Veci mamac, veca riba

                  Nekako tradicionalno  svake godine pogodi se da prvo pecanje po zavrsetku lovostaja na sarana i vecinu bele ribe prva voda koju posetim bude Tamis. Tradicija se i ove godine nastavila pa sam se tako i ovog toplog i suncanog junskog  jutra nasao na obali Tamisa koji je ovaj put malo drugacije tekao. Nije to bio onaj tromi,spori, pravi vojvodjanski Tamis, nego Tamis koji je tekao i zahtevao minimum hranilicu od 40gr.

               Ovog jutra dok sam lagano obilazio obalu reke  i trazio izgledno mesto za pecanje gledao sam i da  to mesto bude u hladovini jer je najavljena temperatura preko 30c, a suncu uopste nije do sale ni sada u 8,30h. Lagano spustam opremu, namestam stolicu i smisljam nacin na koji mogu doci do vode za kvasenje hrane jer se Tamis povukao i ostavio 3m blata do vode.

             Trebalo mi je vremena dok sam uspeo meredovom dohvatiti vode i nakvasiti hranu. Ovaj put cu koristiti hranu slatkaste arome razbijenu u odnosu 1:1 sa teskom zemljom. Kratko sondiranje dna mi je dalo potrebne informacije. Dubina na sredini  je oko 2m a dno je ravno i cisto.

             Vec je 9.30h sa raspakivanjem i pripremom sam zavrsio i zapocinjem sa pecanjem. Pecacu na sredini toka, a hranilica sa kramponima tezine  40gr se posle dva tri okreta nekako zaustavi. Izbacujem par hranilica a onda mamcim udicu sa dva crva. Koristicu udicu tubertini serie 511 u velicini 18.

          Posle samo par bacanja dobijam udarac a na udici se nasla deverikica ne veca od prsta. U sledecem bacanju ponovila se ista stvar. Ne bas obeacavajuci pocetak. Nesto se pod hitno moralo menjati. Pocinjem sa dodavanjem peleta i crva u hranu. A menjam i udicu i stavljam velicinu 16 na koju umesto dva mamcim cetiri crva.



           I dalje sam imao sitne udarce za koje sam znao od koga dolaze ali mamac im je prosto bio prevelik. Petnaestak min posle promene dobijam i prvi pravi udarac za koji se odmah moglo zakljuciti da ne dolazi od sitne ribe. Lagana kontra i na udici se nasla lepa krupatica. Sledece bacanje donosi isti rezultat. To je vec bio tempo koji je mnogo vise prijao. Posle par lepih kpupatica nastaje zatisje a onda krece serija babuski a onda na moje iznenadjenje krecu protfisi. Odjednom sve staje 10tak min nista, bez udarca, bez pipanja a onda povijanje vrha koje je izgledalo kao da je reka nesto nanela i zakacila za najlon. Podizem stap a moja zakacaljka krece prvo levo pa desno i taman kada je stala i usporila predvez puca!

            Svega par trenutaka mi je bilo potrebno da montiram novi predvez i ponovo zabacim. To je ocigledno bilo dovoljno ribi da ponovo pocne da se javlja jer nastavljem da pecam u serijama. Serije su kao po pravilu izgledale par deverika i krupatica, pa par babuski a onda bi kretali protfisi koji bi kao po pravilu najavljivali pauzu od 10tak min do sledeceg kruga.  

           Vec oko 13h vetar je poceo da duva prema reci pa je na vodu navlacio sve vecu kolicinu maca koja je u dobroj meri otezavala pecanje. To se moglo trpeti sve do trenutka kada se sunce se toliko diglo da smo sada bili direkno izlozeni njegovim zracima. Svega par min te kombinacije nam je bilo dovoljno da shvatimo da je vreme za polazak. Par slika sa ulovom koji je kao i obicno vracen u vodu, a posle toga  i polazak kuci zadovoljni jos jednim danom provedenim na veoma dragoj vodi na koju cu se sigurno vracati jos neki put ove godine.