Prolecno pecanje bodorke

              Neke riblje vrste ribolovci jednostavno cene i pecaju vise nego druge ali i pored toga sto su manje cenjene ne znaci da su i manje atraktivne za ribolov. Malo se zamislih i zapitah koja bi mi bila omiljena od tih manje popularnih? Istog trenutka se setih bodorke. Ribe koju sam nekada nemilice lovio takmicarcem po Drinskim sljunkarama.

             Bodorku volim pecati iz vise razloga. Borbena je, jaka, izuzetno jatna, prva se aktivira posle zimske pauze tako da se vec posle nekoliko lepih i suncanih dana sa prolecnim temperaturama uz pravilan pristup moze lepo pecati.

              Izuzetno visoki vodostaji uslovili su da razmisljanje gde na vodu usmerim na stajace vode a pecanje bodorke nametnulo se kao prva opcija. Tako sam se ovo jutro zaputio na jezero na kom je vec par sezona uspesno pecam. Sobzirom na kisu koja je bila najavljena za rane jutarnje casove krenuli smo malo kasnije tako da na jezero stizemo oko 10h kada se i sunce vec pomaljalo iza oblaka. Problem danas bi mogao da pravi vetar koji izuzetno jako duva i pravi talase na jezeru. Pri potrazi za pozicijom nismo trazili najizgledniju nego smo se smestili u blagoj zevetrini koju prave drvo i pojas sase.

             Pecacu fider tehnikom a sobzirom na velicinu ribe i jos po malo smanjenu aktivnost koristicu laksi pribor. Tako sam odlucio pecati na Tubertini Concept Light feeder stap sa osnovnim najlonom 0,16mm i fluorocarbon predvezom od 0,12mm duzine 50cm. Hrana koju cu koristiti je Gold Medal brown koju mesam sa zemljom u razmeri 2:1 za hranu, dodajem seckane gliste, poparene crve i nesto kastera. 

    

             Sondiranjem dna odlucio sam pecati na 20m. Par metara iza pojasa podvodne trave. Svesno rizikujuci da bi ribu koju ne podignem odmah prema povrsini u tom pojasu mogao izgubiti. Kao mamac za pocetak sam na udicu velicine 16 namamcio dva pinki crva koji su poznati kao odlican mamac za bodorku.  Posle par bacanja dobih i prvi udarac ali bez realizacije. U narednih par bacanja ostade na tome. Promena mamca i pecanje na parce gliste donela je par lepih debelih bodorki ali i sam i dalje imao utisak da to moze jos bolje. I bio sam u pravu! Vetar je i dalje duvao u naletima i pravio velike probleme pa je bilo tesko razlikovati da li poigravanje vrha dolazi od vetra ili ribe. Ali dva kastera i jedan pinki na udici u velicini 16 je bodorka toliko agresivno uzimala da su promasaji svedeni na minimum.

            Sa jos jednim jacim naletom vetra resih da je dosta za danas. Nije ovo bilo dugo pecanje. Nije ni trebalo biti ali su ga vremenske prilike jos dodatno skratile. Uzivao sam danas na lagan pribor pecati ribu koja mnogima nije previse atraktivna ali koja svojom borbenoscu sigurno zasluzuje bolji status.

Tubertini Concept d

              Jos kao dete sam slusao o Italijasnkom dizajnu ali takodje i o Japanskom kvalitetu. I oduvek sam se pitao da li ih je moguce spojiti u jednu celinu. Odgovor na to pitanje dao mi je Tuberini svojim masinicom Concept D. Modelom koji je napravljen u u saradnji Tuberini i Ryobi.

             Da je ova lepotica drugacija od ostalih moze se primetiri na prvi pogled. Obojena je tradicionalnim Tubertini bojama, tako da je crno telo protkano zlatno-zutim detaljima i jednostavno izgleda prelepo. Mnogi su rekli kada su videli ovu masinicu „revolucija“ ali ja bi ipak bio malo umereniji i pre rekao „evolucija“. Dugo su masinice licile jedna na drugu, a retki su bili modeli koji su zaista donosili nesto novo.

            Na samoj kutiji u kojoj masinica dolazi jasno je istaknuto da masinica ima 8lezajeva i da je u potpunosti izradjena od metala. Mada se po tezini i ne bi to moglo zakljuciti jer u velicini 3500 tezi  za jednu metalnu masinicu svega 305gr. Uz samu masinicu u kutiji dolaze jos i podloske i uputstvo za upotrebu.

Dupli preklopnik

             Uzimanjem u ruku i moze se primetiti da je ova masinica zaista drugacija. Ovo je mašinica koja će ući u istoriju kao prva sa patentiranim sistemom sastavljenim od 2 preklopnika. Pored klasičnog preklopnika,njena inovacija se ogleda u drugom fiksnom preklopniku, dizajniranom da spreči spadanje najlona između rotora i špulne, izbegavajući namotavanje najlona na osovini mašinice. Laganim okretom rucice moze se primetiti da se masinica vrti zaista lagano i bez napora, a sam rad je besuman. Luftova nema i veoma je utegnuta.  Standrardno dolazi sa plitkom spunlom na koju staje 150metara 0,18mm najlona. Kocnica je prednja. Izuzetno je precizna i mikro podesiva. Max drag je 5kg. A prenos od 5:1 obecava obilje snage. Line clip je odlicno odradjen. Od gume je i ni najmanje ne ostecuje najlon.

Savrseno slaganje najlona

            Kako se jedna ovakva masinica ponasa u praksi? Malo sam se bojao kako cu se snaci sa dvostrukim preklopnikom ali posle par bacanja sve je savrseno funkcionisalo. Cak sam namerno malo prepunio spunlu da vidim da li je sistem sa dva preklopnika zaista funkcionalan. I zaista jeste! Najlon sa spunle slece odlicno a ne postoji ni najmanja bojazan da bi mogao potpasti pod spunlu. Pecao sam sa feeder tehnikom i MH  stapom. Hranilica od 40gr je zahvaljujuci plitkoj i prilicno sirokoj spunli letela na 50m bez problema. Pri motanju ista hranilica od 40gr nije predstavljala ni najmanji problem jer masinica u praksi prosto puca od snage A RFO(rotary flat oscilation) sistem se brine da sam najlon bude savrseno slozen!

           Concept D je jedan odlican univerzalac koji primenu moze imati u vise tehnika.Match, bolonjez, feeder kao i lakse i srednje tesko varalicarenje su tehnike u kojima se ova masinica odlicno snalazi. Za kraj opsti utisak je da je Tubertini hteo da nam da nesto drugacije i zaista nam je to i dao. Izradili su jednu pouzdanu masinicu koja ce trajati bez ikakve bojazni vise godina i cak i zahtevnijim korisnicima pruziti visegodisnje zadovoljstvo.        

Upotreba zemlje u ribolovu

                Da mi je neko kada sam pocinjao da se bavim ribolovom pricao da ce mi uspeh  u velikoj meri zavisiti od zemlje u hrani. Verovatno mu ne bih verovao.  Sada se sve cesce se moze cuti: „Stavio sam zemlju u hranu. Zemlja i hrana u razmeri“... Koliko je zaista zemlja bitan faktor u ribolovu? Kada se dodaje? Koje su to osobine koje zemlja daje hrani? Zasto je ona bitna? Kako doci do zemlje za ribolov? U kojoj razmeri se dodaje?

               Licno sam u ribolovu koristio tri vrste zemlje: Laku zemlju, tesku zemlju i  glinu. svaka je imala drugaciju namenu ali je svaka pravilnim koriscenjem u velikoj meri uticala na kralitet ribolova.

               Upotreba lake zemlje je vecim delom ogranicena na sporo tekuce ili stajace vode. Jezera, kanale, bare... Ima veoma znacajnu ulogu u takmicarskom ribolovu, gde se koristi da „razbije“ larvu fuja ili da se dobije na kolicini zbog ogranicenja u koriscenju hrane. Takodje se zbog oblaka koji pravi koristi za pecanje u medjusloju.

Glina sa crvima i hranom

              Glina je vrsta zemlje sa izuzetnim vezivnim svojstvima tako je njena upotreba uglavnom usmerena na tekuce vode. Najcesce sekoristi u kombinaciji samo sa crvima ili crvima i malim procentom hrane. Koristi se tako sto se pomesa sa crvima i naprave kugle koje brzo tonu. Izuzetno su postojane tako da ih tok polako razbija i oslobadja crve. Da bi se kugle dodatno otezale cesto se dodaje kamenje.

            Zemlja do koje je najlakse doci i koju i sam najcesce koristim je teska zemlja. Njoj cemo i posvetiti najvise vremena. Prevashodna upotreba teske zemje je kod pecanja na vecim dubinama(ima dobra vezivna svojstva), na rekama sa srednje jakim tokom tokom, kao i u periudu kada riba unosi manju kolicinu hrane i moze se brzo zasititi cistom hranom. Teska zemlja daje na tezini hrani tako da kugla ili hralilica brze dolazi do dna a kada stigle do dna ne bude brzo isprana tokom reke nego pravi „tepih“ od sjedinjenih cestica hrane i zemlje zbog kojih se riba duze zadrzava na hranilistu.

Gotova primama sa zemljom

             Najlakse se dolazi do teske zemlje putem krticnjaka.  Tako sto skinemo suvi povrsinski sloj sa krticnjaka a ostatak prosejemo kroz sito. Treba obratiti paznju prilikom skupljanja zemlje sa krticnjaka da zemlja nije previse vlazna jer se i pored prosejavanja lepi u kofi i pravi blato. Kada skupimo dovoljnu kolicinu zemlje, ostavimo je  u kofi na suvom mestu  da se jos malo isusi (ako je potrebno). Posle toga je prosejemo jos jednom da bi bili sigurni da smo odstranili sve grumencice i vece cestice. Takva zemlja je sada pogodna za ribolov.

            Zemlju dodajemo u vec navlazenu hranu, dobro izmesamo, prosejemo i ako je potrebno samo jos malo dofajtamo. Na ovaj nacin sprecavamo direktan kontakt vode i zemlje  stvaranje blata i velikih gromuljica. Koristi se u razlicitim razmerma pa moze ici od 1:4 u korist hrane pa do 4:1 u korist zemlje. Kolicinu zemlje odredjuju uslovi na vodi: godisnje doba, brzina toka, dubina, aktivnost ribe kao i praimama koju koristimo. Tako se sproleca i leta koristi obicno veca kolicina hrane u odnosu na zemlju dok zimi treba vise razbiti cesto prejake arome i dobiti prirodniji izgled hrane.



             Dosta ribolovaca iz cesto ne bas jasnih razloga izbegava koriscenje zemlje iako ih kosta samo par minuta vremena da probaju i provere rezultate.Koristite, probajte, ekperimentisite... mnogo je faktora koji uticu na ribolov, a tanka je linija koja razdvaja  solidan ribolov od odlicnog,