Letnje pecanje deverike

               Posle nezaboravnog uzivanja u pecanju na Sjenickom jezeru tesko je prihvatiti bilo koje drugo mesto! Ali pecati se mora! Tako da se  i ovaj put odlucismo da posetimo sledecu omiljenu destinaciju, Gazivode.

             Sta pecati? Naravno deveriku! Svaka ribolovna tehnika ima neku ribu kao favorite a deverika je kako bi mi  u ekipi rekli riba fidera... San svakog fiderasa je bas krupna deverika! A slike sa nekih nama malo daljih terena nas teraju da nastavimo traziti te prelepe lopatare.
               Naime dilema oko mesta nije postojala. Znali smo tacno gde idemo. Mesto koje nam cesto daje lepe rezultate zna biti popunjeno danima a cak i dolazak pre izlaska sunca ne garantuje da cete dobiti zeljeno mesto. Zato smo odlucili da malo ranije stignemo na vodu i zauzmemo nama drago mesto.
              Na vodi smo bili oko 3:30h. A na nase iznenadjenje nigde nikoga! "ODLICNO" je bila  jedina rec koja se mogla  cuti u narednih pola sata. Po dolasku smo se rasporedili, pripremili hranu (100% catch,mesanu sa mljevenim keksom,konopljom u zrcima i secercem)

            .Posle pocetnog hranjenja pali su i prvi zabacaji udice namamcene crvima, hlebnom ruzom i secercem. Prosto smo sa nestrpljenjem cekali  prvi griz a u tom cekanju stigla je i kafica. Dok sam pio kafu primetio sam blago ali konstantno pomeranje vrha. Kontriram!  Ali razocarenje, vadim cverglana.. .A tada kometnar mog starog "i to je riba"  i uz smeh nastavismo pecanje. Nedugo posle toga i Kemo ima prvu lepu deveriku. Cenimo 500-600grama.  Tada krece serija.od  4-5 takvih deverika, pa zatisije!

                Zatisije prekida novi udarac na Kemovom stapu! Ovaj put borba je malo potrajala.  Vadi prelepu deveriku  od 2kg. NAstavljamo po vec utabanom ritmu. Serija malo sitnijih pa opet jos jedna lepa lopatara.

                Nastavila je riba uzimati u tim lepim serijama, a svaka od njih je bila ispracena uzimanjem neke prelepe krupne deverike. Oko 14h zatisije je postajalo sve duze. Pauze su bile sve duze I duze. Dok riba nije u potpunosti  prekinula da se javlja. Iako smo je nastavili uporno traziti rezultata nije bilo...  Kuci ipak krecemo zadovoljni. Zadovoljni provedenim jednim lepim danom pored vode. Zadovoljni lepim pecanjem ali  i naravno jos jednim druzenjem.





 Bistro
Zeno Karisik-Bato

Štap za uživanje

               Koliko puta sam samo čuo rečenicu „moram da imam jedan slabiji štap i moram da imam jedan jači štap da pokrijem skoro sve situacije na vodi“. Ali svako od nas bi želeo da ima ili ima u svom arsenalu i jedan štap za meračenje! Štap za uživanje! A upravo to je Tubertini Reflex feeder.

               U pitanju je serija veoma lepo dizajniranih stapova koji se mogu naći u dužinama od 10Ft(300cm) do 12Ft(360cm) sa težinama bacanja light i medium light.

               Dizajn ovih štapova je sigurno prva stvar koju ćete primetiti.  Pri prvom pogledu na štap odmah ćete pogoditi o kom brendu se radi. Blank je izuzuzetno tanak i odrađen je u mat crnoj završnici sa spiralno motanim karbonom.

                Donji deo rukohvata je odrađen od plute, ergonomski je  oblikovan i podeljen je na dva dela. Izmedju ta dva podeljena dela je vidljiv deo blanka koji je obojen u tradicionalnu Tubertini žutu boju. Gornji deo rukohvata je "soft touch" tipa i odrađen je od eva materijala. Mašinica u halteru stoji izuzetno stabilno i bez ikakvog klackanja ili mrdanja.

                 Sobzirom da se radi o nasledniku vec uveliko dokazanog Trinitija koji je bio šampion lakoće i ovde se obratila posebna paznja na taj segment. Pa pored toga što je blank tanak u pitanju su i veoma lagani štapovi. Pa se težina u zavisnosti od modela do modela krece od 138gr do 168gr.

                 Sprovodnici su SIC i veoma dobro su raspoređeni na blanku da bi se dobila parabolicna akcija. Iako je parabolican u pitanju je za Light štapove i prilično ostar štap. To mu dozvoljava da se pored pecanja bele ribe na stajaćicama za koje je prevashodno i namenjen moze izboriti uz veliku dozu uživanja i sa manjim šaranima. Da bi akcija stapa bila sto bolja blank je kod svih duzina podeljen na dva jednaka dela. Ako bi tražio manu to bi upravo bila transportna dužina. To je i bila žrtva da bi se dobio jedan izuzetno lagan i fin štap parabolične akcije.  

               Standardno je opremljen sa tri vrha različite osetljivosti. Sva tri vrha su karbonska a razlicite su i dužine. Tako da je najduži i najostljiviji sa 3/4oz, srednji je 1oz dok je najkraci i najjači sa 1 i ½ oz.(1oz je 28gr). Najslabiji vrh čini po meni idealan spoj sa ovim štapom. Tanak je kao iglica i oseca svako pipkanje i najsitnije ribe.

                 Ostaje pitanje opravdanosti kupovine jednog ovakvog stapa. Ovo je definitvno štap za one koji vec imaju iskustva u fideru i koji znaju proceniti realne mogucnosti jednog ovakvog stapa. Ako ste takmicar pogledajte Erdei Attilu koji takmicenja pa i ovo poslednje svetsko prvenstvo u Novom Sadu  koji peca  na Reflex fidere. Ali ako ste rekreativac i želite samo uživati pecajući ovo je možda ono što ste tražili.

             Za kraj i cena, a ona se krece od 10 500 do 12 850din. Stapove mozete uzeti preko uvoznika Mamac  Loznica i lanca Tubertini distributera u Srbiji.

Ribolov na Sjenickom jezeru

           U potrazi za sledecom ribolovackom destinacijom u dogovoru sa ekipom odlucili smo da posetimo Sjenicko jezero. Sjenicko ili Uvacko  jezero ,  Zlatarsko i  Radoinjsko  jezero su tri jezera nastala pregradjivanjem reke Uvac.

          Sjenicko jezero posebno je poznato po svom kanjonu i nizu meandara, udaljeno je  od Sjenice nekih 7-8 km. Putujuci lagano prema jezeru zeljno smo svakog trenutka  iscekivali da stignemo i konacno okusamo ribolovacku srecu na ovome prelepom jezeru.

         Stigli smo negde oko pola tri ujutru,ali nazalost jaka oluja nam nije dozvoljavala da odmah pocnemo sa pecanjem...Tek oko 06:00h kisa je polako prestajala, a nama dala zeleno svetlo da pocnemo. Raspakovali smo se brzo. A s obzirom na to da ce babuska biti ciljana lovina hranu smo prilagodili tome. Tako smo zamesali  100% catch babuska kojoj smo dodali  mleveni keks  istog proizvodjaca i konoplju u zrnu. Koristicemo udice  velicine 11 sa kracim vratom, koje su bile na predvezima od oko 30 cm. Za pocetak udice mamcimo glistom.

           Desetak min posle pocetnog hranjenja na daljini od 25m su se javili i prvi udarci, ali sto zbog loseg   vremena sto zbog neaktivnosti ribe udarci bili sve redji. Oko podneva  je vec bilo vreme da se nesto menja. Za pocetak smo trazili mamac koji bi Babuska bolje uzimala. Ja sam presao na crva i hlebnu ruzu a zabacaj sam produzio na oko 40m. Kemo je koristio koricu  hleba a Pile je ostao na glisti kao i moj otac koji je pecao bolonjez tehnikom.

           Ubrzo sam na crva imao udarac! Dobih ono sto sam i zeleo,babusku! Nastavljam pecati na crva i bacanje za bacanjem dobijam  babusku. Sada sam vec udice na oba stapa namamcio sa crvima kao i Kemo koji je pecao odmah do mene. Uzivanje u pogledu na zelenu vodu Uvackog jezera u kombinaciji sa pogledom na vrh stapa koji je konstantno poigravao nije prestajalo. U jednom trenutku dobih  cudan udarac. Lagano sam ribu privlacio sebi, sada vec videh da je  mrenica koja je malo ispod mere i koju sam vratio bez oklevanja i slikanja. Ubrzo zatim Kemo je imao skobalja koji takodje vracen bez slikanja. Bas kada je Kemo vracao skobalja pogled mi je odlutao prema starom. Imao sam I sta da vidim. Na bolonjezu ima lepu borbu. Bilo je to somce koje je tezilo oko  2 kg. Kako je sada ovo postal lepo pecanje.

           Nastavljamo pecati babusku do kasnog popodneva ali tada kisa koja je ponovo pocinjala i sve vise pojacava poce da nam remeti ovaj prelepi dana proveden pored vode. Polako smo poceli pripreme za odlazak kuci. Lagano sklapam jedan stap i bas u tom trenutku silovit udarac na drugom koji se povija skoro do vode. Vadim sarance od jedva pola kile! Naravno jos u meredovu ga otkacim sa udice i vratim da srecno pliva. Odlazak kuci je rastuzio celu ekipu sto su mogli potvrditi komentari tokom povratka. Naravno dogovor je pao da ponovo posetimo Sjenicko jezero.


Bistro,
Zeno Karisik-Bato