Pecanje deverike na vodi punoj cverglana

                Gde bi mogao na pecanje? Da mi bude blizu i da ne moram da vozim daleko? Koliko Beograd ima jezera? Sta li se desava sa njima?

                 Sva Beogradska jezera vaze za izuzetno lepa. Vecina je nastala praavljenjem brana i ustava u svrhe navodnjavanja ili  drugih potreba za vodom ali sva pate od iste bolesti. Bolest ili napast zvana cverglan, klinton  ili kako vec vama odgovara se na istim namnozio u neverovatnim kolicinama.  Cverglan  u saradnji sa ribolovcima koji su nosili i nose  i kapom i sakom sve sto bi upecali sa istih, a takodje i zahvaljujuci lokalnom stanovnistvu koje bi na dojavu o krupnoj  ribi odmah napravilo tim za borbu protiv te nemani  koja bi u toku iste noci bila likvidirana. Zahvaljujuci svemu tome a i jos po necemu jezera su dosla u veoma nezavidnu situaciju. Sada Bela reka, Pariguz, Duboki potok,Tresnja u dobrom delu godine zvrje prazna! Sa ponekim zalutalim setacem, biciklistom i jos redje nekim ribolovcem entuzijastom koji  nema zelju nesto upecati nego dalazi samo sa zeljom da odmori i uziva.

               Moze se pecati i na takvim jezerima. Veoma tesko, ali se moze i pecati i uzivati. Tako se i ja sa ciljem da sam sebi valjda nesto dokazem i pokazem zaputih na jedno od tih jezera. Po dolasku na jezero zatekoh samo dvojicu simpaticnih i nasmejanih penzionera koji su na svoje stapove koji su stari verovatno koliko i samo jezero na kom pecaju na dobro poznatu kulju i stari kukuruz pokusavaju prevariti ono malo sarana i babuske koji se jos nisu susreli ili su u susretu sa udicom uspeli na samo njima znan nacin pobediti.

              Hrana je skoro spremna a ovaj put koristim Masterbih feeder normal sa dodatkom melase i secerca. Stapovi koje cu koristiti su Tubertini trinity light i concept light feeder. Na jedan mamcim secerac a na drugi tri pinkica. Po samom spustanju stapa vrh zatitra a na obali se nadje cverglan ne veci od prsta koji je pinkice progutao baaas duboko. I dok se on kao i ja suncao na vrelom septembarskom suncu i drugi je vec izleteo iz vode i pridruzio mu se. Zatitra vrh ponovo ali nekako drugacije ovaj put a beli odsjaj ribe stavi mi do znanja da nije cverglan. Na obali se nadje prva deverika dana. To mi dade elan da nastavim. Ali to bi samo zalutala deva u moru cverglana, koji su naredni sat uzimali sve mamce koje bi stavio na udicu.Shvativsi u kakvoj sam situaciji odlucih da nesto promenim.

                 Kako ga izbeci? Cverglan je riba dna. Kako podici deveriku i mamac u medjusloj? Kako ga podici gde bi bio nedostupan napasti? Pogled u torbu mi dade odgovor. Kesa prezle mi nikad nije bila draza. Prezlu samo istresoh u vec formiranu primamu bez dodatnog kvasenja. Ideja je da hrana bude sto suvlja a da je prezla koja nije kvasena hranu izgura iz hranilice i blago podigne u medjusloj i napravi tu oblak u koji cu plasirati udicu namamcenu pinkicima i podizacem u obliku kuglice stiropora. Na prvi griz nisam cekao puno a druga deverika dana se nadje na obali. Za njom dodje i treca a taj trend se nastavi sve dok nisam resio da se pakujem.

              Taj dan ne sretoh ni cuvara ni puno ribolovaca. Verovatno znaju o vodi vise nego ja. Steta, zaista velika steta sto ovakva jezera koja su nam na dohvat ruke zvrje prazna. Prazna u svakom smislu! Koliko li ce nam trebati da prihvatimo to sto i imamo i da se ophodimo kao sto bi trebalo. Otpecah jedan dani na ovakvoj vodi i pokazah sam sebi da se i na takvim vodama, vodama koje smo svi otpisali moze pecati.