom metodom. Stapovi nista posebno. Dva najobicnija malo jaca kineska sa istim takmvim masinicama. Zabacili smo po dva stapa sa sitnijim kederima i poceli igrati igru cekanja sa  staklookim.  Nazalost vreme je prolazilo a udarca nigde. A onda kasno u noci negde oko 00h konacno sam imao jedan udarac ali bez rezultata. Keder je bio prepolovljen na pola. Verovatno neki sitniji smudj...

            Posle igre zivaca sa smudjem oko 01:30 h smo odlucili da probamo prevariti neku deveriku na fider.  Na vrhove stapova (ja sam koristio Colmic Progresive,3,60m 80gr) montirali smo ampule i poceli traziti ribu. Kemo je za pocetak poceo traziti na vecoj daljini i probao na koru hleba, a ja sam poceo blize na secerac. Nedugo po bacanju dobijam prvi udarac ali omasaj. Za njim je usledio i drugi aliponovo omasaj a onda pauza.

           Posle napornog dana i ne prospavane noci negde oko 02:30 lagano je poceo da me hvata san. Bas u tom trenutku osetih jak udarac blanka o nogu na koju je bio naslonjen. Rasanih se u sekundi i zapoceh lepu borbu prvom ribom te noci. Bila je to prelepa deverika teska oko 1,5kg. U medjuvremenu nam se pridruzio nas drugar Pile. Dok se on namestao i raspakovao nama je deverika pocela aktivno da uzima. Uzivanje u prelepom pecanju prekidala nam je sa vremena na vreme pomisao da deverika ovde najcesce prestajesa radom cim sunce ugreje. Sunce se lagano dizalo a aktivnost ribe na opste iznenadjenje se nastavila.  Radila je cak i na 30+ stepeni.
            Oko nas su mesta polako pocela da se popunjavaju. Dosle su dve ekipe sa po dva ribolovca i jedan individualni ribolovac. Clanovi obe ekipe su pecali sa po tri stapa, na jeza nazalost! Na srecu nisu imali puno srece i aktivnosti ribe. Mi smo koristili hranu 100% catch deverika pojacanu peletama od jagode i mlevenom konopljom. Mamac koji je riba ceo dan uzimala bio je mesni crv...Pecali smo na daljini od 20 metara u jutarnjim casovima, ali kako je vreme polako prolazilo i sunce sve jace grejalo riba se povlacila sve dalje i dublje pa smo morali produziti nase zabacaje cak do nekh 40 metara. To citanje kretanja ribe nam je i donelo uspeh.

              Ipak oko 15 h udarci su polako poceli da se proredjuju a riba je polako pocela sve slabije i slabije da uzima. Bese to nama jasan znak da zavrsimo sa jos jednim prelepim pecanjem na Gazivodama. Spakovali smo se i slikali se sa ulovom i pustili lepotice koje su nam dodatno ulepsale dan proveden pored vode... Moram napomenuti da smo zbog vracanja ribe bili osudjeni od mnogih kolega ribolovaca, ali to nije nesto sto ce nas spreciti da nastavimo da gajimo takav odnos prema vodi, prirodi, ribi... Nastavljamo parolom "pecaj iz zadovoljstva, slikaj radi uspomene, pusti zbog buducnosti"!

BISTRO
 Zeno Karisik-Bato