Da li ste ikada imali onaj osecaj kada iscekujete sutrasnji odlazak na vodu i onda dok se prevrcete po krevetu shvatite i zapitate se pa zasto ne bi i danas otisao? Zasto ne iskoristiti prolecno jutro na najbolji moguci nacin?
Sunce polako rudi i nagovestava da ce to biti prelep prolecni dan. Zamislite sada rosu koja se nahvatala po nakosterenim, svezim izdancima svetlo zelene trave koja skripuce pod vasim nogama dok lagano hodite prema Savi sa suncem koje se radja iza ledja. Savi koja ovog jutra izgleda posebno lepo sa vodom ravnom kao staklo uz nestvaran osecaj da bi tim staklom mogao preci na drugu stranu. Sedoh na obalu da uzivam u momentu apsolutne harmonije smirenosti I tisine.
Raspakivanje polako krece, a na vodu stize i ostatak danasnje ekipe. Mesa se primama u odnosu sa zemljom 2:1 u korist hrane. Pecacu na jednog belog crva navucenog na Gamakatsu 1050N udicu u velicini 18 sa osnovnim najlonom 0,14mm, predvezom0,12mm u duzini od 60cm, a koristicu tunel hranilicu od 40gr. Stap Browning CC stilwater sa vrhom od 2oz. |
| Milos sa jednom od napasnica tog dana |
Krecemo. Hranilice lete jedna za drugom u vodu, a u cuvarci se redjaju deverike I krupatice. Riba uzima prilicno pipavo a udarci su jedva vidljivi. Odjedanput sve staje, pojacavam tempo hranjenja, kontra, tu je. Ali na pola puta do obale stuka resi bi bilo lepo da mi oteza posao i da se malo nadvlacimo za ulov. 1:0 za mene uspeo sa izvaditi deveriku iz celjusti grabljivice. Ponovo pauza. Promena hrane-nista! A onda stuka ponovo napada ali kod Milosa koji je imao srece da je izvadi. Ponovo pocinje i opet se par riba nadje u cuvarci. Ponovo kontra, tu je deverikica ali 1:1 stuka je odnese sa sve mojom udicom. Sta se ovo desava danas?
Sunce se vec podiglo i nateralo cak i najzimogrozljivije da skinu dva, tri sloja odece i ostanu samo u majci. Livada je puna. U tom trenutku ponovo mi zaigra vrh, a deverika se polako privlaci obali, odjednom osetih pojacano pulsiranje na stapu 2:1, stuka odlazi ponovo sa mojim ulovom i udicom.
Pauza! Da se malo protegnu noge, a I da se gospodji da malo vremena da se skloni sa hranilista. Ponovo krecemo i par riba izlazi napolje, a onda ponovo pojacano pusliranje na stapu! 2:2 konacno se jedna nadje i na obali. Sada kada je nereseno mogu reci da je dosta za danas.
Iako je bilo tek pola tri, ja sam vec na licu i rukama osecao kako me ovo prolecno sunce uhvatilo potpuno nesremnog i porazilo . Odsedeh jos malo pored vode. Cisto da mi sam taj pogled na vodu odnese misli i zapitah se koliko malo je zaista potrebno coveku da bude srecan? Srecan sto sam dobio to svoje malo i zadovoljan sa danasnjim remijem sa ribom ali i pobedom. Pobedom nad svojim mislima napustih obalu Save do neke sledece planirane ili ne planirane posete.Autor
Bojan Ljubicic
Нема коментара:
Постави коментар