Neka pecanja i neke vode prosto ostaju lepsem secanju od drugih. Tako kada me brat pitao gde bi me vodio na pecanje samo dve ideje su mi se vrzmale po glavi. Prva je bila Drina i pecanje mrene, a druga je bila Topla Mlava i pecanje bele ribe i sarana.
Kako se priblizavao dan polaska na pecanje sve cesce sam proveravao vodostaje i skupljao sve moguce informacije sa zeljenih destinacija. Posle jos jednog u nizu poziva dobijam informaciju da se voda na Drini jako zamutila i da od pecanja nema nista. Ta informacija je automatski preusmerila sve moje misli na razmisljanje samo o Toploj Mlavi.
Kako smo imali informaciju da je na Mlavi treutno velika guzva i da za bolje pozicije treba imati malo i srece ovog jutra smo dobro poranili i u 4.30h smo bili na putu ka Kostolcu. Sigurno sporije nego sto smo zeleli smo se kretali ka zeljenoj destinaciji jer je gusta magla okovala prostor oko nas i samo jos vise pojacala osecaj hladnoce ovog novembarskog jutra.Na Mlavu stizemo oko 6h i tada se susrecemo sa prvim vecim problemom. U dolini Mlave magla je bila toliko gusta da se sa dolme po kojoj smo isli i koja je udaljena svega 30tak metara od vode nije ni mogla nazirati reka. Lagano smo se kretali pokusavajuci da u magli razaznamo bilo sta poznato. Bilo sta sto bi nam pomoglo da se orjentisemo. Bas tada iznaad nas je ukazala kontura mosta. To je to. Sada tacno znam gde smo. Odatle smo skrenuli ka vodi i posle par trenutaka ispred nas se ukazala reka.
Da li je bila u pitanju sreca ili nesto drugo ali pozicija koju sam mozda i najbolje poznavao je bila slobodna. Topla Mlava je ovog jutra zaista bila topla. Voda koja je tekla ispred nas u kontaktu sa hladnim vazduhom je isparavala u oblak guste, tople izmaglice u cineci maglu jos guscom.
Slusajuci glasove ljudi koji su iz magle dopirali sa raznih strana poceo sam sa pripremama za pecanje. Za danas sam spremio jednu kombinaciju hrana koja mi je vec dosta puta do sada dala odlicne rezultate. Koristicu slatkastu kombinaciju koju cine Gold medal brown i Maxi baits karamela a sve to cu zaciniti micropeletama, kuvanom presicom i konopljom.Kratko sondiranje mi daje jos po neku potrebnu informaciju. Dubina sa obe strane se lagano spusta ka sredini toka gde iznosi oko 2m, a za ovo pecanje ce mi biti dovoljna DG hranilica od tezine 45gr sa 6 polja. Koristicu udicu Serie 10 u velicini 16 na predvezu 0,14mm u duzini od 1m. Stap koji cu danas koristiti je Tubertini Nitro feeder 2 tezine bacanja do 120gr.
Pocinjemo. Za pocetak sam brzo izbacio desetak hranilica ne bi li napravio hraniliste a onda sam udicu namamcio sa dva crvica. Samo sto se sistem pozicionirao dobijam otresit i jak udarac. Na udici se nasao krupan sljivar koji se svim silama borio da izbegne meredov u kom se nasao posle par minuta borbe. Prelepa borbena riba od 500-600gr obecavala je jedan lep ribolov. Odmah zatim i Goran dobija svoju prvu ribu. Takodje prelepog sljivara. Te dve ribe su bile uvod u seriju od 10tak krupnih sljivara, a onda kratko zatiislje pa serija par sitnijih riba. Tada ponovo pojacavam hranjenje i izbacujem par hranilica (sitnog spoda) miksa psenice, konoplje i peleta. Rezultat je bio tu sada smo imali na stapovima po par lepih deverika. Pa onda opet serija od par sitnijih sljivara pa krupnijih sljivara. Ali opet sve staje.
Ponovo ponavljam hranjenje samo sitnim spodom ali ovaj put rezultata nije bilo. Sve se umirilo na hranistu a bas kada sam pomislio sta li se desava dobijam jak udarac i krece borba. Posle par minuta riba spada sa udice a da nisam ni video o cemu se radi. Dok smo Goran i ja pricali sta bi to moglo biti on dobija udarac. Na udici ima lepu ribu. Lagano je privlaci obali i smesta u meredov. Bese to prvi saran tog dana. Malisa od 700-800gr koji je odmah vracen u vodu. Sada kada smo znali sta nam je rasteralo belu ribu sa hranilista ponovo pojacavamo hranjenje ali sada krece serija bucova koji su crvice uzimali u propadanju. Izmedju par bucova dosla su jos dva nedorasla ali veoma borbena saranceta. Pa onda konacno i jedan u meri.
Bilo je vec oko 13h a sunce se konacno ukazalo i razbilo gustu maglu oko nas. Tek sada smo videli koilika je guzva na vodi. Sve pozicije oko nas bile zauzete. Slobodnog mesta gotovo da nema. Sunce kao da nas je pomalo i umrtvilo i uspavalo pa smo naredni sat do polaska kuci vise uzivali u toploti i suncevim zracima nego sto smo i pecali. Sumirali smo utiske sa vode. Bilo je ovo jos jedno lepo pecanje. Mlava je ponovo pokazala sve svoje cari i ponovo me odusevila. Odusevila me raznovrsnoscu ribljeg fonda. Gde smo u istom danu pecali deverike, sljivare, bucove, sarane… Doci cemo ponovo a do tada Mlavo ostani nam bas takva kakva jesi.
Нема коментара:
Постави коментар