Babuske iz malog jezera

                  Neubicajno blaga zima i niski zimski vodostaj ove godine su uticali na to da se sezona pecanja skobalja na Savi zavrsi i pre nego sto je i pocela. Porast vode je onim „srecnicima“ koji su se zatekli na vodi u njegova prva dva, tri dana dao priliku da sasvim lepo pecaju ali posle treceg dana i prelaskom nivoa 400 sve je opet kao i pre toga zamrlo.

                 Zima poput ove je donela manje pecanja na Savi ali ove visoke temperature su pogodovale beloj ribi koja se na kanalima i plicim jezerima dosta ranije aktivirala. Tako smo se ovog jutra zaputili na jedno jezerce na kom smo smatrali da bi se na lakse sisteme mogla prevariti neka babuska.

                 Po samom dolasku na jezero se mogla uociti aktivnost ribe. Iako je aktivnost uocena jednom mestu nesto me vuklo da ipak probamo u samom uglu jezera oivicenom trskom koja je pravila blagu zavetrinu i sam boravak pored vode ovog vetrovitog dana cinila podnosljivijim.

                Hrana je zamesana i ostavljena da upije pre nego sto je prosejem. Ovaj put sam se u skladu sa godisnjim dobom odlucio za Tubertini gold medal  black. Tamnu hranu slatkaste arome. U pitanju je hrana prevashodno namenjena zimskom i prolecnom pecanju deverike ali  iskustvo mi govori da je i babuska rado uzima.

              Pribor koji cu koristiti je prilagodjen godisnjem dobu tako da cu pecati na udicu u velicini 18 na flurokarbon predvezu debljine 0,12mm, osnovnim najlonom 0,16mm sve to na concept light fideru sa vrhom od 0,75oz.

            Vreme lagano prolazi ali na hranilistu koje je formirano tik uz pojas trske se ne desava nista. Svejedno da li su na udici bili crvi, glista, secerac ili hleb rezultata jednostavno nema. Vec sam poceo da mislim o tome da je ipak malo prerano za jedno ovakvo pecanje. A onda resih da poslusam Nikolu , menjamo poziciju!

            Nova pozicija i novi pristup za Nikolu brzo dade rezultat. Poceo je da peca na cistini a u  hranu su dodate partikle: secerac, pelete i kasteri. U meredovu  se nadje krupna babuska. Poveden njegovom strategijom i ja se brzo preorjentisah a rezultat ne izostade. U narednih par sati nas cak ni sitna kisa koja je na trenutke padala nije omela da uzivamo kao skoro nikad u zivotu. Pecala se krupna babuska prosecne tezine preko 1kg, a Nikola je cak imao srece i dobio jednog sarana od oko 2kg. Uzivanje je upotpunio light pribor koji smo koristili koji nam je omucio da osetimo svaki beg ribe i da se dobro pomucimo sa svakom zakacenom ribom.