Mika ostao mali ali šarani porasli

                   



                    Pod jakim utiskom da ove sezone jos nisam imao onu pravu, zeljenu borbu i nadmudrivanje sa saranom budim se ranom zorom i počinjem sa planovima i racunicama. Psenica i konoplja se lagano krckaju  na šporetu, a ja već vidim sebe na Safariju na poziciji jedan kako zamaram nekog debeljka. Specifican miris kuvane konoplje koji se rasirio stanom a bogami i celim ulazom daje mi siguran  znak da pokupim pelete i ostatak opreme i izletim iz stana.

                      Dok polako pešačim pored savskog jezera, misli su mi već na izboru i kombinaciji mamaca. Tada, prvo iznenađenje tog dana! Takmičenje, na Safariju je takmičenje! Vec zadihan pod teretom gomile stvari koje sam teglio dobrih 700-800m polako se okrećem i razmisljam o teretu koji moram da teglim i nazad, o propalom ribolovackom danu. Šta dalje?  Ulećem u kuću i uzimam kesu Meleg feeder hrane, ključeve od kola, kupujem crviće i pravac Mikica!

                  Prvo iznenađenje na samom dolasku na jezero, prazno je! Nema ni jednog ribolovca! Sedam na omiljenu poziciju mesam hranu i uzimam owner udice kraceg vrata u velicini 14 na predvezima 0,14 u duzini od 30cm. Chapion Choise i Competition su spremni za akciju. Meleg feeder hrana sa dodatkom konoplje, psenice i kroz sito proteranog secerca izgleda odlicno.

                 Čast da prvi oseti vodu dobija CC i dok sam punio hranilicu na Competitionu , vidim blago povijanje vrha, kontra i umesto očekivane babuške na udici je šarko! Nalet adrenalina me opi istog trenutka ali na dva metra od obale verovatno i njega nalet adrenalina spase od meredova. Ode… Razočarenje! Competition takođe pada na željenu poziciju ali ništa, pri vađenju videh i zašto. Dno na metar od šaše je pokriveno trulom šašom i travom. Prolazi pola sata, hrani se pozicija za CC ali ništa se ne dešava, Drugim stapom pretražujem teren. Udarac na Competition, lepa borba i na obali je prelep šarko od 4kg. To je to, pozicija nađena. Šou kreće na CC dolaze šarančići do kilogram i krupne babuške. A onda trenutak nepažnje i Competition kao iz katapulta kreće ka vodi, uhvatih štap u zadnjem trenutku ali kao da sam lokomotivu zakačio, predvez puca! Ode… Ne verujem! Drugi danas! Menjam predveze i udice. Uzimam owner 12 sa predvezom 0,16mm. Na novoformiranom hranilištu za Competition kreće haos. Prvo šaran oko 2kg, par babuški a onda kontra,stap se savija do granice loma! Dril zviždi! Uspevam da ga zadržim ispred šaše, borba se nastavlja. Lokomotiva se vratila na jos jednu voznju. Ali ovaj put sam malo prisebniji pa me ne izbaci na prvoj stanici. Vec  je proslo 15tak minuta prelepe borbe, divljih drilova,  zadrzavanja spunle rukom i polako podigoh ga. Ogroman je! Ponovo beži ali već slabije. Jos par minuta borbe i u meredovu je.  Ne verujem. Prelepi saran 10+kg. Ko će da me slika/ Nema nikoga. Tajmer namešten, nije neka slika, ali tu je. Vidi se!

                 Mali Mika je jos uvek mali ali sarani u njemu i nisu bas. Ono sto sam zeleo to sam i dobio. Sada mogu kuci. Jos jedan pogled na Mikicu dok polako idem ka autu. Da li je moguce da na ovu vodu jos uvek dolazim sa istim zarom kao i prvi put. Doduse sa malo drugacijim zeljama i ambicijama, ali kada podjem kuci uvek krecem sa jasnom porukom: Jedva cekam da dodjem ponovo!