Biti zavisnik! Kako to samo grozno zvuči. Pogled napolje, mrkli je mrak, može se samo čuti glas ponekog veselog prolaznika koji jos nije dosao sasvim sebi od burne noci. Alarm se još nije ni oglasio, a ja? Ja sam već na vratima pod punom opremom i krećem ka autu. Sve je spakovano a onda poziv kumu, cisto da proverim da se nije uspavao. Ocekivah da ce telefon zvoniti i zvoniti ali na prvi ton on se javi i apsolutno budan odgovori na moje pitanje da je spreman. Na pitanje kada je ustao dobih odgovor koji me nasmejao „nisam ni legao“. Zavisnost kako to drugacije opisati stanje kada znate da necete spavati i narednih 24h po cenu odlaska na vodu.
Dok lagano idemo ka dobro poznatoj destinaciji pogledom ispratih kako temperatura na termostatu u autu polako pada od toplih 23c u Beogradu dok smo polako isli obalom Tise brojka bi malo drugacija osvezavajucih 18c. Iako sunce jos nije ni najavilo svoj izlazak na obali je vec dosta ljudi pokusavalo prevariti poneku ribu. Tako i nasa planirana pozicija bi zauzeta ali nema veze, idemo dalje i prvu poziciju gde je bilo dovoljno mesta da se smestimo zauzesmo za taj dan.
Hrana se polako mesa. Stap se montira a onda sve staje na nekoliko minuta uz pogled na sunce dok se lagano pocinje ukazivati uz odsjaj na vodi i uz raub bucova na svega par metara od nas. E ovo je vredno ne prespavane noci.
Sondiranje pokaza da je na 20m od obale dubina oko 8m, a na 30m oko 12m. Tisa lagano tece tako da ce hranilica od 40gr biti dovoljna. Polete i prva hranilica, za njom i druga, treca. Vrh lagano zatitra, kontra je pravovremena a na obali se nadje lepa deverika. Odlican pocetak! U narednih pola sata u meredovu se nadjose jos dve, a onda barza lagano prodjeT isom i svu socivicu i drezgu koja je do tog trenutka isla sredinom neometajuci pecanje pogura u obale napravivsi pakao za pecanje! Hranilice su narednih vise od dva sata letele u vodu samo kada bi se pruzila prilika a cesto se moralo cekati i po 20min da bi se uz malo srece ponovo zabacilo. Vetar konacno malo dunu i poneri socivivu prema sredini i dozvoli nam da pecamo jos malo, ali kao da se nesto u medjuvremenu promenilo. Do kraja pecanja se javilo jos par lepih deverika a sitna riba je konstantno dosadjivala na sve mamce i na svim daljinama.
Bukvalno na prve zrake sunca koji su se probili do nas odreagovasno pakovanjem pribora i lagano napustimo Tisu za danas.Na putu nazad zapitah se naglas „da li je vredelo“ a neocekivano dobih odgovor iz polusna sa susednog sedista kratko i jasno "Jeste!".
Нема коментара:
Постави коментар