Tako blizu a tako daleko je recenica koja najbolje opisuje odnos koji sam imao prema Zvorznickom jezeru. Iako mi jeceo zivot bila tu, pred nosom tako reci nisam je posecivao sve do pre dve godine. A onda je prva poseta promenila sve i poceo sam samo da razmisljam o tome kada cu je ponovo posetiti. Ali sada je vec u planovima bio boravak od nekoliko dana jer jedan vise nije dovoljan. Ovaj put sam odlucio da provedem tri dana i dve noci na toj prelepoj vodi.
Petak je oznacavao dan polaska i jedva docekao sam ga docekao. Posle 3h puta u smestaj stizemo tek oko 23h. Ali cak iako smo na jezero stigli tako kasno naslo se malo vremena da se na mesecini koja je ovu noc nekako posebno sijala i obasjavala mirnu povrsinu jezera zabaci makar i samo par puta i pokusa prevariti neka riba. Apsolutno ocekivano se ostalo bez ulova to vece ali u razgovoru sa kumom koji je potrajao do sitnih sati utvrdjivala se strategija za sledeci dan,
Jos pod utiskom prethodne veceri ustajanje nije bilo u ocekivano vreme. Kasnilo se i kao sto je ocekivalo. Na platformi ispred smestaja sam se nasao oko 8h. 20tak min sam samo gledao u bistru, blago zelenu vodu koja je na sredini lagano tekla ali se pri obali pravio kontra tok koji bi po slobodnoj proceni gurao i 30gr. Vidi se da na ovoj poziciji ima dubine ali koliko utvrdicemo uskoro.
Pocinjem sa sondiranjem terena odmah ispred platfome ima 7m a na 40m i celih 12m dubine. Negde dok sam sticao sliku o dnu i reljefu ispred mene voda je pocinjala lagano da usporava a onda je skoro potpuno stala. Bas tada sam poceo da punim prve hranilice i mamcim udice. Teren ispred mene je posle pojasa trave koji je prostirao do nekih 15m od platforme bio cist, dubok i bez ikakvi zakacaljki.
Dugo sam pogledom trazio ivicu struje, a ona se nalazila na 50m od obale. Bas tu samu ivicu struje sam i hranio. Poceo sam veoma optimisticno sa dosta zrnaste hrane, peleta i tek nesto praskaste hrane. Ucinilo mi se da je ova pozicija sa laganom strujom i vodom koja se okrece idealna za deveriku. Krupnijom hranom ciju osnovu su cinili secerac, psenica i konoplja sam pokusavao izbeci sitnu nosarau i krkusu koje itekako znaju praviti problem. Delovalo je idilicno a iz minuta u minut sam ocekivao udarac jedne od lepojki sa Zvornickog jezera.
Kako je vreme prolazilo tako je i elan popustao a gomila upecanih krkusa je davala znak da od deverike nema nista. Koji god mamac bi se nasao na udici bio bi prosto ocerupan od napada sitnih krkusa. Ceo dan sam pokusavao sa razlicitim predvezima, laksim i tezim udicama, razlicitim sistemima ali rezultat bi uvek bio isti. Oko 15h sunce je postajalo prejako pa sam se sklonio i napravio mali predah da se malo odmorim ali i da jos jednom porazmislim o svemu.
Kako je vreme prolazilo vrucina je popustala a vece se polako spustalo na jezero. Voda je opet lagano pocinjala da tece. Pojacao se tok na sredini ali i kontra tok pri samoj obali je postajao sve jaci i jaci.To mi dade jednu novu ideju. Moram pokusati odmah iza pojasa podvodne trave. Jedan stap i dalje ostaje na hranjenoj zoni na 50m ali drugim sada formiram novo hraniliste na 15tak metara. Na zeljenu daljinu sam plasirao par hranilica i vec posle 10tak min se javio jedan nedorasli klen ali posle silnih krkusa i to je delovalo odlicno. Nastavljam i dalje. Ponovo dobijam udarac ali crv je samo bio ispijen. Pomislio da je opet krkusa ali nastavljam. Onda se ponavlja isto pa opet... U svojoj glavi sam vec imao ideju krivca za ova cudna uzimanja i resih da probam jos jednu varijaciju.
Montiram ponovo metarski predvez u debljini 0,12mm, a umesto 16tice montiram udicu u velicini 18. Sve to cinim jer zelim izdici mamac malo iznad dna i potrziti Ploticu za koju sumljam da je krivac za ova cudna uzimanja. Na udicu mamcim jednog obicnog crva u kombinaciji sa jednim kasterom koji je sada igrati ulogu prirodnog podizaca i drzati udicu iznad dna. Odmah po plasiranju sistema ponovo vidim titranje vrha ali onda i lep udarac na koji je usledila momentalna kontra . Riba je bila tu. lagano je privlacim obali i imam i sta da vidim. Lepa plotica je uzela mamac. Sa nekim cudnim olaksanjem i prvom upecanom ploticom pogledah oko sebe i shvatih da je vece vec doslo i da vise vremena za pecanje veceras nema. Moram cekati jutro i nadati se da ce voda ujutru ponovo teci.
Mislim da sam sledece jutro ustao i pre nego sto sam legao. Nasao sam se ranom zorom na molu i sa velikom radoscu gledao vodu koja tece. Stapovi su bili spremni za minut a recept ce biti isti kao sinoc. isamdugo cekao na prvi udarac i prvu ribu. Plotica je definitivno legla na hranu i aktivno se hranila od ranog jutra. Jedna, druga, treca a onda dobijam izuzetno jak udarac i stap krece ka vodi. Hvatam ga u poslednjem trenutku ali zvuk drila koji je zvizdao je potrajao samo par sekundi i odjednom osecam olaksanje na stapu. Hranilica je tu. Tu je i udica ali je bila potpuno ispravljena... To je bila riba zbog koje sam dosao... Nema veze plotice su i dalje tu i to treba iskoristiti jer nikad se ne zna kada ce zatvoriti branu i kada ce voda ponovo stati. Vec oko 8.30 voda je dobro usporila a i tada je i riba postala potpuno neaktivna.
Poucen iskustvom od prethodnog dana vec tada sam se predao. Danas je dan kada se treba pakovati za odlazak sa jezera i povratak u realnost u kojoj je nebitno da li na jezeru voda tece ili stoji. Realnost je bila da se treba pakovati i putovati ponovo tri sata nazad, ali jos veca realnost je to da cu se na ovo jezero vratiti ponovo. Realnost je da cu tada ostati makar dan duze i da cu se ponovo upustiti u borbu sa jezerom za koje mi je tek sada postalo jasno zasto u sebi krije prelepe deverike i plotice. Jednostavno njegova nepredvidivost riblji fond cuva od svih nas i prosto nas tera da dodjemo ponovo i upustimo se u borbu.
Нема коментара:
Постави коментар