U potrazi za krupnom deverikom 2deo

             Nije dugo proslo. Mozda 15tak dana a vec  sam se pomalo i ocekivano ponovo zaputio Zvornickom jezeru. Jezeru koje je ostavilo poseban utisak na mene. Jezeru koje me opcinilo svojom lepotom ali i vodi koja me prosli put pobedila. Ovaj put situacija je dosta izglednija. Iako vremena za ribolov nema ni priblizno dovoljno u odnosu na ono sto bi zeleo bice ga ipak vise nego pri poslednjoj poseti.

             Pedja i ja smo se vec par dana unapred dogovorili oko svih detalja a ovo jutro smo se nasli i uz prvu jutarnju kafu lagano napredovali ka obali jezera. Po Pedjinim recima ovde je teren drugaciji nego mesto na kom sam bio pre 15tak dana. Dosta je uze a sobzirom da je u pitanju pocetak jezera ovde se jos uvek moze osetiti ona neobuzdana snage Drine.

              Vec je skoro 8h. Od sunca jos uvek ni traga ni glasa. Na obali jezera smo i uz dorucak gledali smo u njegovu staklastu povrsinu povrsinu koju bi tek ponekad razbio vetar koji bi svremena na vreme dunuo  da kako nam se cini narusi idilu. Oblaci i magla su okovali okolne planine cineci krajolik jos dopadljivijim. Oni malo vredniji i uporniji su vec odavno bili na vodi. U razgovoru sa njima smo saznali da je voda je u  opadanju i dosta je niska. Mozda i niza nego sto bi trebalo. Riba ovog jutra i nije bas raspolozena za hranjenje.   Lagano i bez zurbe stvar po stvar unosimo u drveni camac koji cemo usidriti negde na polovini jezera  i u toku cemo traziti ribu.

            Dok trazim najstabilniju poziciju na camcu za stolicu mesam hranu. To ce i ovaj put ostati dobitna kombinacija koja de dokazala gomilu puta. Gold Medal Brown mesam sa teskom zemljom u razmeri 1:1 a sobzirom da je ciljana riba prilicno krupna dodacu vec spremljen spod miks koji cine kuvana konoplja, psenica i secerac.

            Stap koji cu ovaj put koristiti je Focalize feeder Mh u kombinaciji sa Concept d masinicom dok je Pedja resio koristiti Android telefeeder  i Evoke 4000 masinicu. Sondiranjem sam utvrdio da je dubina oko 6m, a da je dno na tom potezu cisto i bez zakacaljki. Ali voda dobro gura pa je hranilica koju cu koristiti DG hranilica sa kramponima tezine 50gr.

            Krecemo! Na udicu u velicini 14 mamcim dva crvica dok Pedja krece sa glistom. Bas u tom trenutku pogled mi privlaci povrsinska aktivnost ribe nekih 20tak metara od nas. Dok se suncesada vec bori sa maglom i polako pobedjuje vidimo ribu kako izlazi na povrsinu i samo malo zapara staklastu povrsinu jezera. Sada vec  mozemo videti celo jato. Zaista prelep prizor koji je prekinuo Pedja u dve reci:”Evo je!” Upravo je to bilo bas ono sto sam zeleo cuti! Dok je lagano privlacio ribu pomislih kako je ovo savrsen pocetak dana! Posle malo natezanja prelepa deverika se nadje u meredovu. Ohrabreni pocetkom nastavljamo da hranimo. Jos uvek nemam udarac na crva pa prelazim na kombinaciju crv glista. Pocinju i prvi udarci, a nosare glistu uzimaju izuzetno alavo. Voda malo usporava ali nastavlja da pada. Sada vec hranilica i od 40gr savrseno stoji. Bas tada i ja dobih pravi udarac, a posle krace borbe lepa riba je bila umeredovu.

              Pedja tada podeli informaciju sa mnom da je dobro sto voda usporava i da se aktivnost ribe tada povecava. Nastavljamo da pecamo nosaru koja se jos uvek aktivno hrani. Seriju nosara prekida jedna lepa plotica. Ali tada primetismo nesto sto nas nije bas radovalo. Voda pri obali pocinje da se muti i sada vec bi prilicno vidljivo da brzo opada. Po recima ljudi oko nasa ovo je najnizi nivo koji su ove godine videli.  Opet  potece i sada ni hranilica od 60gr ne moze da stoji.

              Dok je mutna voda koja je dolazila polako osvajala celu sirinu  jezera bese nam prilicno jasno da iako je tek 12h od pecanja nema nista. Sada smo vec veslali ka obali i presabirali utiske. Meni je glavni bio nepredvidivi narav ove ove vode u kompletu sa prelepom prirodom koja ga okruzuje. Prosli put nas je jezero pobedilo. Ovaj put nije! Ali moglo je biti i bolje. Recimo da je nereseno. Vraticemo se ponovo ovde! Vraticemo se sa zeljom da posle posle remija i poraza zabelezimo i jednu pobedu.

U potrazi za krupnom deverikom 1deo

Nikola Milic-Galama sa jednom
prelepom deverikom

               Imate li nekada onaj osecaj da ste nesto do sada propustili? Odrastao sam pored jedne od najlepsih  reka i to mi je bilo dovoljno da svakodnevno uzivam u njenoj divljoj i neukrocenoj lepoti. Kada bi me ponekad put naneo malo uzvodno pomalo i stidljivo sam zagledao mirnu povrsinu Zvornickog jezera. Tada mi se ono cinilo kao jedna velika nepravda koja je naneta Drini. Ukrotili su njenu divlju lepotu napravivsi jezero.  Da li zbog takvog razmisljanja ili ne znam vec cega nisam odlazio na njegove obale.  Godine su prosle od poslednjeg pogleda na Zvornicko jezero. Dosta vremena, vreme je da se oladi malo sa nepravdama i da se pokusa nadoknaditi ono sto je do sada propusteno.

                Zvornicko jezero je protocnog tipa tako da  voda ne stoji nego u zavisnosti od rada hidroelektrane tece sporije ili brze. Ponekad je dovoljno koristiti hranilicu od 20gr, a posle pola sata na istom mestu ne stoji ni 40gr. Tako da vazi za jednu prilicno tesku i nezahvalnu vodu za ribolov ali takodje i za vodu bogatu kapitalnim deverikama. Upravo te krupne deverike su razlog vecini ribolovaca da posete ovo lepo jezero.

                Avgust mesec vazi za mesec sa najstabilnijim vodostajem pa sam se upravo u tom mesecu odlucio posetiti ovo jezero. Za razliku od nekih drugih odlazaka na vodu ovaj put ce druzenje ipak biti u prvom planu dok ce ribolov biti u drugom. Dok deo ekipe krece na put u pre podnevnim satima mi smo morali sacekati 15h i kraj radnog vremena da bi krenuli na put.

Vece na jezeru

            Zastoj u saobracaju je i par ne planiniranih svracanja uz put su uslovili da u smestaj stignemo tek oko 19h. Na samom ulasku u dvoriste nas je docekao nas domacin Baka Milka koja nas je uz sirok osmeh smestila u sobu pa odmah zatim ponudila domacom rakijom koju nismo mogli odbiti. Sa sve rakijom u ruci sam se spustio do mola koji je odmah ispod kuce i na kom su vec pecali Zex i Kris. U razgovoru snjima sam video sta je problem na ovom molu. Trava po dnu ide cak i preko 40m od obale, a pecanje je moguce iza tog pojasa ili u rupama koje treba naci. Veci problem od toga prestavlja dubina koja na ovom delu ne prelazi 1,5m i ogroman broj sitnog kedera koji napada sve mamce. Od njih sam dobio jos jednu informaciju o drugoj platformi iste vlasnice koja je nekih 500m nize i gde je dosta dublje. Do kraja veceri  smo uzivali uz odlicno drustvo, oganj koji je goreo, hladnu rakiju u kombinaciji sa mesom sa rostilja koje je kum majstorski spremao.

              Iako zora jos nije ni blizu vec sam na nogama ali dobovanje kise u jakom ritmu me vrati u krevet. Kao navijen budio sam se na svakih petnaestak minuta ali zvuk kise bi me samo ponovo vracao u toplu postelju. Vec je 9h. Vreme je da se ustaje i ako kisa pada napolju. Uz opusteni dorucak pricu sa kumovima i nasim domacinom  vreme je prosto letelo.

             Zvuk dobovanja postepeno se utisavao  a pogled napolje mi dade ponovo nadu. Lagano sam mesao hranu na cesmi u dvoristu  dok bi pokoja zalutala kap iz jos uvek pomalo tmurnog neba nalazila put i kvasila mi odecu.

             Vreme je! Krecemo sada na donju platform. Optimizam je apsolutno prisutan. Hrana je neka standardna kombinacija  za deveriku koja je dokazana vise puta do sada. Gold medal brown, zemlja, konoplja, seckane gliste, konzerva secerca u zrnu i konzerva secerca proteranog kroz sito. A u svaku hranilicu cu dodavati malo zivih crva i kastera.

                Ispred same platforme Stevu i mene je cekao Nemanja koji ima malo vise iskustva na ovom jezeru i on nam podeli jos neki savet. Vec pvi pogled mi dade do znanja da je ova pozicija dosta izglednija za ono sto smo dosli. Sondiranje potvrdi reci Zexa i Krisa. Dno je cisto. Dubina na 20m gde pocinje zaravan i gde je po meni idelno za pecanje je oko 8m. Ali voda ovde tece! I to dobro tece! Tako da moram koristiti DG hranilicu sa kramponima od 40gr.

               Odlucio sam se koristiti Focalize feder tezine bacanja MH. Posle pocetnog hranjenja udicu u velicini 16 mamci sa dva crva. Prvi udarac dobih odmah po pozicioniranju sistema. Ali to je bila samo krkusa. Za njom dodje i druga pa treca. Onda usledi malo odsecniji udarac koji dade prvu nosaru. Vreme je polako teklo. Nosare su sada vec uzimale halapljivo, a povecavala se i njihova velicina tako da je sada vec njihovo vadjenje sa ove dubine bilo pravo uzivanje! Dok su se nosare redjale voda koja je bila bistra polako je dobijala blago braonkastu boju. Dok se voda sve vise mutila kroz glavu mi je prolazilo million misli! Bas tada vrh koji je bio napet se naglo opusti a onda lagano najlon poce da se doteze! Kontra! Tu je! Osecam je! Konacno deverika! Na dnu je jos! Osecam kako mlati glavom levo desno pokusavajuci da izbaci udicu! Dodatno  popustam dril koji lagano zvecka, a onda krece nizvodno! Bas u tom trenutku osetih olaksanje na stapu.  Onih million misli se u sekundi slilo u jednu! Potcenio sam je! Morala je veca udica!

              Sada kada se vece vec spustilo na jezero bese vreme za povratak u smestaj. Uz kotlic i znanje da cemo se i sutra ujutru terati prebrodih gubitak kapitalne ribe.

              Bese to poslednji dan boravka na jezeru. Sunce je sinulo ranije nego inace i maglu koja obicno krasi obale Zvornickog jezera rasteralo i ucinilo posebnim. Ono sto sam video sa prozora sada sam gledao izbliza. Bio na platformi i gledao u tamno braon boju vode. Boju koja je rekla pecanja danas nema.

              Bese to boja koja mi rece vratices se ubrzo ponovo. U dobrom raspolozenju uzivasmo poslednjem danu boravka ali svrema na vreme pogled bi samo zalutao nanize u mutnu vodu koja mi nije dala jos jednu priliku. Kao da mi je jezero htelo poruciti  i naterati me nadoknadim sve sto sam propustio i da dodjem ponovo…