Posle dva slobodna dana koja koja su bila ispunjena obavezama u toj meri da se nije moglo odvojiti ni par sati koje bi proveo pored vode dosao je i prvi radni dan. Napolju sunce sija, tek pokoja grana se zanjise na slabasnom dasku vetra, a bas u tom trenutku pri pogledu napolje shvatih da radim do 15h a mrak pada tek u 19.30h, Imam ja jos vremena. Iz busa istrcavam i do kuce trcim verovatno u vremenu olimpiskog rekorda. Ulecem u stan, uzimam samo neophodno, da li da jedem ? Nema vremena! Jescu kada se vratim. Na putu do Save u zovem druga koji je vec na vodi i koji vec uziva u suncanom Aprilskom danu na reci.
Pri dolasku videh da je voda opala i za sobom ostavila blato tako da cu morati malo da se odmaknem od vode. Naravno pri raspakivanju se ne trosi ni sekund. U isto vreme se mesa hrana, montira stolica, i trazi odgovarajuci sistem. Danas cu pecati na stap koji mi je skoro stigao na probu a u pitanju je Tubertini Synthesis feeder. Sve je spremno hranilica mogu da polete, iiii krecemo! Jedna za drugom hranilice lete u reku, a sunce svremena na vreme zadje za oblak pa ponovo grane punom snagom. Idila!
Riba je odlicno odreagovala na Tubertini Cavedano hranu koja je razbijena sa zemljom u razmeri 2:1 za hranu. Koristim DG hranilicu od 40gr sa kramponima koja u toku stoji kao ukopana. Posle par hranilica pocetnog hranjenja dobih i prvo pecanje. Na udici velicine 14 se nasla prva crnooka deverika. Za njom dodje i druga, pa treca. A onda pauza i potpuno ista serija peseva. Redjale su se serije deverika, krupatica pa serije peseva. Sa svakom sledecom serijom postajem svesniji da vreme polako curi. Sunce sve vise odsjajem koji polako postaje sve duzi i duzi ometa pogled u vrh stapa koji ne posustaje i nastavlja veselo da poigrava u ritmu tog dana.
Kako se sunce spustalo tako smo i mi postajali meta hordama komaraca koji su nam zujali oko glave, nemilosrdno nas ujedali i nisu nam dozvolili da ostanemo do sumraka pored vode. Kazu da se dani provedeni na pecanju ne racunaju u dane zivota. Sta bi onda rekli za moj danasnji dan? Da li se moze racunati na pola?
Posle dva slobodna dana koja koja su bila ispunjena obavezama u toj meri da se nije moglo odvojiti ni par sati koje bi proveo pored vode dosao je i prvi radni dan. Napolju sunce sija, tek pokoja grana se zanjise na slabasnom dasku vetra, a bas u tom trenutku pri pogledu napolje shvatih da radim do 15h a mrak pada tek u 19.30h, Imam ja jos vremena. Iz busa istrcavam i do kuce trcim verovatno u vremenu olimpiskog rekorda. Ulecem u stan, uzimam samo neophodno, da li da jedem ? Nema vremena! Jescu kada se vratim. Na putu do Save u zovem druga koji je vec na vodi i koji vec uziva u suncanom Aprilskom danu na reci.
Pri dolasku videh da je voda opala i za sobom ostavila blato tako da cu morati malo da se odmaknem od vode. Naravno pri raspakivanju se ne trosi ni sekund. U isto vreme se mesa hrana, montira stolica, i trazi odgovarajuci sistem. Danas cu pecati na stap koji mi je skoro stigao na probu a u pitanju je Tubertini Synthesis feeder. Sve je spremno hranilica mogu da polete, iiii krecemo! Jedna za drugom hranilice lete u reku, a sunce svremena na vreme zadje za oblak pa ponovo grane punom snagom. Idila!
Riba je odlicno odreagovala na Tubertini Cavedano hranu koja je razbijena sa zemljom u razmeri 2:1 za hranu. Koristim DG hranilicu od 40gr sa kramponima koja u toku stoji kao ukopana. Posle par hranilica pocetnog hranjenja dobih i prvo pecanje. Na udici velicine 14 se nasla prva crnooka deverika. Za njom dodje i druga, pa treca. A onda pauza i potpuno ista serija peseva. Redjale su se serije deverika, krupatica pa serije peseva. Sa svakom sledecom serijom postajem svesniji da vreme polako curi. Sunce sve vise odsjajem koji polako postaje sve duzi i duzi ometa pogled u vrh stapa koji ne posustaje i nastavlja veselo da poigrava u ritmu tog dana.
Kako se sunce spustalo tako smo i mi postajali meta hordama komaraca koji su nam zujali oko glave, nemilosrdno nas ujedali i nisu nam dozvolili da ostanemo do sumraka pored vode. Kazu da se dani provedeni na pecanju ne racunaju u dane zivota. Sta bi onda rekli za moj danasnji dan? Da li se moze racunati na pola?
Нема коментара:
Постави коментар