U potrazi za krupnom deverikom 1deo

Nikola Milic-Galama sa jednom
prelepom deverikom

               Imate li nekada onaj osecaj da ste nesto do sada propustili? Odrastao sam pored jedne od najlepsih  reka i to mi je bilo dovoljno da svakodnevno uzivam u njenoj divljoj i neukrocenoj lepoti. Kada bi me ponekad put naneo malo uzvodno pomalo i stidljivo sam zagledao mirnu povrsinu Zvornickog jezera. Tada mi se ono cinilo kao jedna velika nepravda koja je naneta Drini. Ukrotili su njenu divlju lepotu napravivsi jezero.  Da li zbog takvog razmisljanja ili ne znam vec cega nisam odlazio na njegove obale.  Godine su prosle od poslednjeg pogleda na Zvornicko jezero. Dosta vremena, vreme je da se oladi malo sa nepravdama i da se pokusa nadoknaditi ono sto je do sada propusteno.

                Zvornicko jezero je protocnog tipa tako da  voda ne stoji nego u zavisnosti od rada hidroelektrane tece sporije ili brze. Ponekad je dovoljno koristiti hranilicu od 20gr, a posle pola sata na istom mestu ne stoji ni 40gr. Tako da vazi za jednu prilicno tesku i nezahvalnu vodu za ribolov ali takodje i za vodu bogatu kapitalnim deverikama. Upravo te krupne deverike su razlog vecini ribolovaca da posete ovo lepo jezero.

                Avgust mesec vazi za mesec sa najstabilnijim vodostajem pa sam se upravo u tom mesecu odlucio posetiti ovo jezero. Za razliku od nekih drugih odlazaka na vodu ovaj put ce druzenje ipak biti u prvom planu dok ce ribolov biti u drugom. Dok deo ekipe krece na put u pre podnevnim satima mi smo morali sacekati 15h i kraj radnog vremena da bi krenuli na put.

Vece na jezeru

            Zastoj u saobracaju je i par ne planiniranih svracanja uz put su uslovili da u smestaj stignemo tek oko 19h. Na samom ulasku u dvoriste nas je docekao nas domacin Baka Milka koja nas je uz sirok osmeh smestila u sobu pa odmah zatim ponudila domacom rakijom koju nismo mogli odbiti. Sa sve rakijom u ruci sam se spustio do mola koji je odmah ispod kuce i na kom su vec pecali Zex i Kris. U razgovoru snjima sam video sta je problem na ovom molu. Trava po dnu ide cak i preko 40m od obale, a pecanje je moguce iza tog pojasa ili u rupama koje treba naci. Veci problem od toga prestavlja dubina koja na ovom delu ne prelazi 1,5m i ogroman broj sitnog kedera koji napada sve mamce. Od njih sam dobio jos jednu informaciju o drugoj platformi iste vlasnice koja je nekih 500m nize i gde je dosta dublje. Do kraja veceri  smo uzivali uz odlicno drustvo, oganj koji je goreo, hladnu rakiju u kombinaciji sa mesom sa rostilja koje je kum majstorski spremao.

              Iako zora jos nije ni blizu vec sam na nogama ali dobovanje kise u jakom ritmu me vrati u krevet. Kao navijen budio sam se na svakih petnaestak minuta ali zvuk kise bi me samo ponovo vracao u toplu postelju. Vec je 9h. Vreme je da se ustaje i ako kisa pada napolju. Uz opusteni dorucak pricu sa kumovima i nasim domacinom  vreme je prosto letelo.

             Zvuk dobovanja postepeno se utisavao  a pogled napolje mi dade ponovo nadu. Lagano sam mesao hranu na cesmi u dvoristu  dok bi pokoja zalutala kap iz jos uvek pomalo tmurnog neba nalazila put i kvasila mi odecu.

             Vreme je! Krecemo sada na donju platform. Optimizam je apsolutno prisutan. Hrana je neka standardna kombinacija  za deveriku koja je dokazana vise puta do sada. Gold medal brown, zemlja, konoplja, seckane gliste, konzerva secerca u zrnu i konzerva secerca proteranog kroz sito. A u svaku hranilicu cu dodavati malo zivih crva i kastera.

                Ispred same platforme Stevu i mene je cekao Nemanja koji ima malo vise iskustva na ovom jezeru i on nam podeli jos neki savet. Vec pvi pogled mi dade do znanja da je ova pozicija dosta izglednija za ono sto smo dosli. Sondiranje potvrdi reci Zexa i Krisa. Dno je cisto. Dubina na 20m gde pocinje zaravan i gde je po meni idelno za pecanje je oko 8m. Ali voda ovde tece! I to dobro tece! Tako da moram koristiti DG hranilicu sa kramponima od 40gr.

               Odlucio sam se koristiti Focalize feder tezine bacanja MH. Posle pocetnog hranjenja udicu u velicini 16 mamci sa dva crva. Prvi udarac dobih odmah po pozicioniranju sistema. Ali to je bila samo krkusa. Za njom dodje i druga pa treca. Onda usledi malo odsecniji udarac koji dade prvu nosaru. Vreme je polako teklo. Nosare su sada vec uzimale halapljivo, a povecavala se i njihova velicina tako da je sada vec njihovo vadjenje sa ove dubine bilo pravo uzivanje! Dok su se nosare redjale voda koja je bila bistra polako je dobijala blago braonkastu boju. Dok se voda sve vise mutila kroz glavu mi je prolazilo million misli! Bas tada vrh koji je bio napet se naglo opusti a onda lagano najlon poce da se doteze! Kontra! Tu je! Osecam je! Konacno deverika! Na dnu je jos! Osecam kako mlati glavom levo desno pokusavajuci da izbaci udicu! Dodatno  popustam dril koji lagano zvecka, a onda krece nizvodno! Bas u tom trenutku osetih olaksanje na stapu.  Onih million misli se u sekundi slilo u jednu! Potcenio sam je! Morala je veca udica!

              Sada kada se vece vec spustilo na jezero bese vreme za povratak u smestaj. Uz kotlic i znanje da cemo se i sutra ujutru terati prebrodih gubitak kapitalne ribe.

              Bese to poslednji dan boravka na jezeru. Sunce je sinulo ranije nego inace i maglu koja obicno krasi obale Zvornickog jezera rasteralo i ucinilo posebnim. Ono sto sam video sa prozora sada sam gledao izbliza. Bio na platformi i gledao u tamno braon boju vode. Boju koja je rekla pecanja danas nema.

              Bese to boja koja mi rece vratices se ubrzo ponovo. U dobrom raspolozenju uzivasmo poslednjem danu boravka ali svrema na vreme pogled bi samo zalutao nanize u mutnu vodu koja mi nije dala jos jednu priliku. Kao da mi je jezero htelo poruciti  i naterati me nadoknadim sve sto sam propustio i da dodjem ponovo…