Skobalji sa male reke

Pojavom prvih mrazeva i zahladjenjem koje nam je doslo polako se menjaju ribolovacke destinacije na koje odlazim. Sve stajacice polako pocinju da lede, riba se povlaci dublje i najcesce van naseg domasaja. Shodno tome ih i napustam  do proleca i otopljenja. To pruza novu priliku da se prosire vidici i posete neke vode na kojima jos nisam pecao.

                   Ove godine sam posetio i upoznao dosta novih voda,  vise nego ikada do sada! Svaka od njih je imala neku svoju specificnost. Svaka je drugacija. Lepa na svoj nacin. O jednoj reci i pecanju skobalja i mrene  sam slusao cele ove godine a sada mi se ucinilo da je pravo vreme da je posetim.

                   U drustvu Milana ovog jutra idem ka Kolubari kod Lajkovca. Povedeni nekim informacijama koje smo imali to nam se ucinilo kao destinacija koja bi ovaj put mogla dati ribu. Na vodu stizemo oko 7h. Taman na vreme da uzivamo u jos jednom radjanju dana i prelepom izlasku sunca ciji zraci su se  probijali kroz  krosnje drveca praveci na vodi topao odsjaj koji nas je ovog hladnog jutra u sekudi ogrejao. Trava koja je jos uvek bila okovana kristalima leda svetlucala je na prvim suncevim zracima dajuci neku posebnu draz trenutku.

                   Dovoljan je bio jedan pogled na vodu da se pozicija izabere. Na nase iznenadjenje ni jednog ribolovca nije bilo na ovom delu toka iako je aktivnost ribe je bila prisutna. Riba se prikazivala svuda gde bi pogledali a najvise na delu gde se reka blago suzavala i malo produbljivala. Upravo tu smo i seli. Vodostaj je bio prilicno nizak. Kolubara je lagano tekla a voda je bila bistra. Mozda cak i previse bistra da bi se moglo pecati na jednoj ovako maloj reci.

                 Dok smo mesali hranu aktivnost ribe nije prestajala.  Sondiranje dna pokazalo je dubinu od 1,5m a reka lagano tece tako da je hranilica od 30gr i vise nego dovoljna. Da bi pokusali da izbegnemo kedera Hrana je zamesana samo sa zemljom bez dodavanja crva.  U prvih par bacanja se nista nije desavalo a onda pocinju udarci. Ali umesto skobalja to su bili udarci kedera koji bi odmah po padanju sistema u vodu napadao crvice. Menjali smo predveze udice ali kedera je bilo toliko da pecanje na ovom mestu nije bilo moguce.

               Nesto se moralo menjati a kako je vreme prolazilo bilo je ocigledno da je pocetni utisak zavarao i da smo ipak odabrali pogresno mesto. Pomalo smeteni jer nam se nije islo kuci a sa druge strane nismo znali ni gde cemo polako smo pakovali stvari. Bas u tom trenutku auto se parkira pored nas i zapocesmo razgovor. Lokalni ribolovac koji je dosao tu samo da nakupi trave nam je objasnio da smo omasili mesto i da se tu pecalo do pre par dana. Sada su aktuelne druge pozicije. Bio je ljubazan i uputio nas gde da idemo uz recenicu „samo bacajte blize flasama“.

                 Nije mi u prvom trenutku bilo jasno kojim flasama ali kada smo stigli nisam mogao ne primetiti hrpu otpada, kesa i flasa koji su se skupljali oko grana drveta  koje se spustalo u vodu zalazili u tok reke nekih 5,6metara. Koliko je samo bilo lepo pogledati reku samo 500m nize i koliko tuzno je delovala zakicena svakojakim otpadom.  Ponovo raspakivanje ali ovaj put brzinski i krecemo ponovo. Ovde se reka bas suzava i produbljuje. Sirina ne prelazi 25m a na sredini toka je oko 5m dubine. Hranilica koju cu koristiti je opet 30gr. Na samoj ivici gomile flasa gde pocinjemo pecati je plice i ima tek oko 1,5m.

           Ponovo pocinjemo puni entuzijazma ali nista se ne desava vec 30tak min a onda dok sam se vec bio opustio i vec pogledom pretraziovao neku „bolju“ poziciju hrh mog stapa silovito krenu ka vodi. Na stapu sam imao prvu ribu a po kretanju moglo se zakljuciti da je mrena u pitanju i to lepa mrena. Natzali smo se 30tak sekundi a onda je predvez popustio... Nema veze samo neka pocne da radi, slozismo se Milan i ja. Ali onda ponovo nista. Vec je bilo 12h i razmisljali smo sta dalje. Aktuelne su bile dve opcije. Prva je bila da idemo a druga da bacimo koju kuglu i probamo na bolonjez. Druga nekako prevagnu... To nam donese i prve ulove, jednu mrenu i klena... Ali ponovo nista i dok sam ja vec pocinjao pakovati pribor Milan uze fider i bas u trenutku kada sam hteo reci idemo dobi prvog skobalja.

        Opet smo odlozili polazak kuci. Sve je isto kao i kada smo poceli na ovom mestu... Isti mamac, udica, predvez... Ipak primetismo jednu razliku. Bas na tom delu je sada zubato sunce grejalo povrsinu vode. Negugo zatim Milan dobi i drugog skobalja a onda i ja prvog pa drugog... Krenulo je! Udarci su bili cudni traljavi i nekad se cinilo da riba vise gurka mamac nego sto ga uzima ali bitno je da se konacno nesto desava.

         Tacno kako je sunce ponovo prestajalo da greje taj deo vode tako se aktivnost smanjivala. Prvo je riba bila sitnija a onda je polako sve stalo. E sada kada je ponovo sve stalo nije vise bilo razloga za odlaganje. Vreme je za pakovanje.

        Danas sam prvi put pecao na Kolubari i tek sada video koliko je zaista tesko pecati na jednoj ovakvoj vodi. Koliko samo stvari mora da se poklopi da bi imali zeljeni rezultat. Video sam koliko je svaka sitnica bitna i koliko moze uticati na konacan ishod ribolova.