Omiljeno mesto za pecanje

 

Ulov sa prvog
odlaska

                   Dok se mesecina probija kroz pozor ja sedim za kompom i vec satima gledam you tube snimke. Jedan za drugim se redjaju snimci nekih stranih voda na kojima se ne pokusava pecati nego se  zaista ozbiljno peca. Kako me samo te njihove reke i jezera sa snimaka izgledom podsecaju i asociraju na Tamis, Tisu, Moravu, Drinu… Izgled, samo izgled je slican! Tamo ne videh drvece pokriveno kesama ili razbacano djubre na sve strane. O ribnom bogatsvu ne zelim ni pricati. Kada bi znali sta bi mogli imati  verovatno bi se mnogo vise trudili da sacuvamo ono sto sada imamo da ne ostanemo i bez toga.  A to cu sada raditi i ja . Tako ovaj put necu  pisati na kojoj vodi sam pecao jer veliki broj ljudi ima  osobinu da unisti sve sto dotakne, a zaista ne bi zeleo da vidim da i ova lepa voda dozivi sudbinu. 

                   Pre par dana sam se prvi put okusao na ovoj do tada za mene nepoznatoj vodi. Otisao kuci sa osmehom od uha do uha i naravno eto me ponovo posle par dana. Sada me druge misli muce. Da li je to bila slucajnost ili kod nas jos uvek postoje vode na kojima nije retkost upecati sarana, babusku, krupnu deveriku u istom danu.

                    Budjenje naravno pre nego sto je alarm uspeo da se oglasi uz blago titranje u stomaku i gomilu misli. Sta? Kako? Na sta?  Zasto uvek mora biti tako pred odlazak na  vodu? Sta li ce me tamo docekati?  Moze li se ponoviti odlicno pecanje od pre par dana?

Dobitna kombinacija

                    Dok lagano nosimo pribor ka obali uzivamo u prizoru ispred sebe. Sunce se vec polako podiglo, a njegov odsjaj pravi srebrne iskre na vodi koje su protkane povrsinskom aktivnoscu ribe koja je vidljiva na svakom delu vode. Ne moze ovo biti lose pecanje!  

                  Kao i obicno Tubertini Gold Medal Brown je  moj izbor, a pojacao sam ga secercem, konopljom i crvima. Stap koji cu koristiti je lagani i osetljivi Tubertini Trinity light sa najmeksim vrhom od 0,75oz. Za mamac cu koristiti dva crva na udici velicine 16. Hranilica DG od 20gr poleti a ne docekah ni da podne na dno vec dobih prvi udarac, na obali se nadje deverika dlanara. Kako je pocelo tako se i nastavilo a retka su bila bacanja bez ulova.  Deverike su uzimale mamac izuzetno agresivno. Cak sam imao osecaj da se otimaju koja ce se pre upecati.

Redak trenutak kada je
Trinity bio u drzacu 

                  Vec oko 9h pojavi se ljubazni cuvar kome nije bilo tesko da prodje tuda vise puta u toku dana i koji dok nam je gledao dozvolu dade nam informacije sta se desavalo prethodnih dana i  sta se pecalo. Prijatno me iznenadio kada je pogledao i u cuvarku da se uveri sta je u njoj. Sada mi je vec bilo malo jasnije zasto ima ribe! Cuvari rade svoj posao!

Ulov tog dana

                Iz sata u sat se ova idila nastavljala, a onda sam je oko 15h morao prekinuti i poceo se pakovati. Kakav je samo ovo gust bio.  Kada bi znali sta imamo verovatno bi to cenili mnogo vise i trudili se da to sacuvamo da ne ostanemo bez toga. Par slika za kraj ovog predivnog ribolovackog dana i dugo razmisljanje na putu nazad. Kada bi samo znali sta bi mogli imati  sigurno bi se trudili da ono sto imamo sacuvamo  da ne ostanemo bez toga!  

                                                                 Autor

                                                          Bojan Ljubicic