Već danima sunce je rešilo
da nam pokaže svu svoju snagu, temperatura vazduha a bogami i betona je toliko
visoka da stvara pomalo neprijatan osećaj kada se zadržite samo par trenutaka na
istom mestu, a ja? Ja iščekujem slobodan dan i odlazak na vodu na hladjenje u
svakom smislu te reči.
 |
| Roda na obali Tise |
Danima kiše nema, reke su pale na minimume. Čak
se ni oni malo stariji ne sećaju se kada je nivo naših reka bio ovako nizak.
Gde se zaputiti u takvoj situaciji? Moram naći vodu dovoljno duboku koja je u
donjim slojevima ostala dovoljno hladna i u kojoj bi riba mogla ostati dovoljno
aktivna. Ako izuzmemo Djerdapsku klisuru Tisa je dublja cak i od Dunava tako da
se nameće kao sasvim logično rešenje.
 |
| Čak i one su našle spas u vodi |
Dok se polako vozimo ka dobro
poznatoj destinaciji i u susret reci koja me jos nije razocarala mali pogled na temperaturu na termostatu u kolima koja je
u 8.30h pokazivala 28c je bio dovoljan znak da nas čeka jos jedan paklen dan. A
onda stizemo, naravno biramo poziciju sa najdebljom hladovinom a sam pogled na
reku nam je dao do znanja da ovo nece
biti nimalo lako pecanje! Voda je baš niska. Sočivice ima dosta, a pored nje
i drezga lagano plovi nizvodno.
Pozicija deluje izgledno, a sondiranje
dna pokazuje da je dno bez ikakvih prepreka. Daljina na kojoj cu pecati je na 25m
od obale i ima dubinu izmedju 6-7m. Tok je nesto sporiji tako da ce hranilica
od 30gr biti sasvim dovoljna. Ovaj put ću koristiti moj omiljeni Browning CC Stillwater uparen sa Shimano Exage masinicom,
najlon Tubertini gorilla feeder 0,16mm i udicu colmic BS5000 u veličini 16. Hrana je zamešana, a koristiću
Maserbih feeder normal uz dodatak melasa aditiva, šecerca, konoplje i crva. Kao mamac ću koristiti kombinaciju belog i pinki crva.
Već je 10h. Vreme je da se
počne!Prvi sat prodje bez udarca. Da li je to došao dan kada će me i Tisa
izneveriti? Dok sam duboko zagazio u drugi sat pecanja vrh stapa lagano zatitra,
kontra! Tu je! Na obali se uz malo muke nadje lepa babuska od 700-800gr. Ne prodje ni par trenutaka a jedan
od kolega nam pridje da vidi sta se desava uz konstataciju da su oni tu odavno
ali bez uspeha. Razgovor sa njim prepustih drugaru u vecini avantura,
ljubitelju prirode, iskusnom rostiljdziji i ribolovcu pocetniku. U toku tog
veoma “živopisnog“ razgovora zatitra vrh i njegovog stapa a on uz dosta osmeha i
kao pravi znalac izvadi lepu deveriku, a nedugo posle toga i babusku. Beše to siguran znak kolegi da se u tišini skloni od nas. Meni je sada već riba lepo legla na hranu tako da je akcija u toku. Ipak me Tisa ni ovaj put neće
izneveriti!
Oko 15h dok je sunce već visoko
diglo se iznad krosnji drveća grejući naše mesto napravih par fotki sa delom ulova i prepustih drugaru da
krsti sveže pribavljenu tanjiraču. Sedeći u hladovini topola sa par muški
usoljenih riba na tanjirači i sa pogledom u Tisu zapitah se koliko li je samo
malo potrebno čoveku da bude srećan i zadovoljan. Uživah jos malo u trenutku
spokoja a onda se lagano spakovasmo rekosmo Tisi dovidjenja i hvala i za ovaj
put. 
Нема коментара:
Постави коментар