Beg u drugi svet

     




                    Da li vam je poznat onaj osecaj kada svoja dva slobodna dana u nedelji provedete gledajuci  kako se kapi kise slivaju niz  prozor i slusajuci kako kisa dobuje u isti, a onda paradoks prvi radni dan, napolju sunce sija, tek pokoja grana se zanjise na slabasnom dasku vetra, a vi u isto vreme razmisljate kako bi bilo dobro da ste negde pored vode i uzivate.  A onda kao grom iz vedra neba dok se klackate u busu do kuce misao, pa mrak pada tek u 19.30h imam ja jos vremena. Iz busa istrcavam i do kuce trcim verovatno u vremenu olimpiskog rekorda. Ulecem u stan, uzimam samo neophodno, da li da jedem ? Nema vremena!  Jescu kada se vratim. Na putu do Save u glavi mi je samo jedna misao"samo da mesto nije zauzeto" i kako autom prilazim  blazeni osmeh "Slobodno je"!
                   
                    Naravno pri raspakivanju se ne trosi ni sekund.  U isto vreme se mesa  hrana, montira stolica, i trazi odgovarajuci sistem. Sve je spremno hranilica mogu da polete, iiii krecemo! Jedna za drugom hranilice lete u reku, a sunce svremena na vreme  zadje za oblak pa ponovo grane punom snagom. Idila!


                   Riba je odlicno odreagovala na kombinaciju teske zemlje , poparenih crva i  Tubertini Cavedano hrane pojacane kukuruzom secercom usitnjenim kroz sito. Koristim DG hranilicu od 40gr sa kramponima koja u toku stoji kao ukopana. Posle par hranilica pocetnog hranjenja  dobih i prvo pecanje. Na udici velicine 14 se nasla prva krupatica. Za njom dodje i druga, pa treca....  Danas se peca  deverika, krupatica i poneka sitnija  nosara. Redjaju se jedna za drugom u cuvarci, a sa svakom sledecom postajem svesniji da vreme  polako curi.  Sunce sve vise odsjajem koji polako postaje sve duzi i duzi ometa pogled u vrh stapa koji ne posustaje i nastavlja veselo da poigrava u ritmu tog dana.


                  Kazu da se dani provedeni na pecanju ne racunaju u dane zivota. Sta bi onda rekli za moj danasnji dan? Da li se moze racunati  na pola? Pola dana posao, radne obaveze ali druga polovina dana... Neka ga racunaju kako hoce ali ritam ovog dana je ono sto daje energiju za svaki sledeci dan bilo da se racuna ili ne.

                                                                               Autor

                                                                                 Bojan Ljubicic

Štučiji dan

                  

                 Da li ste ikada imali onaj osecaj kada iscekujete sutrasnji odlazak na vodu i onda dok se prevrcete po krevetu shvatite i zapitate se pa zasto ne bi i danas otisao? Zasto ne iskoristiti prolecno jutro na najbolji moguci nacin?

                  Sunce polako rudi i nagovestava da ce to biti prelep prolecni dan.  Zamislite sada rosu koja se nahvatala po nakosterenim, svezim izdancima svetlo zelene trave koja skripuce pod vasim nogama dok lagano hodite prema Savi sa suncem koje se radja iza ledja. Savi koja ovog jutra izgleda posebno lepo sa vodom ravnom kao staklo uz nestvaran osecaj da bi tim staklom mogao preci na drugu stranu. Sedoh na obalu da uzivam u momentu apsolutne harmonije smirenosti I tisine.

                Raspakivanje polako krece, a na vodu stize i ostatak danasnje ekipe. Mesa se primama u odnosu sa zemljom 2:1 u korist hrane. Pecacu na jednog belog crva navucenog na Gamakatsu 1050N udicu u velicini 18 sa osnovnim najlonom 0,14mm, predvezom0,12mm u duzini od 60cm, a koristicu tunel hranilicu od 40gr. Stap Browning  CC stilwater sa vrhom od 2oz.

Milos sa jednom od napasnica
 tog dana

                Krecemo. Hranilice lete jedna za drugom u vodu, a u cuvarci se redjaju deverike I krupatice. Riba uzima prilicno pipavo a udarci su jedva vidljivi. Odjedanput sve staje, pojacavam tempo hranjenja, kontra, tu je. Ali na pola puta do obale stuka resi bi bilo lepo da mi oteza posao i da se malo nadvlacimo za ulov. 1:0 za mene uspeo sa izvaditi deveriku iz celjusti grabljivice. Ponovo pauza.  Promena hrane-nista! A onda  stuka ponovo napada ali kod Milosa koji je imao srece da je izvadi. Ponovo pocinje i opet se par riba nadje u cuvarci. Ponovo kontra, tu je deverikica ali 1:1 stuka je odnese sa sve mojom udicom. Sta se ovo desava danas? 

             Sunce se vec podiglo i nateralo cak i najzimogrozljivije da skinu dva, tri sloja odece i ostanu samo u majci. Livada je puna.  U tom trenutku ponovo mi zaigra vrh, a deverika se polako privlaci obali, odjednom osetih  pojacano pulsiranje na stapu  2:1, stuka odlazi ponovo sa mojim ulovom i udicom.

  

             Pauza! Da se malo protegnu noge, a I da se gospodji da malo vremena da se skloni sa hranilista. Ponovo krecemo i par riba izlazi napolje, a onda ponovo pojacano pusliranje na stapu! 2:2 konacno se jedna nadje i na obali. Sada kada je nereseno  mogu reci da je dosta za danas. 

             Iako je bilo tek pola tri,  ja sam vec na licu i rukama osecao kako me ovo prolecno sunce uhvatilo potpuno nesremnog  i porazilo .  Odsedeh jos malo pored vode. Cisto da mi sam taj pogled na vodu odnese misli  i zapitah se koliko malo je zaista potrebno coveku da bude srecan? Srecan sto sam dobio to svoje malo i zadovoljan sa danasnjim remijem sa ribom ali i  pobedom. Pobedom nad svojim mislima napustih obalu Save do neke sledece planirane ili ne planirane posete.
                                                                                                      Autor
                                                                                              Bojan Ljubicic

Tubertini trinity feeder

                  Kada na trzistu imamo veliki izbor opcija za kupovinu veoma tesko je nametnuti se i dokazati svoju vrednost. Ovom stapu iz light kategorije to sigurno nije bilo lako jer je protiv sebe imao vec dokazanog konkurenta u vidu maver powerlite koji  je do pojave ovog stapa prosto dominirao.
                 Cak sam i sam razmisljao o kupovini powerlita ali onda jedan odlazak po crve i hranu menja sve. Dok sam zagledao hrane paznju mi je privukao tanak, mat crni blank sa zanimljivim imenom Trinity. U trenutku zaboravih na hrane, na to da zurim na vodu i sklopih stap.  Lagan, tanak ali opet dovoljno ostar za moj ukus. Stap duzine 3,3m iz dva segmenta sa transportnom duzinom od 170cm,  tezinom od svega  144gr i tri izmenjiva karbonska vrha.

Trinity u akciji

              Vrhovi nose oznake 3/4oz, 1oz i 1,5oz. Svi su iste boje ali su razlicitih duzina. Tako da je najduzi najmeksi a najkraci najtvdji. Najmeksi vrh je idealan za fino prolecno ili zimsko pecanje i detektuje cak i najsitija pipkanja sitne bele a hranilice 10 do 15gr manjeg kapaciteta mu bas pristaju, dok se najtvdji sasvim solidno snalazi sa hranilicama srednjeg kapaciteta do 25gr.

           Rukohvat je u kombinaciji eva- pluta, dok je drzac masinice soft touch a sprovodnici su sic. Sam stap zbog svoje lakoce jako lepo lezi u ruci pa je vec sa masinicom  u velicini 2 je u odlicnom balansu.
           
             Sam zakljucak bi bio da je ovo jedan izuzetno osetljiv i fin stap sa lepom zavrsnom obradom i izuzetnim osecajem na ribi. Stap koji je namenjen za fino pecanje i uzivanje pri vadjenju cak i najsitnijih riba. Stap koji ne zamara ni posle visesatnog pecanja ali stap koji nije namenjen pocetnicima u fider  ribolovu. Preporucio svima koji imaju iskustva sa fiderom i koji ce moci da procene realne mogucnosti jednog ovakvo finog  stapa.

               

                                                                                                                    Autor

                                                                                                              Bojan Ljubicic