U potrazi za Drinskom ploticom

                  Na mnoga pitanja koja bi mi postavili morao bi da razmislim o odgovoru koji cu da dam. Ali na pitanje koja ti je najlepsa, najdraza ili na kojoj reci najvise volis da pecas odgovor je kratak, jasan i sveden na svega pet slova. A on glasi DRINA!

                 U pitanju je reka na kojoj sam odrastao. Na kojoj sam se ucio nadmudrivanju sa ribom. Reka za koju veze gomila uspomena ali i reka sa koje nikada nisam otisao nezadovoljan. Ulovi mogu biti bolji i losiji ali boja vode, sam zubor  i ambijent su nesto sto coveku uporno vraca osmeh na lice i tera ga da se ponovo vraca.

          Godinama nisam zeleo iz nekog samo sebi poznatog revolta ici na Zvornicko jezero smatrajuci ga nepravdom ucinjenom jednoj prelepoj reci. Ali kako vreme prolazi usijana glava se hladi i shvata da je steta vec napravljena i da se tim ne odlaskom mnogo vise gubi nego dobija pa se iz godine u godinu broj odlazaka povecava.

          Odlasci na jezero su do sada bili uglavnom povodom potrage za krupnom deverikom ali sada dobijam poziv od druga da mu se pridruzim u pecanju Jeza (Plotice) na toj istoj vodi. Nije mi bas najjasnije bilo kako pecati ploticu na jezeru ali sam poziv naravno prihvatio i evo vec oko 7h se nasao na obali jezera.

           Po samom dolasku na jezero pre nego sto smo nasli mesto zastadosmo i lepo pogledah vodu ovde. Za razliku od dela jezera gde smo pecali deveriku gde se voda lagano krece ovde je jezero uze i voda primetno tece. Tece taman toliko da bude idealno boravak a samim tim i za pecanje plotice u prolecnom periodu. Pozicije koje smo planirali zauzeti  su vec bile zauzete pa smo se smestili na prva slobodna mesta nekih 100metara nizvodno.

          Po nekom iskustvu u pecanju plotice sam i smuckao hranu. Zamesao sam 1kg Cavedana, 1kg teske zemlje a posto je plotica poznata kao riba koja zna cesto boraviti u medjusloju dodao sami 1/2kg lake zemlje koja bi trebala da pravi oblak i privlaci ribu da se spusti do samog hranilista. U svaku drugu hranilicu cu dodavati malo crvica i praviti sendvic sa hranom. Za mamac cu korsititi crva. Za pocetak to ce biti dva crva samo probodena da vise na udici. Proslu sezonu sam se malo privikavao ali ove vec konstantno pecam na upredenu strunu a razlika je zaista velika, pa cu je koristiti i ovaj put.

         Vec pri prvom pogledu na vodu mogla se videti povrsinska aktivnost ribe na nekih 55-60m od obale. Za pocetak sam dobro isondirao dno. Ispred mene je sve cisto i bez zakacaljki, dubina ujednacenai krece se oko 2m a bas na tih 55m se nalazi se kanal u kom je dubina za metar veca. Bas taj kanal mi se ucinio kao mesto gde bi mogao da dobijem ribu.

         Brzo sam izbacio par hranilica i zakljucio da je za ovaj tok potrebna hranilica od 60gr da bi drzala dno. Koristicu DG hranilicu sa 5polja i kramponima. Pocinjem i sa mamcenjem udice. Petnaestak min je prolazi bez ikakve akcije a onda cujem Pedju koji javlja da je dobio prvu ribu. Malo usporavam sa hranjenjem i prestajem da dodajem crve u hranu. Posto je voda mozda cak i previse bistra menjam i predvez i udicu prelazim na 16ku a  za predvez produzavam na 75cm i tanjim sa 0,14mm na 0,12mm. Par min posle izmene dobijam i prvi udarac a na udici se nasla lepa plotica. Odmah za njom dobijam i drugu, pa trecu pa ponovo sve staje. Cini mi se da je voda pocela lagano da usporava. Sada je I hranilica od 50gr dovoljna. Umesto dva stavljam samo jednog crva  a ponovo menjam i udicu. Cilj je da lagana 18tica sa jednim crvom sto prirodnije lagano titra iznad povrsine dna.

          Rezultati brzo postaju vidljivi. Brzo dobijam jos jednu ploticu a onda silovit udarac. Stap izlece iz drzaca,  riba je tu … ali spada. Placam danak tankoj i laganoj udici koja se otvorila pod naletom velike plotice. Dok jos razmisljam sta de desilo ponovo imam ribu. Serija se nastavlja a onda kako su se udarci proredili mogao sam primetiti i da je voda dodatno usporila sada je vec i 40gr cvrsto drzalo dno.

         Vec u 12h se desilo bas ono cega sam se plasio. Voda je previse usporila i jos se dodatno izbistrila. Jasno se videlo kako sada tece samo u suprotnoj obali. Riba vise nije bila na mestu gde smo mi pecali, pomerila se ka toku i van domasaja nasih stapova.

         Ostali smo jos pored vode ali pored jedne sitnije plotice nista se nije desilo. Ostali smo jer smo se nadali da ce voda ponovo poteci, jer  mi je bilo uzivanje ponovo menjati a pre svega ostali smo jer je ambijent u kom smo se nalazili prosto nesto sto prija pogledu i nesto sto odmara oci. Odmarali smo oci jos 30tak min a onda lagano pakovanje i voznja nazad uz pogled na zatalasanu vodu.Bese to pogled koji prosto mamai ali za danas je dosta a uzivanje u pogledu ce se sigurno uskoro nastaviti.