U zadnje vreme cesto se desava
da pecanja planiram i po sedam dana unapred. Jednostavno obaveze pritiskaju sa
svih strana pa je vremena za boravak na vodi sve manje. Ali i pored detaljnog
planiranja i velikog iscekivanja ponekad se desi da nista zapravo ne stima i da
sve bude obrnuto od ocekivanog.
Ovog jutra sam se u drustvu
drugara Dragana zaputio na dalek put. Na nagovor naseg danasnjeg domacina
Cveleta krenuli smo put poznatog zimovnika u Trsteniku. Lagano gazeci kilometre
ka cilju zadesila su nas sva godisnja doba. Red sunca iza kog je promicao sitan
sneg, pa odmah zatim i dosadna kisa-rosulja, da bi samo par min kasnije sunce ponovo
granulo.
Nas danasnji domacin je
poranio i vec je bio na vodi dok smo se
mi klackalii u toplom autu. Prvi izvestaj sa vode je bio obeshrabrujuci. Voda
raste, zamutila se, nosi prljavstinu koja se lepi za najlon, vetar se bas
razduvao a povrh svega i riba ne jede.
Na Moravu stizemo oko 7.30h a
broj ljudi na vodi najbolje je govorio o stanju na vodi. Mesta je bilo koliko
hoces. Na ovom istom mestu sam bio pre nekih mesec danas ali sada je ova voda
delovala dosta drugacije. Nabujala, druge boje i mnogo vece snage tako da se prosto
cinilo nemogucim pecati na drugoj strani na kojoj smo tada pecali.
Iako je sve delovalo prilicno
beznadezno za mene nas domacin je uporno ponavljao da je ovo dobra voda za
skobalja i da ga treba ocekivati danas. Konacno smo se raspakovali i seli. Ja
sam bio prvi, Cvele malo nizvodno od mene a Dragan jos par metara nizvodno od
njega.
Na dve trecine sirine reke se
nazirao glavni tok. Dragan i Cvele su se opredelili da pecaju upravo u samom
toku dok sam se ja opredelio za malo drugaciju varijantu. Sobzirom na to daje
voda dolazila i gurala vise nego obicno nekako mi je bilo logicno da u ovo
zimsko vreme kada se riba trudi da sacuva sto vise energije pecam na samoj
ivici toka i u nesto mirnijoj vodi.
Danas sam se opredelio za malo
drugaciju kombinaciju hrana. Pa sam kao osnovu koristio Maxi baits Sir i Beli
luk u koju sam dodao hlebne mrvice u boji a radi bolje koenzistenije hranu sam lepio
Maxi Baits Aktivatorom Sir-Beli luk. Sam aktivator je naapravljen na bazi
melase pa ce njegova lepljiva moc i slatkost sigurno doneti rezultat. U samu hranu nisam dodavao poparene
crve nego sam resio da tek u svaku trecu hranilicu dodajem po nekog zivog crva.
Hranilica koju cu i danas koristiti je DG hranilica sa kramponima sa pet polja
i tezine 50gr. Dugo sam se lomio oko izbora prave udice za danas i na kraju
odlucio za Tubertini udicu iz serije 2. U pitanju je tanka zicana udica
namenjena pecanju sitne ribe ali danas je malo sspecificna situacija pa to
iziskuje malo drugaciji pristup. Ideja je da se lagana i mala udica u velicini 18 na dugom predvezu debljine 0,10mm i duzine
1,2m malo izdigne iznad dna i da na taj nacin izbegnem prljavstinu koja je isla
dnom reke i koja bi brzo pokrila udicu i mamac.
Pocinjemo. Brzo izbacujem par
hranilica a onda i mamcim udicu jednim belim crvom. Posle par bacanja sam
sagledao situaciju u potpunosti. Recnom toku je bilo potrebo da ispere
hranilicu 4-5min i to je i bio tempo hranjenja koji sam pratio. Dok sam se ja
jos bavio hranjenjem pogledah prema Draganu i videh da on iako peca u toku
imaprvu ribu na stapu. Na iznenadjenje sve troice po ovoj vodi dosla mu je
mrena. Sada sam vec bio malo zbunjen jer u tom trenutku sve sto samplanirao je
padalo u vodu. Nastavljam dalje u istom tempu ali se nista ne desava. Tada i
Cvele dobija udarac u toku ali mu riba spada. Koncentraciju sam sada podigao na
maksimum i tada primetih kako se vrh samo malo povi ka vodi a onda se opusti i
hranilica krenu u kotrljanje. Bilo je to to. Bio je na hrani i izuzetno pipavo
jede.
Vec u sledecem bacanju na lagano
povijanje ka vodi sam kontrirao i imao ribu na stapu. U sledecem bacanju sam ponovo imao udarac bez
realizacije a onda ponovo i ribu na stapu. I dok se meni pocela javljati riba
kod Cveleta i Dragana je stalo. Nijemi trebalo puno vremena da ih ubedim da
udju u moju liniju hranjenja. Ali kako se aktivnost ribe ovecavala tako je
vetar sve jace i jace duvao tako da sam u nekim trenutcima morao pridrzavati
stap da ne spadne sa drzaca.
To je bila linija u kojoj je riba jela
taj dan. I kao sto je nas domacin rekao pecao se iskljucivo skobalj. Bilo je i
sitnijih i krupnijih skobalja ali bilo je to jos jedno veoma aktivno i lepo
pecanje koje je remetio jak vetar.
Nismo jos dugo uspeli da se odupremo
vetru. Posle svega par sati morali smo odustati jer su uslovi postali skoro
nemoguci. Vec dobro smrznuti smo se spakovali bukvalno za par minuta napravili
par fotografija a onda otisli na mesto koje vec tradicionalno posecujemo pri
svakoj poseti Trsteniku. U Rodjinom kafancetu smo jos dugo sedeli, pricali i nastavili
druzenje uz neke nove dogovore za buduce posete ovom lepom kraju.