Babuske iz tople vode

                Postoje tereni o kojima sam do sada slusao price. Price o ulovima, krupnoj ribi, bogatstvu ribljeg fonda. Jedna od njih je Topla Mlava kod Kostolca. Nastala kao odvodni kanal koji povezuje termoelektranu sa Dunavom i  kroz koji termoelektrana Kostolac ispusta toplu vodu. Tokom godina kanal  se nametnuo  kao Meka za vecinu ribljih vrsta. Ne ledi ni na najvecim mrazovima, a topla voda pogoduje ribi koja ostaje aktivna i hrani se gotovo cele godine. Poznata je po zimskom pecanju sarana ali i po beloj ribi koja ce meni biti ciljana lovina.

             Oprema je bila spakovana  cak dva dana pre polaska, a alarm pokazuje da je budjenje vec za dva sata. Na vodu smo krenuli veoma rano, cak i ranije nego inace tako da smo se na obali Mlave nasli cak i pre svitanja. Izgledala je pitomo, moglo bi se reci cak i pomalo usporeno. Odmah po dolasku smo se susreli sa prvim problemom tog dana. Voda se povukla nekih 3,4m i ostavila pojas blata. Uz malo snalazljivosti  to se resilo tako sto smo u pojas visoke trave naneli granja i suve trave koji su drzali stolicu taman toliko da ne potone u blato.

            Uz pojavu prvih suncevih zraka sam mesao hranu. Sobzirom na to da sam imao informaciju da se podjednako dobro pecaju deverika i babuska odlucio sam za vec proverenu kobinaciju. Kesu Gold Medal Brown mesam sa 500gr keksa u boji krupnije granulacije, dodajem 1,5kg teske zemlje a sve to pojacavam sa  400gr secerca i 400gr kuvane psenice. Uz to u svaku drugu hranilicu cu dodavati brzo topive micro pelete velicine 1,5 i 3mm.

          Pre prvog bacanja sondirao sam dno. Sirina varira izmedju  45 i  50m, dno je cisto bez zakacaljki, dubina polako pada do sredine toka gde je bilo oko 2m, a tok iako je izgleda sporo i lenjo gura  prilicno jako tako da sam odabrao DG hranilicu sa kramponima od 40gr.

           Pre prvog bacanja imao sam jos jedan problem. Vetar se bas razduvao. To mi se ucinilo kao idealna prilika da umesto  najlona koristim strunu upletenicu koja je manje istegljiva i direknije ce prenositi udarce ribe na vrh koji se ljulja na vetru. Tako da se Tubertini viral u debljini 0,08mm nasao na jos jednom testu.

        Dve, tri hranilice sam izbacio bez mamcenja udice a onda na udicu u velicini 14 sa pedvezom od 50cm namamcih dva bela crva. Nedugo po njenom pozicioniranju u sredini toka dobih i prvi udarac.  Babuska je izuzetno alavo uzela mamac. Bio je to idilican pocetak a svako sledece bacanje sam imao ribu. Na svakih 7,8 babuski doslo bi po jedno manje sarance sa kojim bi borba na lagan pribor bila pravo uzivanje. Idila je trajala do 9h a onda umesto tipicnog udarca za babusku usledi samo blago titranje vrha a na udici se nasao pes. U sledecem bacanju se ponovi ista prica. Pa ponovo! Taj trend se nastavi i u sledecih 15tak min. Babuska kao da je potpuno nestala!

         Napravismo kratak predah koji smo iskoristili za dorucak, a i da se sklonimo sa vetra koji nije odustajao. Vec oko 10h smo ponovo bili na pozicijama. Ali nista! Bas Nista se ne desava! Ni udarac, ni pipanje! Nista! Vec sat vremena sam bez udarca! Probao sam promenom mamca, kracim predvezom, duzim predvezom. U tim trenutcima  je cuvar svratio da nas obidje i proveri dozvole. U desetominutnom razgovoru snjim  smo dobili neke nove informacije pa I ono sto nas je u tom trenutku najvise zanimalo, malo nizvodno riba jod uvek radi.

         Posle pakovanja, puta nizvodno opet je pozicija isondirana a sada mi je bilo jasnije zasto ovde riba jos uvek radi. Za razliku od 2m dubine na prvoj poziciji  ovde je na sredini preko 6m, a sirina je preko 60m.. Cim je sunce jace ugrejalo riba se povukla dublje.

         Ponovo sam izbacio par hranilica da formiram hraniliste a onda mamcim udicu sa dva bela crva. Par minuta je proslo nista se ne desava. Ni posle 20min nista, a onda stavljam na udicu uz crve i parce gliste a nesto glista sam isekao i dodao u hranu. Vec u prvom bacanju dobih ponovo babusku. Zatim i drugu,pa trecu. Ponovo zatisje… Iskoristih ga da odem do kola ali samo sto sam napravio par koraka ka autu ceo stap krenu ka vodi. Pritrcah i zaustavih ga. Imao sam ribu na stapu. Nije ni tako sitna ali vuce nekako cudno, drugacije… Nije saran, ni deverika, ni babuska… Posle par trenutaka ispred meredova se ukaza iznenadjenje dana u vidu somceta. Bio sam bas iznenadjen! Napravih sliku snjim pa ga vratih u vodu. Nastavljam da pecam i ponovo krenu babuska. Jedna, druga, treca  a onda ponovo zatisje… Ponovo stap krenu ka vodi! Sada sam vec znao sta je u pitanju! U meredovu se nadje jos jedan somcic!

         Sada sam vec bio siguran da su seckane gliste u hrani pored zeljene babuske navukle i somcice. Situacija se ponavljala vise puta po precrtanom receptu. Par babuski, zatisje, somcic! Bese to lep ritam koji mi je prijao i ritam uz koji sam uzivao.

        Sivi oblaci koji su se polako nadvijali iznad nas i potiskivali sunceve zrake kojih vec neko vreme nije bilo obecavali su kisu. Polako smo poceli da se pakujemo. Bese ovo neko drugacije pecanje. Drugacije ali sigurno ono koje ce i da se pamti. Pecanje koje se retko moze doziveti kod nas. Da u istom danu pecas sarana, deveriku i soma. Topla Mlava je ostavila lep utisak na nas. Toliko lep da se sada uz par fotografija rastajemo od nje uz obecanje da cemo se vratiti cim na vreme dozvoli.

    Autor 

Bojan Ljubicic

Jezerske deverike

               Jos jedan topao dan nas je naterao da na pecanje krenemo u popodnevnim satima. I to gde da idemo? Izbor je bio veoma lak, naravno idemo na  jezero Gazivode. Na vodu stigosmo u subotu oko 17:30. U pravo vreme da pokusamo prevariti nekog staklookog lepotana. Iako sebe ne smatram za nekog smudjarosa svremena na vreme ipak odlucim pokusati prevariti nekog. Tako i ove tople letnje veceri  dok sam u drustvu drugara  boravio i uzivao na obalama Gazivoda odlucih da pokusamo.
             Odmah po dolasku smo zabacili kedericu i namontirali stapove. Odlucili smo pecati dubinskom metodom. Stapovi nista posebno. Dva najobicnija malo jaca kineska sa istim takmvim masinicama. Zabacili smo po dva stapa sa sitnijim kederima i poceli igrati igru cekanja sa  staklookim.  Nazalost vreme je prolazilo a udarca nigde. A onda kasno u noci negde oko 00h konacno sam imao jedan udarac ali bez rezultata. Keder je bio prepolovljen na pola. Verovatno neki sitniji smudj...

            Posle igre zivaca sa smudjem oko 01:30 h smo odlucili da probamo prevariti neku deveriku na fider.  Na vrhove stapova (ja sam koristio Colmic Progresive,3,60m 80gr) montirali smo ampule i poceli traziti ribu. Kemo je za pocetak poceo traziti na vecoj daljini i probao na koru hleba, a ja sam poceo blize na secerac. Nedugo po bacanju dobijam prvi udarac ali omasaj. Za njim je usledio i drugi aliponovo omasaj a onda pauza.

           Posle napornog dana i ne prospavane noci negde oko 02:30 lagano je poceo da me hvata san. Bas u tom trenutku osetih jak udarac blanka o nogu na koju je bio naslonjen. Rasanih se u sekundi i zapoceh lepu borbu prvom ribom te noci. Bila je to prelepa deverika teska oko 1,5kg. U medjuvremenu nam se pridruzio nas drugar Pile. Dok se on namestao i raspakovao nama je deverika pocela aktivno da uzima. Uzivanje u prelepom pecanju prekidala nam je sa vremena na vreme pomisao da deverika ovde najcesce prestajesa radom cim sunce ugreje. Sunce se lagano dizalo a aktivnost ribe na opste iznenadjenje se nastavila.  Radila je cak i na 30+ stepeni.
            Oko nas su mesta polako pocela da se popunjavaju. Dosle su dve ekipe sa po dva ribolovca i jedan individualni ribolovac. Clanovi obe ekipe su pecali sa po tri stapa, na jeza nazalost! Na srecu nisu imali puno srece i aktivnosti ribe. Mi smo koristili hranu 100% catch deverika pojacanu peletama od jagode i mlevenom konopljom. Mamac koji je riba ceo dan uzimala bio je mesni crv...Pecali smo na daljini od 20 metara u jutarnjim casovima, ali kako je vreme polako prolazilo i sunce sve jace grejalo riba se povlacila sve dalje i dublje pa smo morali produziti nase zabacaje cak do nekh 40 metara. To citanje kretanja ribe nam je i donelo uspeh.

              Ipak oko 15 h udarci su polako poceli da se proredjuju a riba je polako pocela sve slabije i slabije da uzima. Bese to nama jasan znak da zavrsimo sa jos jednim prelepim pecanjem na Gazivodama. Spakovali smo se i slikali se sa ulovom i pustili lepotice koje su nam dodatno ulepsale dan proveden pored vode... Moram napomenuti da smo zbog vracanja ribe bili osudjeni od mnogih kolega ribolovaca, ali to nije nesto sto ce nas spreciti da nastavimo da gajimo takav odnos prema vodi, prirodi, ribi... Nastavljamo parolom "pecaj iz zadovoljstva, slikaj radi uspomene, pusti zbog buducnosti"!

BISTRO
 Zeno Karisik-Bato

Laganim sistemom do skobalja pocetkom Jula

                Nakon dugogodisnjeg staza u pecanju skobalja na plovak na Moravi. Pecanja koje je verovatno vecini plovkarosa i najzinimljivije resio sam da svoj boravak kod rodbine u Uzicu iskoristim da posetim nasu najlepsu reku Drinu u nadi da cu prevariti nekog kapitalnog skobalja.

              S obzirom da sam odrasto kraj Juzne Morave gde skobalja ima dosta i da ga na njoj cesto lovim, pecanje skobalja na plovak na Drini se nametnulo kao realna opcija. Lovna velicina skobalja na Moravi je do 700-800gr, a love se cesto na ekstremno osetljive sisteme gde silazenje sa 0.12 na 0.10 predvez moze da napravi veliku razliku. Generalno na Moravi pecamo plovcima zimi do 2-3gr, i predvezom 0.10-0.08, udicama 14-16-18. Zima je specificna jer se tada peca hlebnim bombama i francuskim hlebom namamcenim na udicu. Leti su sistemi jos osetljiviji i peca se plovcima od 1.5-2gr i udicama 16-18 tada pecamo na praskaste primame u kombinaciji sa zemljom i crvicima.

              Sam dolazak na vodu je bio veoma uzbudljiv, a nacin pecanja je u potpunosti drugaciji.. Umesto bolonjezima do 15-20gr tezine bacanja i masinicama u velicinama 1000-2000  ovde sve menja u korenu. Video sam sve! Od bolonjeza do 50gr tb, do telemeceva 120gr tb. Masinice idu cak do 6000 velicine. Vecina  koristi 0.18 kao osnovni najlon, 0.14 kao predvez neretko i 0.16. Plovci su od 8-12gr (niko nije u tom trenutku koristio manji).

               Mesto je  usce Rogacice u Drinu. Stajem na poziciju pored 40-50 ribolovaca i u tom trenutku jedan nazovimo ‘kolega’ mi je rekao da se sklonim sa mesta! Razlog je kako mu ne bi plasio ribu! Bilo mi je malo cudno! Peca se na 50-60m sa obale, ja sam hteo da stanem na prvih 5-6m. Ok, produzicu dalje. Trazeci izglednu poziciju  nalazim jedan deo koji mi deluje veoma primamljivo. U pitanju je deo ispred glavne matice. Deo gde se bez problema moze pecati i malo osetljivim sistemima, usput vidim da tu ima dosta skobalja. Iako drugi pcaju u matici odlucio sam probati ovde.

              Sad se menja sve, nema vise hleba kao na Moravi, nema crvica, vec treba namontirati travu. Gledao sam neke klipove na YouTube-u ali sa tom montazom trave nisam imao nikakve rezultate, cak su me i lokalci ubedili da je to pogresno objavljeno. U pomoc su mi pritekla dva coveka iz Uzica koja su bila vise nego ljubazna da dodju i pokazu mi montazu trave na udicu sa usicom. Trava bukvalno kada se montiraiI pusti u vodu, treba da izgleda kao ‘jelkica’, dakle sto prirodnije i da landara ribi u vodi.

            Na Moravi lovimo skobalja najcesce na dnu, 1-5cm od dna, dok se na Drini skobalj dize cak i vise za travom. Veliki problem predstavlja sto je trava procvetala i skobalj ima hrane u izobilju. Neki su mi cak  rekli da ribu nisu uhvatili 15 dana.  Takve situacije uvek na mene deluju kontra a i ja sam tvrdoglava mazga! Presao sam tolki put da pecam na Drini, sad sigurno necu da se pokupim i odem.

           Pribor na koji pecam se sastoji od bolonjez stapa marke Tubertini Level 5705, duzine 5m i tezine bacanje do 30gr uparenim sa masinicom Daiwa Lexa 2000 na kojoj je namotan osnovni najlon Tubertini Top Scorer 0.14mm sa predvezom Trabucco Match Strong 0.12mm i udicama Gamakatsu F11. Plovak je model ‘Drina’ sa klasicnom montazom ‘olovnom suzom’.

              Krecem sa pecanjem oko 11h. Vrucina je ogromna! U vodi sam do grudi! Uporan kao mazga! Hiljade voznji, ali ribu nemam… Tesi me situacija sto i kod ostalih ne radi, znaci ne gresim nigde, vec riba jednostavno nece da jede. U jednom trenutku dolazi simpaticni lokalac koji mi kaze : “Sine, mora da radi jedan sat! Cekamo je taj jedan sat, tad cemo da uhvatimo!”.

     
              Velika doza optimizma sa njegove strane,  nastavljam uporno da jurim na istom mestu. Polako mi prilazi par Uzicana koji me ljubazno pitaju da li mogu da mi se pridruze na mom mestu. Pecamo zajedno i  negde oko 15h sam stavio plovak 5gr, i predvez 0.10mm dobijam prvog skobalja. Borba je kratko trajala, imao je oko 1kg, najveci do sada! Na Moravi sam imao dosta skobalja ali su svi bili manji, sav presrecan, vracam ga u vodu i nastavljam sa pecanjem. Nakon pola sata sam ponovo riba! Ovaj put je to skobalj od 1850gr, a nedugo zatim i jos jedan od 1430gr!

                 Vecina ostalih ribolovaca taj dan nije imala ulova. Kako zbog teskih sistema, tako i sto su neki cak i pokusavali da ga grebu! Moja upornost se isplatila! Jednostavno naleteo sam u pravo vreme kad je poceo da jede. Pecanje se zavrsava oko 19h.  Vecina ribolovaca se posle zavrsetka pecanja sastala u kafani, koja je samo na par metara od vode. Tek tamo smo ustanovili da sam ja jedini imao 3 skobalja! Jos dvojica su bili dovoljno srecni da uhvate po jednog ostali nista!  Naravno slede lepi komentari od vecine kolega ali i oni ne tako lepi. Da budem iskren, bilo je komentara da li sam normalan sto koristim toliko lagan pribor? Zasto ga ne jurim u glavnoj matici? Ali se na kraj ispostavilo da je pametnije pecati laganim sistemima i da sam bio u pravu. Meni srce puno! Sad ruke i noge sto su me celog dana bolele zbog stajanja u vodi, drzanja stapa odjednom prestaju.

Pribor na koji sam pecao :
- Tubertini Level 5705 

-5705 je stap koji je izuzetno ostar na kontri, a na ribi veoma mek, sto omogucava pecanje sa tanjim snajlonima i pruza daleko veci uzitak, usput takav rad stapa veoma dobro zamara ribu. Ovim stapom sam pecao i na Moravi sa velikim uzivanjem.

- Daiwa Lexa 2000
– Mislim da je ovo jedna od lepse dizajniranih masina, ali sto se tice mehanickog dela, preporucujem vam da se drzite dalje od nje. Veoma mala vucna snaga, ne trpi otpor plovka od 6gr i jako ga tesko vadi iz matice sa nekih 50-ak metara.

- Tubertini Top Scorer 0.14mm – Ovo je neprevazidjeni monofil. Gotovo proziran u vodi. Trpi i slanu i slatku vodu. Proban i u najekstremnijim uslovima i nikada me nije izdao. Trpi sve cvorove, veoma otporan na habanje. Mozete ga koristiti i kao osnovni i kao predvez. Ali ukoliko zelite monofil sa kojim necete NIKAD imati problema, onda je on vas izbor.

-Trabucco Match Strong – O ovom predvezu necu puno da pricam, jednostavno predvez koji me nikada nije izdao i necu ga menjati. Jako otporan na krzanje, jak na cvoru, gotovo proziran u vodi, I sa debljinama 0.10mm sam vadio ribe do 2.5kg, preporucujem ga svima! 

            To je sve o mom prvom odlasku na Drinu, sledeci clanak o pecanju skobalja na Drini ce biti prilikom moje sledece posete u avgustu mesecu.(takodje teskom za pecanje).

Zelim vam puno ovakvih lepih komada, na nasoj najlepsoj reci!
Bistro.
Milos Antic

Pecanje bele ribe u mutnoj vodi

                   Posle nikad kisovitijeg proleca protkanog lovostajem na vecinu ribljih vrsta, sa rekama koje u Julu mesecu divljaju i na nivou su visokih zimskih vrednosti. Sada kada konacno docekah da  vodostaj Tise bude koliko toliko prihvatljiv nista drugo mi nije preostalo nego da se prvi slobodan dan zaputim na njene pitome obale u potrazi za jos jednim ribolovackim danom.

                  Iako je vodostaj u opadanju zadnjih sedam dana  ipak je na prilicno visokom nivou tako da sam mesto ovaj put birao malo drugacije. Umesto standardinih pozicija gde su dubine velike i na kojima tokom jeseni  provodim dosta vremena  opredelio sam se za poziciju koja je dosta  plica ali i poziciju sa jednim velikim plusom a to je hladovina koja ce ovo toplo pre podne uciniti podnosljivijim.

                Na vodu stizemo oko 8h. Tisa je blago zamucena ali i pored velikog vodostaja izgleda lepo i pitomo. Cini se da nju nista ne moze poremetiti u njenom skladu.

DG hranilica sa kramponima

                Danas cu pecati na Tubertini Focalize feeder MH kojim lagano sondiram dno. Dubina postepeno pada a dno  je bez prepreka. Na dvadesetak metara od obale nalazi se kraj prve kaskade sa dubinom oko 3,5m i prvi ravan plato koji je na samoj ivici pokriven  skoljkama. Upravo taj potez mi se ucinio kao idealno mesto za danasnji ribolov.

               Hrana koju cu danas koristiti je Gold Medal Brown. Na kilogram hrane sam dodao 2kg teske zemlje, 50ml melase, 400gr secerca a svaku trecu hranilicu punicu brzo topivim micro peletama i napraviti cep od hrane. Velika voda je ucinila i tok nesto jacim nego obicno tako da cu koristiti DG hranilicu sa kramponima od 50gr. Sistem je klasican klizni gde hranilica klizi po osnovnom najlonu debljine 0,18mm. Predvez je duzine 70cm a na kraju je udica koja mi je izgleda veoma zanimljivo za feeder i  koju danas probam po prvi put. Tubertini serie 39 u velicini 14.

               Vec dvadesetak minuta se nista ne desava ali uopste nisam zabrinut. Treba vremena da riba legne na hranu. Prolazi i 40min… I dalje nista! Za to vreme pogled mi je lutao na vodu koja je svremena na vreme nosila citava ostrva zemlje i trave. Prvi sat je na izmaku a ja jos nemam ni udarac. Sada vec pocinjem da razmisljam sta dalje. Da li je ovaj visok vodostaj koji zadnjih sedam dana opada odvukao ribu dalje od obale?

Focalize u toku Tise

              Posle sat ipo dobijam prvi veoma lagani udarac. Razocarenje! Na udici se nasao pes! Ponovo bacam, ali ovaj put  dva crva na udici je pokupila deverika. Za njom odmah i druga, treca a onda zatisje. Menjam mamac i mamcim secerac ali nista. Ponovo menjam montiram kombinaciju crv-glista. Udarac, kontra,  babuska! Cilj je jasan moram jato zadrzati na hranilistu! Narednih 4,5 hranilica punio sam samo micro peletama  sa dodatkom crva u zelji da se pored primame na hranilistu nadje i nesto sto bi duze zadrzalo ribu tu.

              Ponovo mamcim udicu kombinacijom crv-glista i par trenutaka po padanju hranilice imam udarac. Ponovo babuska! To je to! Nastavljam u istom tempu, jos jedna kontra u nizu. Riba je tu ali predvez puca! Svestan da sam propusto priliku menjam predvez i umesto 0,12 stavljam 0,14mm. Babuske i sada vec tek poneka deverika nastavljaju da uzimaju cesto nedozvoljavajuci ni da sva hrana ispadne iz hranilice.

             Kako samo vreme brzo leti. Sunce koje  je vec prelazilo krosnje drveca  je signaliziralo da je vreme za pakovanje i da je i ovom druzenju sa Tisom dosao kraj. Uz par fotografija sa ulovom lagano se spakovah i uz jos jedan pogled prema vodi prekinuh do nekog sledeceg susreta druzenje sa Tisom.

 Autor
Bojan Ljubicic

Ciljani lov klena na Moravi

               Na pravom mestu u pravo vreme...  Poslednjih dana sam gledao par  kolega kako dosta uspesno love klena na Juznoj Moravi, ali niko nije hteo da podeli informaciju sa mnom gde i kako.

               Sam taj njihov stav me naterao da i sam probam prevariti nekog klena na svojim 'dezurnim' mestima.

                Kako mi vreme nikako ne ide u korist, kako zbog previse posla, tako i zbog ostalih obaveza vremena imam taman dovoljno da uvece na nekih sat-dva posetim par mesta.

1.dan

S’obzirom da ove godine nisam izlazio na lov varalicom, resio sam da ponesem voblere razlicitih proizvodjaca. U startu sam krenuo lovom klasicnim leptirima ‘mepps aglia’ u velicini 2 I u zlatnom dekoru, misleci da ce se prevariti neki ali toga nije bilo. Informacija koju sam dobio da je par njih lovilo klena na ‘visnju’ I na ‘punoglavce’, pomislio sam kako bi mogao da menjam na voblere. Odabrao sam neke prirodne dekore, I posto se je dosta Morava na tom mestu promenila zbog razlicitih separacija, poceo sam sa onim jeftinijim, kako ne bi kidao skuplje voblere. Prvog dana sam imao dosta dobrih rezultata, s’obzirom da sam sve isao na sat-dva maksimum. MC bomber u plavo belom dekoru mi je dao dosta klenova, ali je najveci bio oko 600gr. Ovaj vobler preporucujem samo u tisim delovima, sa njim nemate sta da trazite u matici jer se lepo ne ponasa tamo.

2.dan

Prethodni dan mi je bio zadovoljavajuci, I sam rad ribe iz prethodnog dana me je mamio da izadjem opet I da se oprobam na istom mestu. Posto sad vec znam gde ima kacenja, gde se riba javlja I gde sta mogu da ocekujem dosta je lakse. Danasnji ribolov je bio bukvalni ‘boom’, drugar me je nazvao I reko ‘kod tebe sam za 2 minuta’, jedino sto sam stigao je da uzmem svoj stapic I kutiju sa par varalica I da odem da vidim sta se desava. 

Dolazimo na vodu oko 18:30h, lokalni zemljoradnici pecaju na durdubaka, glistu, meppsa, ali kazu da nema celog dana ulova! Po njihovim recima ni musicu nije hteo. Neupustajuci se previse u pricu vec sam stao na standardnu poziciju i poceo da bacam svog ‘plavo belog’ bombera, proizvodjaca MC Vobleri iz Nisa. Vobler nije mogo da dostegne zeljenu daljinu zbog jakog vetra koji je duvao u tim trenutcima , a s’obzirom da nisam imao neki izbor voblera kod sebe jer sam bukvalno izleteo iz kuce, pozajmio sam od drugara par vecih voblera. 

Prvi vobler koji mi je dao je ‘Calypso F3’ u crno belom dekoru, I da, on je bio presudan ovoj grdosiji od klena! Stajem na standardnu poziciju, prvi zabacaj, dva puta zavrteo masinicom I boom, bukvalno mi stap nije izbio iz ruke. Posle par minuta, izvlacim ga iz tog ‘vrtloga(mesto gde sam pecao se sastoji iz dva dela, sa jedne strane ide matica, a sa druge strane je tiho, pravi vrtlog, I tu je uglavnom skladistena grabljivica I juri sitnu belu ribu)’ I vadim na obalu. Ja prvi ne mogu da verujem kolikog sam klena izvadio,a tek okolni ribolovci koji su ceo dan pecali i nisu ulovili nista, a i drugsr je ostao brz teksta! Nakon toga sam na istom mestu pokidao ovaj vobler, I sa ostalim voblerima nisam imao srece da prevarim nekog krupnog, vec su to uglavnom bili sitniji komadi izmedju 400-600gr.

Pribor

Pribor na koji pecam se sastoji od stapa ‘Formax Cort 2.1m 10-30gr’, sa masinicom ‘Spro Addiction 2000’ I monofilom “Colmic Axial 0.18”. Da napomenem, ovaj monofil mi je bio jedini u rezervi, inace bih odabrao neki drugi, generalno ga najvise koristim za fider

To je to sto se tice Juzne Morave kod Vranja, zelim vam bistro na vodi i puno lepih klenova!!
Milos Antic