Koji je to razlog koji vas nagoni da idete na pecanje? Da li je to ljubav ka vodi? Da li je to potreba da se sklonite malo od ljudi i odete u neku drugu sredinu? Mene tera onaj osecaj kada pogledam u vodeno prostranstvo ispred sebe, tera me neizvesnost i potreba za nadmudrivanjem sa ribom, tera me avanturisticki duh a ono od cega sam zavisnik je adrenalin koji opija tih trenutaka kada imam ribu na stapu koja se na svaki nacin pokusava osloboditi. Kada se nadje jos jedan takav, onda znam da ce boravak pored vode biti potpun.
Od poslednjeg dolaska u Srbiju proslo je dosta a svaki novi moze znaciti samo jedno. Moramo zajedno otici na vodu. Iako od njegovog dolaska nije proslo ni 24h kum i ja smo u autu i laganom razgovoru smo vec na pola do usca Begeja uTisu. Idemo na mesto gde se prethodnih godina mogla pecati krupna babuska. Koja ce sada biti i ciljana riba.
Jos u toku voznje smo primetili da vetar duva ali tek po izlasku iz kola dalo se primetiti da su uslovi za pecanje na toj poziciji nemoguci za ribolov jer je sama pozicija bila direkno izlozena vetru koji je u naletima duvao i do 30km/h. Pomalo razocaran razmisljao sam o sledecoj opciji. Tu opciju smo dobili prelaskom Titelskog mosta i nalazenjem zavetrine od okolne sume i odbrambenog bedema. Kratka setnja obalom i smestili smo se na prvo mesto gde smo obojica mogli stati.
Hrana koju cu koristiti je Gold Medal Brown u kombinaciji sa TTX-om bice pojacana dodavanjem secerca, konoplje i mikro peleta otezana teskom zemljom koju mesam sa hranom u razmeri 1:1. Laganim sondiranjem dna na 25m od obale sam nasao zakacaljku u vidu granja tako da cu pecati tik ispred njega na 6m dubine. Korisricu predvez duzine 70cm sa udicom u velicini 16. Hranilica DG tezine 40gr je sasvim dovoljna za danasnji tok Tise.
Prvih par hranilica sam izbacio i sada posle pocetnog hranjenjenja mamcim udicu sa dva crva, belim i pinkijem. Petnaestak minuta kasnije dobijam i prvi stidljivi udarac. Riba je uzela belog crva. Sada vec mamcim dva bela crva. Nedugo zatim dobih i drugo uzimanje ali ovaj put dobih i pecanje. Na udici se nasla crnooka deverika. Sledecih par bacanja ne dobih uzimanje ali sam imao ribu na stapu.
Podne je vec stizalo a mi smo vec bili dobro izgladnelii. Mast na tanjiraci je zacrcala a rostilljske kobasice i pomfrit nikada nisu delovali izazovnije. Posle ne bas kratke pauze kum odlazi na dremku a ja se vracam pecanju.
Vetar je i dalje jako duvao ali mi je zavetrina dozvoljavala da pecam. Ponovo je krenulo a jos jedna serija crnookih deverika je bila presecena jednim krupnim sabljarom a onda nista. Sve staje! Menjam udicu i stavljam velicinu 14 na koju mamcim 6,7 crva. Dok se najlon jos dotezao dobih udarac. Lagana kontra a zvuk drila ukaza na to da je u pitanju krupnija riba. Posle par min natezanja u meredovu se nasao saran. Lep, zdrav Tiski divljak.
Lagani koraci koje sam cuo govorili su mi da se kum probudio i sada nastavismo zajedno pecati ako bi se moglo to tako nazvati. Puno smo pricali i uzivali u lepom danu pored reke. U laganoj prici dodje i vreme za pakovanje. Uz par slika ovekovecismo i danasnje druzenje a do neke sledece prilike ostace jos jedno lepo secanje.
Нема коментара:
Постави коментар