Dan na Dobrodolu

                          Dok veče pada,  a kiša ne prestaje da dobuje vec dva dana, nivo Save raste preko ribolovackog maksimuma sedim kući i lomim mozak gde da idem, a onda kako je zvuk kapi koje udaraju u staklo počinjao da jenjava tako mi se misli izbistriše. Jesenas rekoh i obećah ”Dobrodole vidimo se ponovo” i dođe konačno i taj dan.

                        Organizacija je prilično jednostavna kretanje pre sedam i do osam smo na vodi. Već je 6.20h.  Kao oparen ustajem iz kreveta. Brzo oblačenje I umivanje. Spreman. Tačno na vreme. Izlećem ispred zgrade. Već se dobro razdanilo. Trebali smo ranije krenuti. Zakasnićemo za izbor bolje pozicije. Gledam u pomalo tmurno nebo i razmisljam što ih još nema. Kasne!  Već je 7.40h. Auto se zaustavlja, ubacujem pribor gotovo bez pozdrava i u žurbi kao da je vojna vezba.

Odlican spoj

                        Nervoza ne popušta. Sada mi se I put odužio. Konačno, pred nama se ukazuje jezero. A onda šok broj jedan: skoro sve pozicije su zauzete! Samo dve na kraju nisu. Dok polako Idemo obalom jezera prema slobodnim pozicijama šok broj dva: svi na jezeru u sred lovostaja pecaju na pampur i dubinku stuku i smudja! Dok jos pokušavam da se pomirim sa novonastalom situacijom i lagano raspakujem pribor šok broj tri: pojavljuje se cuvar, a “ribolovci” u stampedu napuštaju jezero. Pogledah jos jednom, pa mi smo sami na jezeru!

Tubertini trinity u akciji

                      Danas cu probati novu hranu na našem trzistu. U pitanju je Sportfisherov Magic bait koji ću mešati sa lakom zemljom i Browningom B22. Hrana je srednje granulacije, prilično jake arome, a može se primetiti da nije korišćena prezla  nego keks u boji.  Treba biti oprezan pri kvašenju I ne prekvasiti je, a potrebno joj je malo više vremena da upije. Tako da ne bi bilo loše kvasiti je veče pre pecanja ili pre samog polaska na vodu. Kao mamac cu kristiti pinkije i obične crve.

                      Već je desetak hranilica odletelo u vodu, a rezultat je za sada razočaravajuć samo jedan peš! Velikih problema imam sa vetrom koji duva direkno u lice, a vrh konstantno poigrava. Pomerih se na kontra stranu mesta i tu me doceka prijatna zavetrina od drveta. Sa tim se poklopi i početak uzimanja bodorke. Ređale su se kao na traci, a često nisu dočekale ni da hranilica padne do dna. Nervoza polako popušta , a osetih i prijatan miris koji je vetar daleko nosio.Vreme je za ručak.

Deo ulova

                      Posle ručka onako siti i na pola puta do sna koji nam je dolazio na oči, a koji je jedino razbijalo sunce koje  je baš rešilo da sija u punoj prolećnoj snazi i da nas ogreje dok smo sumirali utiske, lenjo počesmo sa pakovanjem. Dobrodole vidimo se ubrzo!

                     

                                                                 Autor
                                                            Bojan Ljubicic

SPRO Blue Arc

   



                 Dođe  vreme kada se broj izlazaka na vodu poveća do te mere da jednostavno morate tražiti ne tako skupe stvari ali stvari koje mogu da potraju više od jedne sezone. U tu priču mi se maksimalno uklopio SPRO Blue Arc.

I rezervna spunla je aluminijumska što je veliki plus

                 U pakovanju u kom dolazi mašinica pored nje tu se jos nalazi jos jedna takođe alu špunla, uputstvo za upotrebu i nalepnica.

                      Mašinica napravljena od aluminijuma , niti brza niti spora sa prenosom od  5,2:1, utegnuta, lepa na oko, ima sedam lezaja… a trenutno na prilicnom popustu I sa cenom od ispod 50e. Na prvi pogled zaista daje mnogo u odnosu na uloženo. Ali da li je tako?

Odlično složen najlon

                   Ono ste se na prvi pogled može primetiti da je mašinica zaista skladna. Špunla nije previse duboka, taman onako koliko ja volim. Na 710-ku namotah oko 170metara 0,16najlona, za mene I više nego dovoljno. Za  one kojima nije postoje I veći modeli. Pri motanju najlona moze primetiti da mašinica zaista lepo radi a da je najlon savršeno slozen.

                  No sada dolazimo do dela koji nas najviše zanima, da li ova mašinica odgovara nama, fiderašima. Može li da se izbori sa konstantim izvlačenjem ne tako lakih hranilica. Zakazao sam joj jedan od najtežih testova: Sava, hranilice od 40gr.

Veličina je veća nego sto broj kaže, ekvivalent je
Shimanu u veličini 2500

                  Već pri prvom izvačenju hranilice Blue Arc je pokazalo da to za njega ne predsvalja nikakav problem a subjektivan osećaj je da bi ovaj mališa mogao da se izbori I sa duplo težim teretom. Kočnica je micropodesiva, a zvuk koji proizvodi je zaista lepo slušati. Rucica je udobna za korišćenje, malo je duza ali skladna sa mašinicom. Da sve ne bude savršeno postarao se preklopnik. U jednom trenutku mi se učinilo da mašinica nešto čudno radi i zaista je i bilo tako. Najlon ne stiže do vođice nego se zaustavlja na kraju zice i kada se mota pravi usek i tuda ide(vidi se na slici ispod). Posle par

Usek se vidi na samom kraju žice

 bacanja naučih koji položaj preklopnika je odgovarajući da se to više ne dešava.

                 Zaista jedan lep model koji trenutno mozete uzeti po poviljnoj ceni, a ako je planirate uzeti bolje požurite jer se već prodaju modeli sa lagera pošto je prestala njena proizvodnja! Očekuje nas novi model sa drugim imenom I drugom za nas verovatno nepovoljnijom cenom.


  Autor
Bojan ljubicic

Neiskorišćeni potencijali

    

                Život u velikom gradu ima gomilu prednosti ali i mana. Uvek možete upoznati nove ljude, naći događaje koji bi se baš nama svideli, svaki dan možete videti neke zanimljive i intrigantne nove stvari ali usled velikih gužvi, čestih zastoja a ponekad I totalnih kolapsa vreme koje možemo posvetiti sebi često je svedeno na minimum.

               

                 Pre par godina sam bio u velikoj dilemi. Tražio se topli dom. Razmišljao sam kako bi mogao da uklopim, da mi što vise stvari kojima volim posvetiti taj minimum slobodnog vremena  bude blizu . Kako bi bilo lepo živeti u gradu, ali opet biti blizu vode. Imati mogucnost skoknuti do vode svaki dan, makar na  sat. Odluka je pala idemo na Čukaricu. Ada preko puta, Sava na 5min a tu je jedna od prvih komercijalnih voda kod nas  Ada Safari. Danas reših da posetim bas nju.

                  Dok polako idem ka dobro poznatoj destinaciji gledam na Adu Ciganliju i razmisljam o apsolutno neiskorišćenom  ribolovackom potencijalu te vode. O frigidno hladnim i sivim šljunkovitim obalama. O ne davanju prirodi ni delića vode, ni male šanse da na najlepši način makar delimično organizuje, sredi i izbalansira i da ovom Beogradskom biseru neko novo, lepše ruho. O tome kako samo mirno izgleda sada , o kontrastu koji ce nastupiti za neki mesec kada ce hiljade ljudi  hrliti na njene obale u potrazi za rashlađenjem, relaksacijom i zabavom pored vode.

                 Polako stižem na vodu, baš dugo nisam bio. Sada mi izgleda nekako drugačije, nekako veštački, nekako malo, nekako komercijalno ali bez ijednog ribolovca na obali izgleda baš onako kako meni danas treba. Pogledah na obalu jezerceta, nisam tražio ni najizgledniju, ni najbolju poziciju. Tražio sam poziciju koja ce najduze biti na dometu sunčevih zraka. Bas sam nakupio hladnoće ove zime, to će mi prijati. Sedoh na poziciju trinaest i počeh sa raspakivanjem, mesanjem hrane dok sam maksimalno upijao toplotu koja se širila zrakom.

                 Par kugli je vec odletelo u vodu, a za njima odleteše i hranilice sa namamčenim udicama. Sve je spremno, sada samo treba čekati. Čekah pola sata, ali ništa. Promenih mamce. Opet čekah, ali ništa. Ponovo menjaj, ništa! Za razliku od većine odlazaka kada bi u ovim trenutcima počela da me hvata nervoza ovaj put sam imao malo drugačiji stav. Ako hoće neka dođe, ako neće imam se ja čime zanimati. Svremena na vreme bi dopunio hranilice, zamenio mamce ali bi rezultat bio isti. Ni pipanje!

                Poče polako sunce da se pomera ka zapadu, a hladovina se spusti i na moju poziciju. Polako se spakovah i krenuh kući. Da to je taj osećaj, nisam ništa upecao ali sam se super osećao. Zato sam i otišao. Još jednom na putu do kuce pogledah u Adu Ciganliju i zamislih kako bi samo bila prelepa kada bi makar jedan deo  samo na kratko na upravljanje pozajmili prirodi ali do tada cemo kupacima I veslačima dozvoliti da uživaju u njoj nadajući se da ce I naše vreme uskoro doći.

                                                                                                         Autor

                                                                                                 Bojan Ljubičić

Od "motke" do "čačkalice", razvojni put jednog fideraša

 

               


                Vozeći se autom već par sati zapitah se koji je to najduži put na svetu? U životu bi to sigurno bio sto bi ljudi rekli iz dupeta u glavu! Ali u ribolovu? Preciznije u feeder ribolovu?

                 Svaki početak je težak, a kod većine fideraša takva je I  težina bacanja stapova koje počinju da koriste na pocetku svog fideraškog puta. Vodeći se logikom da sa jednim stapom koji je jak mogu da pecam sve, i da on može  sve, dolazimo u situaciju u kojoj sam I sam bio. Kupiću: jak štap, moćan štap, oštar štap, pravu “motku” sa ogromnom rezervom snage i sa gomilom osetljivih vrhova.  Prvi izbor je sigurno haevy stap! Bio sam zavaran da su ti štapovi , univerzalni stapovi  ili sto bi neki rekli “all around”.
 
              Dolazi trenutak kada smo srećni! Srećni jer smo naucili nesto o samoj tehnici! Srećni jer nam je ta tehnika postala favorit!  Srećni jer nas ta ”motka” sa osetljivim vrhovima u većini situacija izdvaja po ulovima od kolega koje pecaju germinama I teleskopima! Srećni jer smo uhvatili sarana od 3,4,5kg na najlon 0,18! U svoj toj sreći javlja se ideja o drugom stapu! Naravno opet heavy stapu, jer smo srećni  sa prethodnim!

 Ulov medium stapom na Savi

            Vec  danima visim na netu, pretrazujem web shopove, oglase, recenzije stapova I onda izmedju svog tog traženja “najbolje” opcije po drugima za mene, zamisli molim te odem na vodu sa malo iskusnijim kolegom fiderasem. Jos se sećam nepoverljivog pogleda koji sam uputio prema njegovom medium stapu kojim je pecao. Koliko je to samo tanano  izgledalo. Maaa, sada ćes da vidiš šta je štap… nije to za Savu!  Brzo me ta fina,tanana “čačkalica” razuveri.

Može i smuđ od 2,5kg zajedno sa belom na light

              Taj dan sam se osećao kao sundjer. Sundjer koji je uspeo iz glave istisnuti sve što je mislio da zna, I shvatio koliko ne zna! Sundjer koji je bio spreman da upija, upuja I upija! Koliko sam samo bio u zabludi. Koliko su bitni filigranski detalji za konačan rezultat koji će nas sada izdvojiti  iz grupe, ali ovaj put iz grupe koja koristi iste ili slične “motke” kao I mi. Koliko je bitno imati za 0,02 ili 0,04 tanji osnovni najlon, imati za broj ili dva manju udicu na tanjem predvezu, imati tunel ili kockastu hranilicu, koliko je bitno drzati tempo hranjenja,  koliko je mekši štap potreban da taj tanji najlon ne trpi previše nego da se opterećenje prenese na štap, I na kraju imati dovoljno znanja da sve to mozes sprovesti u delo I napraviti razliku.Taj dan sam shvatio da sam do tada na svom feeder putu išao u rikverc ili se u najboljem slučaju vrteo  oko starta pokušavajuci da nadjem pravi put! Kao pas na vrhuncu zabave  koji pokusava da uhvati svoj rep uzaludno se okrećući dok mu se ne zavrti u glavi. Konačno videh pravi put! Vreme je da se krene napred.

                Počeo sam da kapiram. Srce feeder ribolova je štap!  A od naše mogućnosti da prepoznamo koliko je jako to srce, koliko ga možemo opteretiti, koliko ono snage ima, šta mu prija a šta ne,  I šta mu je potebno da bi ono radilo u pravom ritmu zavisi nas uspeh. Čak I najmanja odstupanja mogu dovesti do zastoja I nepravilnog rada.

Saran 10+ na light stap

               Posle svega napisanog možete zakljuciti da sam uzeo medium stap, a nedugo posle njega I light. I nećete verovati ali šarani izlaze napolje I sa medium i light stapovima. A osecaj vadjenja šarana na light štap! To se mora doživeti! Naravno onu “motku” sa početka sam sačuvao I koristim je jos uvek. Koristim ga kada uslovi na vodi zahtevaju baš jak stap, ali kroz korišcenje finih light stapova sam imao priliku lakse spoznati realne mogućnosti  stapova I naći pravi ritam za svakog od njih
                                                                                                                                                                                                                                     Autor
                                                                                  Bojan Ljubičić

Savski "rezervati"

                

                Vetar leti-sunce zimi. Kakvo poređenje!?  Koliko samo lagani povetarac koji pirka u lice u letnjim mesecima prija. Koliko osmeha mi je doneo dok je lagano  pirkao I donosio toliko željeno  rashlađenje.

                Zima je,  sedim pored Save I želim se setiti tog toplog osećaja dok me taj isti vetar već toliko produvao da imam osećaj da mi se svaka kost u telu sledila, a onda se iza oblaka ponovo ukazuje sunce  I navlaci pomalo ukočeni osmeh.

                Uff… ovo bas prija, toliko mi je lepo da gotovo ne čujem glasove ljudi oko sebe. Sava  lagano raste iznad  zimske ideale. Blata nema previše. Svi smo se sjatili na obalu sa istim ciljem da zainteresujemo ribu za nasu kombinaciju hrane I mamaca. Toliko nas je na obali da se strategija mora praviti malo drugačije od većine pecanja.  Tako da danas koristim kombinaciju Browning rivera, B22 sa dodatkom teske zemlje,  prezle  I poparenih crva.

              Hranilice lete u hladnu reku, a pogled ide na levo nebili krajičkom oka uhvatio sta se dešava kod kolega koje su bile vrednije i  ranije stigli na vodu nebili zauzeli top pozicije I koji su vec uveliko  pecali dok sam ja lenjo sprovodio svoje male rituale pre prvog bacanja.

              Vrh je zaigrao…kontra…nista! Jednom, drugi put, treći, četvrti, peti!!!  Sta se dešava?!Prelazim na jos finiji sistem. Kontra… Tu je. Prvi skobalj se brzo našao na obali, a ubrzo su mu društvo pravila jos tri drugara. A onda kao da je neko rekao pauza! Trajala je dobrih 45min I kako je munjevito  stalo tako i kreće. Serija od par riba za pola sata  I ponovo pauza. Dočekah I treću seriju i jos četiri skobalja se zakoprcaše na obali. Kada rešiše da ponovo prave pauzu napravih par slika sa ulovom I reših da je dosta za danas.

             Lepa je Sava! Toliko je lepa da je svako ko je imao priliku uzeo deo obale za sebe. Napravio splav, ponton ili nešto slično,  a nama koji u stvari provodimo najvise vremena na njenoj obali ostaje jos par “rezervata” koje niko nije jos uspeo zaposesti . Gledam iz kola u jedan od “rezervata” na kom sam proveo jedan prelep dan. Okrećem pogled ovaj put lagano na desno I na put ispred sebe sa nadom da će mi taj rezervat I ubuduće biti dostupan. 

                                                           
                                                                Autor
                                                       Bojan Ljubičić