Plovkom na moru

               Svake godine odprilike u ovo vreme me muči jedna te ista dilema. Za one koji vole ribolov koliko i ja to je prilično ozbiljna dilema. Zahuktava se spremanje za more a tamo se često ima vremena  na pretek tako da se pogled često gubi na talasima, stenama koje pomalo strče iz vode a  mozak radi nekako drugačije pored vode i uvek se zapita da li bi se tu možda moglo nesto upecati.

                Vremena na pretek ali mesta u autu skoro pa nista. Spakovati četvoro odraslih ljudi u auto skoro pa nemoguća misija. Svako ima nešto što mora poneti. Nešto od čega ne odustaje, e vala ću ove godine i ja. Malo sam mozgao i doneo zakljucak da mi je najlakse i najbezbolnije iz više razloga da ponesem bolonjez: zauzima najmanje mesta, moze se pecati snjim skoro svuda a i na plovak nisam dugo pecao i pomalo sam se sam se i uželeo.

                 Dok smo se jos pomalo umorni od puta smestali u lezaljke na plazi i dok su se svi divili čistoj vodi, lepom danu i bog zna cemu moj pogled zaluta na stenje koje je na kraju plaze dizalo iz vode. Činilo mi se da me doziva zvukom svakog talasa koji bi se rasplinuo o njih. Vreme je za prvi okršaj sa morskim ribama cija imena i ne znam i koje sam do sada godinama samo posmatrao i potajno im se divio gledajući ih kroz masku.

                 Prvi pokušaj bio je sobzirom na (ne)iskustvo za mene je prošao prilično uspešno. Za nekih sat vremena uhvaćeno je 5,6 riba. To mi je dalo snage da pokušam ponovo ali ovaj put sa malo ozbilnijim pristupom. Pokušaću primeniti neke principe sa reke koje su davale uvek rezultat. Tako sam rešio praviti kugle od peska i prezle koju sam poneo od kuće i te kugle aromatizovati aromom sira. Pecaću na ribolovački hleb koji je takodje aromatizovan sirom. Mesto još uvek ne znam jer je u toku većanje na koju plažu cemo ići. Dolazimo na odabranu plažu. More je tirkizno, plaža peščana, voda prozirna a na desnom kraju stenje koje ulazi u vodu. Idealno! Jedva dočekah smiraj dana i

počeh sa pripremama. Kugle su spremne. Stap je rasklopljen. Koristiću plovak težine 3gr i udicu u veličini 14, osnovni najlon 0,16mm a predvez 0,125mm. Kugle se lagano plasiraju na odabranu poziciju, kupača nema, sada je trenutak. Prvo bacanje ništa, drugo nista a onda plovak nestade. Kontra! Tu je! Čak se i dril malo začu a na obali se nadje i prva riba dana.  Mala debeljuca koja liči na tunu koja se bori kao retko koja rečna riba te veličine. Za njom dodje i druga, malo dragačija a taj trend se nastavi sve dok je sunce davalo dovoljno svetlosti da vidim plovak a onda na samom kraju udarac koji mi je u stvari pokazao koliko sam ne spreman sa ovim laganim priborom za ozbiljnu morsku ribu. Plovak nestade a na moju kontru dobih protiv udar da mi stap skoro izlete iz ruku, dril zviždi a ja sam samo mogao drzati štap narednih par sekundi dok predvez nije pukao.

                   Pecalo se i narednih dana i uvek bi kugle od prezle i peska koje sam bacao pravile razliku u odnosu na ostale ribolovce koji bi prolazili daleko lošije. Naučio sam i par stvari i o morskim ribama: skoro sve imaju zube, veoma su borbene, plovak od 3gr nestaje pod vodom cak i kada najsitnije ribe uzmu, vadilica je obavezak deo pribora jer gutaju bas duboko, daleko borbenije od rečnih riba iste veličine, obožavaju aromu sira. Naučio sam i to da ću sledeće godine namotati obavezno 0,22najlon, naučio sam da se bez štapa ne kreće na more. A najbitnije što što naučih je da se može baš uživati pecanjem na moru i da to uživanje ne smete propustiti.