Babuske iz malog jezera

                  Neubicajno blaga zima i niski zimski vodostaj ove godine su uticali na to da se sezona pecanja skobalja na Savi zavrsi i pre nego sto je i pocela. Porast vode je onim „srecnicima“ koji su se zatekli na vodi u njegova prva dva, tri dana dao priliku da sasvim lepo pecaju ali posle treceg dana i prelaskom nivoa 400 sve je opet kao i pre toga zamrlo.

                 Zima poput ove je donela manje pecanja na Savi ali ove visoke temperature su pogodovale beloj ribi koja se na kanalima i plicim jezerima dosta ranije aktivirala. Tako smo se ovog jutra zaputili na jedno jezerce na kom smo smatrali da bi se na lakse sisteme mogla prevariti neka babuska.

                 Po samom dolasku na jezero se mogla uociti aktivnost ribe. Iako je aktivnost uocena jednom mestu nesto me vuklo da ipak probamo u samom uglu jezera oivicenom trskom koja je pravila blagu zavetrinu i sam boravak pored vode ovog vetrovitog dana cinila podnosljivijim.

                Hrana je zamesana i ostavljena da upije pre nego sto je prosejem. Ovaj put sam se u skladu sa godisnjim dobom odlucio za Tubertini gold medal  black. Tamnu hranu slatkaste arome. U pitanju je hrana prevashodno namenjena zimskom i prolecnom pecanju deverike ali  iskustvo mi govori da je i babuska rado uzima.

              Pribor koji cu koristiti je prilagodjen godisnjem dobu tako da cu pecati na udicu u velicini 18 na flurokarbon predvezu debljine 0,12mm, osnovnim najlonom 0,16mm sve to na concept light fideru sa vrhom od 0,75oz.

            Vreme lagano prolazi ali na hranilistu koje je formirano tik uz pojas trske se ne desava nista. Svejedno da li su na udici bili crvi, glista, secerac ili hleb rezultata jednostavno nema. Vec sam poceo da mislim o tome da je ipak malo prerano za jedno ovakvo pecanje. A onda resih da poslusam Nikolu , menjamo poziciju!

            Nova pozicija i novi pristup za Nikolu brzo dade rezultat. Poceo je da peca na cistini a u  hranu su dodate partikle: secerac, pelete i kasteri. U meredovu  se nadje krupna babuska. Poveden njegovom strategijom i ja se brzo preorjentisah a rezultat ne izostade. U narednih par sati nas cak ni sitna kisa koja je na trenutke padala nije omela da uzivamo kao skoro nikad u zivotu. Pecala se krupna babuska prosecne tezine preko 1kg, a Nikola je cak imao srece i dobio jednog sarana od oko 2kg. Uzivanje je upotpunio light pribor koji smo koristili koji nam je omucio da osetimo svaki beg ribe i da se dobro pomucimo sa svakom zakacenom ribom.

Zimsko pecanje bele ribe

               Direkno ili indirekno svi imamo nekoga ko je bio bas onaj zbog koga smo zavoleli boravak pored vode i pecanje. Pecanje sam zavoleo jos kao dete dok sam biciklom dizao prasinu i hitao po Drinskim bespucima. Za to mogu biti zahvalan cika Miji, Meci, Kumu Milenku i jos gomili dobrih ljudi koji su imali strpljenja i zivaca da istrpe sve nase male i velike gluposti koje cu pamtiti ceo zivot. Ali pecanje na nacin na koji ga danas konzumiram. Za ljubav prema fideru mogu biti zahvalan Banetu koji me indirekno zarazio ovom tehnikom.

             Tako ovo jutro dok prelazim preko Dunava i hitam ka Pancevu razmisljam bas o tome. O tome koliko je uticao na moj izbor. Kako je na jednog plovkarosa uticao da ne bas malo promeni tehniku. O tome koliko me samo zarazio fiderom. U svom tom razmisljanju me prekinu zvuk mobilnog telefona i dobro poznati glas. Odgovorih kratko „Tu sam za 10min“.

           Danas pecamo na „njegovoj teritoriji“. Na terenu na kom provodi najvise vremena. Teren je  Pancevacki kej. Dok se Bane i ja polako raspakujemo pogled okrecen ne desno i vidim Ivana kome nije nimalo tesko da na biciklu nosi kompletnu opremu. Tu su platforma, stapovi, pribor...

           Dok sam ja svoje male rituale lenjo sprovodio uzivajuci u svakom od njih. Uzivajuci u suncanom jutru pored reke. Uzivajuci  gledajuci  Baneta i Ivana koji su  vec poceli da pecaju.   Dok su moje pripreme trajale Ivan je odlicno otvorio pecanje i u skoro svakom bacanju je imao ribu. Mesajuci hranu krajickom oka sam ih posmatrao skupljajuci potrebne informacije. Ciljana riba danas  su nosara i deverika. Pa sam izabrao slatku hranu bogatu melasom. Odnos zemlje i hrane je ovaj put 1:1. A tek u svaku desetu hranilicu cu dodavati po par crvica.

           Danas Tamis skoro da stoji pa koristim kaveznu hranilicu od 15gr. Stap koji cu ovaj put koristiti je Tubertini Concept Light a pecacu na Tubertinini serie 2 bronzato udice u velicini 18. Posto riba izuzetno pipavo uzima koristicu vrh od 0,75oz.

Ivan deli ulov prolaznicama

          Posle par bacanja dobih i prvi, stidljivi griz. Kontra usledi ali promasaj. U sledecem bacanju ponovi se ista prica. Udarac, kontra ali bez rezultata. Dobih i trece uzimanje ali ovaj put resih da sacekam. Ali bez rezultata. Samo sam ostao bez oba crva. I u sledecem bacanju dobih udarac ali tada samo malo povukoh sistem ka sebi i ponovi se udarac ali ovaj put kontra dade prvu ribu. I sledeci put se ponovi ista prica. Provokacija sa pomeranjem mamca danas daje rezultat kod jos uvek pomalo uspavane ribe. Dok sam ja uhvatio ritam pogledah Ivana koji je bio u razgovoru sa dve prolaznice na keju. Na njihovo iznenadjenje on im ponudi svoj ulov koji one oberucke prihvatile.

           Posle Ivanovog dzentlmeskog poteza nastavisno sa pecanjem. Ribe su hvatane u serijama a mi smo uzivali u predivnom zimskom danu. Ulov nije bio u prvom planu danas ali dok se sunce polako spustalo napravismo zajednicku fotografiju sa ulovom da ovekovecimo danasnje druzenje i uzivanje pored vode.

Zimsko pecanje šarana

               Godisnji odmor polako izmice. Prethodnih dana presla se lepa kilometraza u potrazi za terenom koji ce dati neko desavanje. Kao da se sve u ovom periodu urotilo protiv mene . Tako su se desavale jako cudne stvari. Umesto da pecam bodorku  zavrsih na zaledjenom jezeru. Od najavljenog suncanog dana sa toplih 16c i dobih kisni sa temperaturom od 6c sa vetrom koji je toliko duvao da je probijao sva tri preventivno obucena sloja odece. Od najavljenog rasta vode dobih opadanje. Neverovatno! Sve kontra!

               Da sve ide kontra govori i ovo jutro. Pored najavljene kise svanuo je topao dan bez trunke kise.  Dan koji bi bilo glupo propustiti. U uzurbanom tempu zavrsih sve obaveze i vec oko 12h brzim korakom sa samo osnovnim od opreme sam hitao ka vodi koja mi je na 10tak min hoda od kuce.

                Po dolasku na jezero dobih informaciju da je led popustio tek pre dva dana i da je kao sto se moglo i ocekivati aktivnost ribe na niskom nivou. To me natera na malo drugaciji pristup. Osnovu hrane cinila je laka zemlja u koju sam dodao nesto ribnjackih peleta, malo hrane na mesnoj bazi a sve to sam zacinio aditivom na mesnoj bazi.

              Shodno uslovima na vodi i pribor je morao biti lagan. Tako se pecalo na osnovni najlon Tubertini Gorilla feeder  i udicom Tubertini serie 50 u velicini 12.

              Levo od pozicije na koju sam seo nalazi se granje iz kog sam pokusavao izvuci neku ribu. Prvi pokusaj je bio sa mesnom boilom na dlaci. Bezuspesno! Drugi pokusaj je bio sa kukuruzom sa aromom skoljke. Bezuspesno! Onda na udicu mamcim ruzu crvica a u hranilicu dodajem par crvica. Posle par bacanja dobijam jedva vidljivo titranje vrha ali nista. Onda ponovo blago titranje se ponovi ali nista. Tada sam na udicu dodao pored crvica i glistu. Posle par minuta vrh ponovo zatitra. Ne izdrzah! Kontra! Riba silovito krenu u granje! Prvi beg zadrzah na samoj ivici granja a onda ona se okrenu i silovito krenu ka granju blize obali. Ponovo je zadrzah i lagano borbu pomerih na cistinu. Jos par minuta je trajala borba a onda se u meredovu nadje lepi bucko. Bese to bucko koji mi otvori oci i ukaza kako samo riba stidljivo jede i ukaza na propuste. Ubrzo po istom receptu dobih i drugo pecanje. 

          Kontra! Sve je kontra. Umesto da sada pecam skobalja i nosaru na Savi ja jurim sarana. Tako i sada kada treba da ostanem i u sreriji prevarim jos nekoliko lepotana obaveze me naterase da moram krenuti kuci. Ali sada umesto uzurbanog koraka ovo bese kontra, lagani hod uz gomilu misli sta se sve izdesavalo ovih dana. I opet bese kontra jer je ovo bio korak pun sete zbog propustenog ali i pun zadovaljstva zbog ostvarenog. Korak koji je potrajao jos desetak minuta. Bese to lepih desetak minuta.