Ribe koje nestaju

                     Da li ste uradili nesto iz najbolje namere a tek posle nekog vremena shvatili kakvu ste gresku napravili? Da li ste nekad zeleli nesto poboljsati a uradili upravo suprotno? Da li ste se zapitali ikada koliko biljnih i zivotinjskih vrsta je na ivici izumiranja? Da li ste se ikada zapitali za koliko tih vrsta je kriv upravo covek nesavesnim ponasanjem i pokusavanjem unapredjenja prirode? Da li se secate koliko je pre 10tak godina bilo babuske na nasim vodama?  Da li ste se ikada zapitali odakle se pojavio cverglan kog svi proklinjemo kada se nadje na udici?

Jedna od omiljenih voda iz mladosti

                    Vratimo se malo unazad. Jos kao dete sam prve ribolovacke korake pravio po sljunkarama, barama i starim tokovima Drine. Obilazeci te vode kada bi upecao karasa uvek bi po defoltu usledilo pitanje nekog starijeg da li je zuta ili bela riba. Na odgovor bela samo bi usledio blagi uzdah i prica o ribi zutoj kao zlato i ribi koja je zaposela nase vode i zauzela njeno mesto.  Tu pricu bi mogla prekinuti samo jedna rec linjak. Dok bi pokusavao da ga uhvatim i skinem sa udice a da mi ne izleti iz ruku onako umazane majce od njegove sluzi  bi slusao price o ”doktoru” medju ribama. O njegovoj lekovitoj sluzi za druge ribe. O tome da su uvek tu u parovima i da mogu ocekivati svakog casa  jos jednog. Tada jos uvek ne svestan tih prica nisam se previse obazirao na to ali sada i sam kapiram sta su me u stvari pitali i sta su me jos tada savetovali.

                  Uz odrastanje se i broj uzdaha povecavao a linjaka bi pominjali samo u pricama. Nekima je to bilo nebitno je su babuskom punili cuvarke i nosili u kolicinama koje su danas skoro pa nestvarne. A mnogi optereceni nekim drugim problemima nisu ni primetili sta se desava pod vodom. Kako su godine prolazile tako su se i ulovi babuske proredjivali a tek bi se neko setio zlatne boje karasa ili price kako se nekada  pecao  linjak. A onda jedan dan videh siluetu velike ribe na povrsini bare na kojoj su se vec pecali sarani pozamasnih dimenzija. Plasirah svoj mamac par metara iza crne senke i dok sam polako privlacio sistem,  kao u bajkama ili u filmovima crna silueta se razbi na delove  i nestade. Sta to bi? Do kraja sezone sve mi bi jasno ulovi patuljastog soma postadose realnost od koje nisam mogao pobeci a nisam ga ni mogao izbeci. Omiljena voda postade mi nekako drugacija, bez starog sarma sa napasti koja je uzurpirala moju omiljenu vodu. Ulovi babuske i ponekog linjaka ostadose samo u uzdasima koje sam imao prilike videti i cuti. Uzdasima koji su mi ostali urezani u secanju . 

Jedan od retkih ovogodisnjih

                  Odjednom smo svi u problemu! Cverglan nije babuska, situacija se promenila. Cverglana niko nece. Ne pune se cuvarke kao babuskom. I dok su linjak i zlatni karas vec par godina pod trajnim lovostajem a informacija da je neki upecan se siri kao zaraza medju ljudima kojima je jos uvek stalo. Nama tek sada dolazi do mozga sta bi mogli izgubiti jednom i zauvek.  I kao po defoltu nasa ponovo zakasnela reakcija na novanastalu situaciju. Pojavio se tracak nade za zlatnu ribicu nasih voda. Od 2008 godine od strane drustva za proucavanje riba i departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu, a u saradnji sa Madjarskim strucnjacima zapocet je projekat  za ocuvanje zlatnog karasa i linjaka. Barski karas i linjak se jos uvek mogu naci u tragovima u nasim vodama, a pocet je vestacki mrest, poribljavanja i rad na jacanju vrste na pazljivo

izabranim lokacijama. Trenutno od nas ne zavisi mnogo ali zavisi da li cemo ga ocuvati jer i  to nase malo bi u  ovoj situaciji  moglo biti mnogo.