Prvi put na Moravi

                        Koja je vama prva riba koju ste ciljano pecali? Nekima babuska, nekima deverika,nekima saran, nekima stuka ali odrasti na obali Drine moze  znaciti  samo jedno. Od kada znam za sebe sam slusao“ Idemo pecati skobalja! Proradio je skobalj! Gledaj samo nosonju kako se belasa a nece da pipne.“.

                        Proslo je vec dosta godina od kada Drina geografski vise nije tako blizu. Put me vodio na drugu stranu, ali jos uvek ostaje uspomena na  to pecanje skobalja. Pecanje koje nisam odavno imao. Pecanje koje sam dobio priliku ponovo imati. Pecanje koje ce evocirati neke lepe trenutke  prvih ribolovackih dana sa stapom u ruci.  Ne bas na Drini ali nebitno sada gde, bitno je da ce se pecati riba koju dugo nisam ciljano lovio. Riba prema kojoj jos detinjstva gajim poseban respekt.

                      U gostima sam kod coveka koji Moravu poznaje kao svoj dlan, a pecanje skobalja mu je postalo skoro pa opsesija. Darko je odabrao mesto na kom je pre dva dana imao uspeha i jednostavno, ja mu verujem! Jutro je tmurno. Oblaci koji nas prate citav put su se nadvili nad Moravom, a miris kise se jos oseca u vazduhu. Kise koja je skoro stala ostavljajuci bare po putu kao znak da nece tako lako odustati. Po koja sitna kap rosi i nas i nasu opremu dok u laganom razgovoru razmenjujemo iskustva i spremamo se. Ali voda iz koje nam se moravski “gargameli” prikazuju prosto vuce i privlaci pogled. Vreme je! Vreme je da ih pokusamo nadmudriti. Tu su! ima ih! Vidimo ih!

                  

   Prve hranilice su krenule. Dva Spedmastera su spremna kao zapete puske. Blago titranje vrha, Kontra! Na udici se nadje krkusa. Idemo dalje. Druga, treca, cetvrta… Hranu moram jos pojacati i naterati ga da uzme. Dodajem tecnu melasu i jos malo crva u hranilicu. Nista! Nista, sem vetra koji se razduvao i ovaj prvi hladan jesenji dan  cini jos hladnijim. Onda rec koja mnja sve! Imam ribu! Pogled prema Darku a on sa osmehom polako privlaci ka sebi prvi ozbiljan ulov uz komentar “ovo je izgleda mrena, sto me bas i ne raduje”. Tako i bi. Mrena se se prevarila ali skobalja nigde nema. Da li je moguce da nece da jede?!

                       Uz pricu koja bi mogla trajati i trajati vreme polako pocinje da curi. Imamo 10tak mrenica i jednog ocigledno drugacije od ostalih raspolozenog skobalja  tog dana koji se dao prevariti. Jos uvek super raspolozeni napravismo par slika i ovekovecismo ovo lepo druzenje. Druzenje koje me podsetilo na ne tako daleko detinjstvo, bezbriznost i uzivanje iz tih dana. Prvo druzenje i sa Moravom i sa Darkom od koga se taj dan rastadoh uz reci”Baraba je taj skobalj. Zato ga i volim. Ali druzicemo se ponovo i doskociti mu”. Doskocicemo mu sigurno  a do tada ostaje lepa uspomena i par slika na lepo druzennje sa Darkom i Moravom.